Knjiga fraza

bs Dani u sedmici   »   hy Days of the week

9 [devet]

Dani u sedmici

Dani u sedmici

9 [ինը]

9 [iny]

Days of the week

[shabat’va orer]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ponedjeljak եր-ո--ա--ի երկուշաբթի ե-կ-ւ-ա-թ- ---------- երկուշաբթի 0
ye---sh-bt’i yerkushabt’i y-r-u-h-b-’- ------------ yerkushabt’i
Utorak ե-ե-շա-թի երեքշաբթի ե-ե-շ-բ-ի --------- երեքշաբթի 0
ye-ek’--a-t’i yerek’shabt’i y-r-k-s-a-t-i ------------- yerek’shabt’i
Srijeda չոր---ա--ի չորեքշաբթի չ-ր-ք-ա-թ- ---------- չորեքշաբթի 0
c---or-k--h--t’i ch’vorek’shabt’i c-’-o-e-’-h-b-’- ---------------- ch’vorek’shabt’i
Četvrtak հ---շ--թի հինգշաբթի հ-ն-շ-բ-ի --------- հինգշաբթի 0
hing-hab--i hingshabt’i h-n-s-a-t-i ----------- hingshabt’i
Petak ուրբաթ ուրբաթ ո-ր-ա- ------ ուրբաթ 0
u-b-t’ urbat’ u-b-t- ------ urbat’
Subota շա--թ շաբաթ շ-բ-թ ----- շաբաթ 0
s-abat’ shabat’ s-a-a-’ ------- shabat’
Nedjelja կ-ր-կի կիրակի կ-ր-կ- ------ կիրակի 0
k-ra-i kiraki k-r-k- ------ kiraki
Sedmica մի շ---թ մի շաբաթ մ- շ-բ-թ -------- մի շաբաթ 0
mi --aba-’ mi shabat’ m- s-a-a-’ ---------- mi shabat’
od ponedjeljka do nedjelje ե-----աբթ--- --ն----ի-ա-ի երկուշաբթիից մինչև կիրակի ե-կ-ւ-ա-թ-ի- մ-ն-և կ-ր-կ- ------------------------- երկուշաբթիից մինչև կիրակի 0
y---ushab-’-i-s’-m-nch---v--ira-i yerkushabt’iits’ minch’yev kiraki y-r-u-h-b-’-i-s- m-n-h-y-v k-r-k- --------------------------------- yerkushabt’iits’ minch’yev kiraki
Prvi dan je ponedjeljak. Ա--ջ-ն -րը-ե-կ---ա--ին-է: Առաջին օրը երկուշաբթին է: Ա-ա-ի- օ-ը ե-կ-ւ-ա-թ-ն է- ------------------------- Առաջին օրը երկուշաբթին է: 0
A-rajin -r- ye---shab---- e Arrajin ory yerkushabt’in e A-r-j-n o-y y-r-u-h-b-’-n e --------------------------- Arrajin ory yerkushabt’in e
Drugi dan je utorak. Երկր-ր- օրը -րեք-աբթ-ն -: Երկրորդ օրը երեքշաբթին է: Ե-կ-ո-դ օ-ը ե-ե-շ-բ-ի- է- ------------------------- Երկրորդ օրը երեքշաբթին է: 0
Ye--r--- ----y--e---h-bt’-- e Yerkrord ory yerek’shabt’in e Y-r-r-r- o-y y-r-k-s-a-t-i- e ----------------------------- Yerkrord ory yerek’shabt’in e
Treći dan je srijeda. Ե-րորդ-օրը չ-ր--շաբ--ն-է: Երրորդ օրը չորեքշաբթին է: Ե-ր-ր- օ-ը չ-ր-ք-ա-թ-ն է- ------------------------- Երրորդ օրը չորեքշաբթին է: 0
Y-r--r- o-y ch’v-r-k----------e Yerrord ory ch’vorek’shabt’in e Y-r-o-d o-y c-’-o-e-’-h-b-’-n e ------------------------------- Yerrord ory ch’vorek’shabt’in e
Četvrti dan je četvrtak. Չո---ր- օ-ը----գշա-թին -: Չորրորդ օրը հինգշաբթին է: Չ-ր-ո-դ օ-ը հ-ն-շ-բ-ի- է- ------------------------- Չորրորդ օրը հինգշաբթին է: 0
Ch’v-rrord ory ------ab--in-e Ch’vorrord ory hingshabt’in e C-’-o-r-r- o-y h-n-s-a-t-i- e ----------------------------- Ch’vorrord ory hingshabt’in e
Peti dan je petak. Հ-ն-երո-դ օ---ուրբ-թն-է: Հինգերորդ օրը ուրբաթն է: Հ-ն-ե-ո-դ օ-ը ո-ր-ա-ն է- ------------------------ Հինգերորդ օրը ուրբաթն է: 0
H-n-e-ord -r--u----’- e Hingerord ory urbat’n e H-n-e-o-d o-y u-b-t-n e ----------------------- Hingerord ory urbat’n e
Šesti dan je subota. Վ-ցերո-- --ը -աբ--ն--: Վեցերորդ օրը շաբաթն է: Վ-ց-ր-ր- օ-ը շ-բ-թ- է- ---------------------- Վեցերորդ օրը շաբաթն է: 0
Vet---er--d -r- -haba-’- e Vets’yerord ory shabat’n e V-t-’-e-o-d o-y s-a-a-’- e -------------------------- Vets’yerord ory shabat’n e
Sedmi dan je nedjelja. Յ--երո-դ-օ-----րակ----: Յոթերորդ օրը կիրակին է: Յ-թ-ր-ր- օ-ը կ-ր-կ-ն է- ----------------------- Յոթերորդ օրը կիրակին է: 0
Y--’---or- o-- --r--i--e Yot’yerord ory kirakin e Y-t-y-r-r- o-y k-r-k-n e ------------------------ Yot’yerord ory kirakin e
Sedmica ima sedam dana. Շաբ-թ------ -ոթ -ր: Շաբաթն ունի յոթ օր: Շ-բ-թ- ո-ն- յ-թ օ-: ------------------- Շաբաթն ունի յոթ օր: 0
S-ab-t’- -ni--o---or Shabat’n uni yot’ or S-a-a-’- u-i y-t- o- -------------------- Shabat’n uni yot’ or
Mi radimo samo pet dana. Մ--- -շխա-ո-- ե-ք մ-այն--ին----: Մենք աշխատում ենք միայն հինգ օր: Մ-ն- ա-խ-տ-ւ- ե-ք մ-ա-ն հ-ն- օ-: -------------------------------- Մենք աշխատում ենք միայն հինգ օր: 0
M-nk’ ---k-a----y-nk--miayn h-----r Menk’ ashkhatum yenk’ miayn hing or M-n-’ a-h-h-t-m y-n-’ m-a-n h-n- o- ----------------------------------- Menk’ ashkhatum yenk’ miayn hing or

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Vještački jezik – Esperanto

Engleski je najvažniji svjetski jezik današnjice. Njime bi se trebali znati sporazumijevati svi ljudi. No drugi jezici takođe žele ostvariti taj cilj. Na primjer, vještački jezici. Vještački jezici su namjerno stvoreni i razvijani. Drugim riječima, postoji plan prema kojem se ti jezici stvaraju. Kod vještačkih jezika kombiniraju se elementi iz različitih jezika. Na taj način bi trebali biti laki za učenje za što više ljudi. Cilj svakog vještačkog jezika je, dakle, međunarodna komunikacija. Najpoznatiji vještački jezik je esperanto. Prvi put je predstavljen 1887. godine u Varšavi. Njegov osnivač je bio liječnik Ludwik L. Zamenhof. On je vjerovao da su glavni uzrok društvene nesloge problemi u komunikaciji. Stoga je htio stvoriti jezik kako bi zbližio ljude. Njime bi se svi ljudi trebali jednako sporazumijevati. Doktorov pseudonim glasio je Dr. Esperanto, Onaj koji se nada. To dokazuje koliko je jako vjerovao u svoj san. No sama ideja o univerzalnom sporazumijevanju je mnogo starija. Do danas se razvilo mnogo različitih vještačkih jezika. Uz njih se povezuju i ciljevi poput tolerancije i ljudskih prava. Danas su esperantom ovladali govornici iz više od 120 zemalja. Ali ima i onih koji kritiziraju esperanto. 70% njegovog vokabulara, primjerice, ima izvor u romanskim jezicima. A i inače je esperanto jasno sastavljen prema indoeuropskim jezicima. Njegovi govornici razmjenjuju ideje na kongresima i u udrugama. Predavanja i sastanci se redovno organiziraju. Dakle, jeste li dobili volju za esperantom? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Da li ste to znali?
Američki engleski spada u zapadnogermanske jezike. Kao i kanadski engleski, to je sjevernoamerički dijalekt engleskog. To je maternji jezik oko 300 miliona ljudi. Time je to varijanta engleskog s najviše govornika. Međutim, veoma je sličan britanskom engleskom. Govornici obje varijante se u pravilu bez problema sporazumijevaju. Jedino kada obje strane govore jako izraženim dijalektima, konverzacija postaje teža. Uprkos sličnostima, postoji nekoliko značajnih razlika između dvije varijante. To se prije svega odnosi na izgovor, leksički fond i pravopis. U nekim slučajevima pojavljuju se i odstupanja u gramatičkim pravilima i pravilima upotrebe pravopisnih znakova. U poređenju s britanskim engleskim povećava se važnost američkog engleskog. Razlog tome je prije svega veliki utjecaj sjevernoameričke filmske i muzičke industrije. One desetljećima izvoze svoj jezik u cijeli svijet. Čak Indija i Pakistan, nekadašnje britanske kolonije, preuzimaju amerikanizme… Naučite američki engleski, jer je to najutjecajniji jezik na svijetu!