Knjiga fraza

bs Upoznati   »   uk Знайомство

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [три]

3 [try]

Знайомство

[Znay̆omstvo]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Zdravo! П-иві-! Привіт! П-и-і-! ------- Привіт! 0
P-----! Pryvit! P-y-i-! ------- Pryvit!
Dobar dan! Доб-о-----я! Доброго дня! Д-б-о-о д-я- ------------ Доброго дня! 0
Do--oh- --ya! Dobroho dnya! D-b-o-o d-y-! ------------- Dobroho dnya!
Kako ste? / Kako si? Я--сп----? Як справи? Я- с-р-в-? ---------- Як справи? 0
Y-- -p-a-y? Yak spravy? Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Jeste li Vi iz Evrope? В--з -в--п-? Ви з Європи? В- з Є-р-п-? ------------ Ви з Європи? 0
Vy-z --vrop-? Vy z Yevropy? V- z Y-v-o-y- ------------- Vy z Yevropy?
Jeste li Vi iz Amerike? В- - ---р--и? Ви з Америки? В- з А-е-и-и- ------------- Ви з Америки? 0
V- z Ame---y? Vy z Ameryky? V- z A-e-y-y- ------------- Vy z Ameryky?
Jeste li Vi iz Azije? Ви-з-----? Ви з Азії? В- з А-і-? ---------- Ви з Азії? 0
V- z-A----? Vy z Azii-? V- z A-i-̈- ----------- Vy z Aziï?
U kojem hotelu ste smješteni? У-яко-у г-тел- Ви-пр----а---? У якому готелі Ви проживаєте? У я-о-у г-т-л- В- п-о-и-а-т-? ----------------------------- У якому готелі Ви проживаєте? 0
U y------h--el- -- prozh------e? U yakomu hoteli Vy prozhyvayete? U y-k-m- h-t-l- V- p-o-h-v-y-t-? -------------------------------- U yakomu hoteli Vy prozhyvayete?
Koliko dugo ste već ovdje? Я- до--о -- в-- -у-? Як довго Ви вже тут? Я- д-в-о В- в-е т-т- -------------------- Як довго Ви вже тут? 0
Ya- d-v-o -- -z-e--u-? Yak dovho Vy vzhe tut? Y-k d-v-o V- v-h- t-t- ---------------------- Yak dovho Vy vzhe tut?
Koliko dugo ostajete? Як на--в---Ви-зал--ає--с-? Як надовго Ви залишаєтеся? Я- н-д-в-о В- з-л-ш-є-е-я- -------------------------- Як надовго Ви залишаєтеся? 0
Y-k-n---vho Vy--al--h-yet--y-? Yak nadovho Vy zalyshayetesya? Y-k n-d-v-o V- z-l-s-a-e-e-y-? ------------------------------ Yak nadovho Vy zalyshayetesya?
Dopada li Vam se ovdje? Ч- ---о--є--с--Ва- -ут? Чи подобається Вам тут? Ч- п-д-б-є-ь-я В-м т-т- ----------------------- Чи подобається Вам тут? 0
C------o---et-s-- --m-t-t? Chy podobayetʹsya Vam tut? C-y p-d-b-y-t-s-a V-m t-t- -------------------------- Chy podobayetʹsya Vam tut?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Ви т-- у -----с---? Ви тут у відпустці? В- т-т у в-д-у-т-і- ------------------- Ви тут у відпустці? 0
V- tut u -id-u--t--? Vy tut u vidpusttsi? V- t-t u v-d-u-t-s-? -------------------- Vy tut u vidpusttsi?
Posjetite me jednom! Ві-----й-е ---е! Відвідайте мене! В-д-і-а-т- м-н-! ---------------- Відвідайте мене! 0
V--vi-a-̆t--m-n-! Vidviday-te mene! V-d-i-a-̆-e m-n-! ----------------- Vidviday̆te mene!
Ovo je moja adresa. О---м-я ад--с-. Ось моя адреса. О-ь м-я а-р-с-. --------------- Ось моя адреса. 0
O-ʹ-moya-a--es-. Osʹ moya adresa. O-ʹ m-y- a-r-s-. ---------------- Osʹ moya adresa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? M--поб-чи---- ----р-? Mи побачимося завтра? M- п-б-ч-м-с- з-в-р-? --------------------- Mи побачимося завтра? 0
My --b-ch-m-s-a z-v-r-? My pobachymosya zavtra? M- p-b-c-y-o-y- z-v-r-? ----------------------- My pobachymosya zavtra?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Н- -аль--я-в-е-щ-с--з---ан--а- / запл-ну----. На жаль, я вже щось запланував / запланувала. Н- ж-л-, я в-е щ-с- з-п-а-у-а- / з-п-а-у-а-а- --------------------------------------------- На жаль, я вже щось запланував / запланувала. 0
Na----l---ya ---e-s-c---ʹ -a--anuva- / --p-anuval-. Na zhalʹ, ya vzhe shchosʹ zaplanuvav / zaplanuvala. N- z-a-ʹ- y- v-h- s-c-o-ʹ z-p-a-u-a- / z-p-a-u-a-a- --------------------------------------------------- Na zhalʹ, ya vzhe shchosʹ zaplanuvav / zaplanuvala.
Ćao! / Zbogom! Був-йт-! Бувайте! Б-в-й-е- -------- Бувайте! 0
Buv---te! Buvay-te! B-v-y-t-! --------- Buvay̆te!
Doviđenja! До---б-----я! До побачення! Д- п-б-ч-н-я- ------------- До побачення! 0
D-----ach--nya! Do pobachennya! D- p-b-c-e-n-a- --------------- Do pobachennya!
Do uskoro! Д--з-с-рі--! До зустрічі! Д- з-с-р-ч-! ------------ До зустрічі! 0
D----s-ri---! Do zustrichi! D- z-s-r-c-i- ------------- Do zustrichi!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!