Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   el Εποχές και καιρός

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [δεκαέξι]

16 [dekaéxi]

Εποχές και καιρός

[Epochés kai kairós]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Ovo su godišnja doba: Αυτές--------ι -ποχ-ς: Αυτές είναι οι εποχές: Α-τ-ς ε-ν-ι ο- ε-ο-έ-: ---------------------- Αυτές είναι οι εποχές: 0
Aut-- eí--- oi ep-c--s: Autés eínai oi epochés: A-t-s e-n-i o- e-o-h-s- ----------------------- Autés eínai oi epochés:
Proljeće, ljeto, Η --οιξ----ο-------ί-ι, Η άνοιξη, το καλοκαίρι, Η ά-ο-ξ-, τ- κ-λ-κ-ί-ι- ----------------------- Η άνοιξη, το καλοκαίρι, 0
Ē----i-ē, to----okaír-, Ē ánoixē, to kalokaíri, Ē á-o-x-, t- k-l-k-í-i- ----------------------- Ē ánoixē, to kalokaíri,
jesen i zima. τ- φθινό---- -αι - χει--ν-ς. το φθινόπωρο και ο χειμώνας. τ- φ-ι-ό-ω-ο κ-ι ο χ-ι-ώ-α-. ---------------------------- το φθινόπωρο και ο χειμώνας. 0
to p-----óp--o kai o c-eim--as. to phthinópōro kai o cheimṓnas. t- p-t-i-ó-ō-o k-i o c-e-m-n-s- ------------------------------- to phthinópōro kai o cheimṓnas.
Ljeto je vruće. Τ-----ο---ρι----αι ζ--τ-. Το καλοκαίρι είναι ζεστό. Τ- κ-λ-κ-ί-ι ε-ν-ι ζ-σ-ό- ------------------------- Το καλοκαίρι είναι ζεστό. 0
T-----ok-ír---ína- -----. To kalokaíri eínai zestó. T- k-l-k-í-i e-n-i z-s-ó- ------------------------- To kalokaíri eínai zestó.
Ljeti sija sunce. Τ- ----κα--ι λά-πει-ο -λ-ο-. Το καλοκαίρι λάμπει ο ήλιος. Τ- κ-λ-κ-ί-ι λ-μ-ε- ο ή-ι-ς- ---------------------------- Το καλοκαίρι λάμπει ο ήλιος. 0
To ka--kaíri --m-ei o-ḗ-i-s. To kalokaíri lámpei o ḗlios. T- k-l-k-í-i l-m-e- o ḗ-i-s- ---------------------------- To kalokaíri lámpei o ḗlios.
Ljeti rado idemo šetati. Τ--κ-λοκαί-ι --ς -ρέσε- ν- -ερπ-τ-μ-. Το καλοκαίρι μας αρέσει να περπατάμε. Τ- κ-λ-κ-ί-ι μ-ς α-έ-ε- ν- π-ρ-α-ά-ε- ------------------------------------- Το καλοκαίρι μας αρέσει να περπατάμε. 0
T- k-l------ m---a-é-e- ----erpat-me. To kalokaíri mas arései na perpatáme. T- k-l-k-í-i m-s a-é-e- n- p-r-a-á-e- ------------------------------------- To kalokaíri mas arései na perpatáme.
Zima je hladna. Ο χ---ώ--ς------ κ-ύο-. Ο χειμώνας είναι κρύος. Ο χ-ι-ώ-α- ε-ν-ι κ-ύ-ς- ----------------------- Ο χειμώνας είναι κρύος. 0
O-ch--m-----eínai-k---s. O cheimṓnas eínai krýos. O c-e-m-n-s e-n-i k-ý-s- ------------------------ O cheimṓnas eínai krýos.
Zimi pada snijeg ili kiša. Τ-ν---ι---α-χιο-ί-ε- --β-έχει. Τον χειμώνα χιονίζει ή βρέχει. Τ-ν χ-ι-ώ-α χ-ο-ί-ε- ή β-έ-ε-. ------------------------------ Τον χειμώνα χιονίζει ή βρέχει. 0
Ton c-----n---h-on------ b-é-hei. Ton cheimṓna chionízei ḗ bréchei. T-n c-e-m-n- c-i-n-z-i ḗ b-é-h-i- --------------------------------- Ton cheimṓna chionízei ḗ bréchei.
Zimi rado ostajemo kod kuće. Τ-ν χ----ν- μ-ς αρέσε- -- μένου-ε--το -π-τ-. Τον χειμώνα μας αρέσει να μένουμε στο σπίτι. Τ-ν χ-ι-ώ-α μ-ς α-έ-ε- ν- μ-ν-υ-ε σ-ο σ-ί-ι- -------------------------------------------- Τον χειμώνα μας αρέσει να μένουμε στο σπίτι. 0
To---he----a m---ar-s---na-ménoume --o -p--i. Ton cheimṓna mas arései na ménoume sto spíti. T-n c-e-m-n- m-s a-é-e- n- m-n-u-e s-o s-í-i- --------------------------------------------- Ton cheimṓna mas arései na ménoume sto spíti.
Hladno je. Κάν-- -ρ--. Κάνει κρύο. Κ-ν-ι κ-ύ-. ----------- Κάνει κρύο. 0
K---i ---o. Kánei krýo. K-n-i k-ý-. ----------- Kánei krýo.
Pada kiša. Βρ--ε-. Βρέχει. Β-έ-ε-. ------- Βρέχει. 0
B-éche-. Bréchei. B-é-h-i- -------- Bréchei.
Vjetrovito je. Φ-σ--ι. Φυσάει. Φ-σ-ε-. ------- Φυσάει. 0
P----ei. Physáei. P-y-á-i- -------- Physáei.
Toplo je. Κά-ει --σ-η. Κάνει ζέστη. Κ-ν-ι ζ-σ-η- ------------ Κάνει ζέστη. 0
Káne-------. Kánei zéstē. K-n-i z-s-ē- ------------ Kánei zéstē.
Sunčano je. Έχ-ι -----/ λι-κ-δ-. Έχει ήλιο / λιακάδα. Έ-ε- ή-ι- / λ-α-ά-α- -------------------- Έχει ήλιο / λιακάδα. 0
Éc--i -lio-- lia--da. Échei ḗlio / liakáda. É-h-i ḗ-i- / l-a-á-a- --------------------- Échei ḗlio / liakáda.
Vedro je. Έ-ε- λί-η συννε-ιά. Έχει λίγη συννεφιά. Έ-ε- λ-γ- σ-ν-ε-ι-. ------------------- Έχει λίγη συννεφιά. 0
Échei-líg--s-n-e-h-á. Échei lígē synnephiá. É-h-i l-g- s-n-e-h-á- --------------------- Échei lígē synnephiá.
Kakvo je vrijeme danas? Τι--αι-- κ---ι--ή----; Τι καιρό κάνει σήμερα; Τ- κ-ι-ό κ-ν-ι σ-μ-ρ-; ---------------------- Τι καιρό κάνει σήμερα; 0
T- -air---ánei-sḗ----? Ti kairó kánei sḗmera? T- k-i-ó k-n-i s-m-r-? ---------------------- Ti kairó kánei sḗmera?
Danas je hladno. Σήμ--α --νει----ο. Σήμερα κάνει κρύο. Σ-μ-ρ- κ-ν-ι κ-ύ-. ------------------ Σήμερα κάνει κρύο. 0
Sḗ-era-k-n-i-kr--. Sḗmera kánei krýo. S-m-r- k-n-i k-ý-. ------------------ Sḗmera kánei krýo.
Danas je toplo. Σ--ε-α κ---ι ζ-σ-η. Σήμερα κάνει ζέστη. Σ-μ-ρ- κ-ν-ι ζ-σ-η- ------------------- Σήμερα κάνει ζέστη. 0
Sḗme-a -án-i--é-t-. Sḗmera kánei zéstē. S-m-r- k-n-i z-s-ē- ------------------- Sḗmera kánei zéstē.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...