Knjiga fraza

bs Porodica   »   el Οικογένεια

2 [dva]

Porodica

Porodica

2 [δύο]

2 [dýo]

Οικογένεια

[Oikogéneia]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
djed ο-πα---ύς ο παππούς ο π-π-ο-ς --------- ο παππούς 0
o---ppoús o pappoús o p-p-o-s --------- o pappoús
nana / nena η --αγιά η γιαγιά η γ-α-ι- -------- η γιαγιά 0
ē---ag-á ē giagiá ē g-a-i- -------- ē giagiá
on i ona αυτ-ς--αι-α--ή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a-t-s ka- -utḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
otac ο π-τ---ς ο πατέρας ο π-τ-ρ-ς --------- ο πατέρας 0
o pa-éras o patéras o p-t-r-s --------- o patéras
majka η-μ--έ-α η μητέρα η μ-τ-ρ- -------- η μητέρα 0
ē -ēté-a ē mētéra ē m-t-r- -------- ē mētéra
on i ona αυτ---κ-- ---ή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a---s k-- autḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
sin ο γ-ος ο γιος ο γ-ο- ------ ο γιος 0
o---os o gios o g-o- ------ o gios
kćerka η-κ-ρη η κόρη η κ-ρ- ------ η κόρη 0
ē kó-ē ē kórē ē k-r- ------ ē kórē
on i ona α-----κ-- αυτή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a--ós-k-- au-ḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
brat ο -δ-λφός ο αδελφός ο α-ε-φ-ς --------- ο αδελφός 0
o a--l--ós o adelphós o a-e-p-ó- ---------- o adelphós
sestra η-αδ--φή η αδελφή η α-ε-φ- -------- η αδελφή 0
ē---elp-ḗ ē adelphḗ ē a-e-p-ḗ --------- ē adelphḗ
on i ona α--ό---αι α-τή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
au----kai -utḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
dajdža, amidža ο--ε--ς ο θείος ο θ-ί-ς ------- ο θείος 0
o t--íos o theíos o t-e-o- -------- o theíos
tetka η-θ-ία η θεία η θ-ί- ------ η θεία 0
ē t--ía ē theía ē t-e-a ------- ē theía
on i ona αυτ-- κ---α--ή αυτός και αυτή α-τ-ς κ-ι α-τ- -------------- αυτός και αυτή 0
a-----kai-a--ḗ autós kai autḗ a-t-s k-i a-t- -------------- autós kai autḗ
Mi smo porodica. Ε--ί--εί--σ-ε-------κ-γ-ν-ια. Εμείς είμαστε μία οικογένεια. Ε-ε-ς ε-μ-σ-ε μ-α ο-κ-γ-ν-ι-. ----------------------------- Εμείς είμαστε μία οικογένεια. 0
E--ís eím--t- -í- oiko--n---. Emeís eímaste mía oikogéneia. E-e-s e-m-s-e m-a o-k-g-n-i-. ----------------------------- Emeís eímaste mía oikogéneia.
Porodica nije mala. Η-οικο-ένεια δεν-ε-ν-ι μι---. Η οικογένεια δεν είναι μικρή. Η ο-κ-γ-ν-ι- δ-ν ε-ν-ι μ-κ-ή- ----------------------------- Η οικογένεια δεν είναι μικρή. 0
Ē--ik--én--a den-e--a--m----. Ē oikogéneia den eínai mikrḗ. Ē o-k-g-n-i- d-n e-n-i m-k-ḗ- ----------------------------- Ē oikogéneia den eínai mikrḗ.
Porodica je velika. Η ο--ογένει- είν-- ---άλ-. Η οικογένεια είναι μεγάλη. Η ο-κ-γ-ν-ι- ε-ν-ι μ-γ-λ-. -------------------------- Η οικογένεια είναι μεγάλη. 0
Ē--i-----e-a--í-ai meg-l-. Ē oikogéneia eínai megálē. Ē o-k-g-n-i- e-n-i m-g-l-. -------------------------- Ē oikogéneia eínai megálē.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.