Knjiga fraza

bs Upoznati   »   zh 认识，相识

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3[三]

3 [Sān]

认识，相识

[rènshí, xiāngshí]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Zdravo! 你- ---！ 你好 /喂 ！ 你- /- ！ ------- 你好 /喂 ！ 0
nǐ hǎ-- w-i! nǐ hǎo/ wèi! n- h-o- w-i- ------------ nǐ hǎo/ wèi!
Dobar dan! 你--！ 你好 ！ 你- ！ ---- 你好 ！ 0
N- -ǎ-! Nǐ hǎo! N- h-o- ------- Nǐ hǎo!
Kako ste? / Kako si? 你-- 吗-/-- ---样 ? 你 好 吗 /最近 怎么 样 ? 你 好 吗 /-近 怎- 样 ? ---------------- 你 好 吗 /最近 怎么 样 ? 0
N- h-o-m-/ z-ì--n zěn-e-yàng? Nǐ hǎo ma/ zuìjìn zěnme yàng? N- h-o m-/ z-ì-ì- z-n-e y-n-? ----------------------------- Nǐ hǎo ma/ zuìjìn zěnme yàng?
Jeste li Vi iz Evrope? 您 来- 欧--吗-? 您 来自 欧洲 吗 ? 您 来- 欧- 吗 ? ----------- 您 来自 欧洲 吗 ? 0
N-- ---z- ō-zh-u--a? Nín láizì ōuzhōu ma? N-n l-i-ì ō-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì ōuzhōu ma?
Jeste li Vi iz Amerike? 您 -自-美--- ? 您 来自 美国 吗 ? 您 来- 美- 吗 ? ----------- 您 来自 美国 吗 ? 0
Ní- --iz- m-ig-- --? Nín láizì měiguó ma? N-n l-i-ì m-i-u- m-? -------------------- Nín láizì měiguó ma?
Jeste li Vi iz Azije? 您-来--亚洲-- ? 您 来自 亚洲 吗 ? 您 来- 亚- 吗 ? ----------- 您 来自 亚洲 吗 ? 0
Ní--lá-zì y-z--u---? Nín láizì yàzhōu ma? N-n l-i-ì y-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì yàzhōu ma?
U kojem hotelu ste smješteni? 您-住- -一个 -馆-? 您 住在 哪一个 宾馆 ? 您 住- 哪-个 宾- ? ------------- 您 住在 哪一个 宾馆 ? 0
Nín z-- --i n----g--bīn-u--? Nín zhù zài nǎ yīgè bīnguǎn? N-n z-ù z-i n- y-g- b-n-u-n- ---------------------------- Nín zhù zài nǎ yīgè bīnguǎn?
Koliko dugo ste već ovdje? 您---这里 -经--久 - ? 您 在 这里 已经 多久 了 ? 您 在 这- 已- 多- 了 ? ---------------- 您 在 这里 已经 多久 了 ? 0
Ní- -à- z---- y-jī-g-d-ō-iǔ--? Nín zài zhèlǐ yǐjīng duōjiǔle? N-n z-i z-è-ǐ y-j-n- d-ō-i-l-? ------------------------------ Nín zài zhèlǐ yǐjīng duōjiǔle?
Koliko dugo ostajete? 您 要 -留-多久-? 您 要 停留 多久 ? 您 要 停- 多- ? ----------- 您 要 停留 多久 ? 0
Nín-yào-t-ng-i- duōjiǔ? Nín yào tíngliú duōjiǔ? N-n y-o t-n-l-ú d-ō-i-? ----------------------- Nín yào tíngliú duōjiǔ?
Dopada li Vam se ovdje? 您 喜欢 这- 吗-? 您 喜欢 这里 吗 ? 您 喜- 这- 吗 ? ----------- 您 喜欢 这里 吗 ? 0
N-n-xǐ--ā- zhèlǐ-ma? Nín xǐhuān zhèlǐ ma? N-n x-h-ā- z-è-ǐ m-? -------------------- Nín xǐhuān zhèlǐ ma?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? 您-- 这里 度- 吗 ？ 您 在 这里 度假 吗 ？ 您 在 这- 度- 吗 ？ ------------- 您 在 这里 度假 吗 ？ 0
N-n--ài zhèl- -ù----ma? Nín zài zhèlǐ dùjià ma? N-n z-i z-è-ǐ d-j-à m-? ----------------------- Nín zài zhèlǐ dùjià ma?
Posjetite me jednom! 欢--您 到-----来-！ 欢迎 您 到 我这儿 来 ！ 欢- 您 到 我-儿 来 ！ -------------- 欢迎 您 到 我这儿 来 ！ 0
Hu-nyín----n d---w--zh-'er-lá-! Huānyíng nín dào wǒ zhè'er lái! H-ā-y-n- n-n d-o w- z-è-e- l-i- ------------------------------- Huānyíng nín dào wǒ zhè'er lái!
Ovo je moja adresa. 这是 我的 住址 。 这是 我的 住址 。 这- 我- 住- 。 ---------- 这是 我的 住址 。 0
Z-- sh--w- de---ùz--. Zhè shì wǒ de zhùzhǐ. Z-è s-ì w- d- z-ù-h-. --------------------- Zhè shì wǒ de zhùzhǐ.
Hoćemo li se sutra vidjeti? 我- -天 见--- ? 我们 明天 见面 吗 ? 我- 明- 见- 吗 ? ------------ 我们 明天 见面 吗 ? 0
Wǒ-e- m-n----n-j-à--ià---a? Wǒmen míngtiān jiànmiàn ma? W-m-n m-n-t-ā- j-à-m-à- m-? --------------------------- Wǒmen míngtiān jiànmiàn ma?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. 我 --抱歉, 我 --- 安排 --。 我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 我 很 抱-, 我 已 有 安- 了 。 -------------------- 我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 0
Wǒ h----ào-iàn---- y--yǒ- ā------. Wǒ hěn bàoqiàn, wǒ yǐ yǒu ānpáile. W- h-n b-o-i-n- w- y- y-u ā-p-i-e- ---------------------------------- Wǒ hěn bàoqiàn, wǒ yǐ yǒu ānpáile.
Ćao! / Zbogom! 再见-！ 再见 ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z-ij-àn! Zàijiàn! Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Doviđenja! 再见 ！ 再见 ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z--j--n! Zàijiàn! Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Do uskoro! 一会儿 - ！ 一会儿 见 ！ 一-儿 见 ！ ------- 一会儿 见 ！ 0
Yīh----r--i--! Yīhuǐ'er jiàn! Y-h-ǐ-e- j-à-! -------------- Yīhuǐ'er jiàn!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!