Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   fa ‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

‫75 [هفتاد و پنج]‬

75 [haftâd-o-panj]

‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

[dalil âvardan barâye chizi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Zašto ne dolazite? ‫چ-ا ش-- ن-ی‌آ---؟‬ ‫چرا شما نمی-آیید؟‬ ‫-ر- ش-ا ن-ی-آ-ی-؟- ------------------- ‫چرا شما نمی‌آیید؟‬ 0
c---â --omâ-n----â-i-? cherâ shomâ nemi-âyid? c-e-â s-o-â n-m---y-d- ---------------------- cherâ shomâ nemi-âyid?
Vrijeme je tako loše. ‫ه-ا----ی ب--است-‬ ‫هوا خیلی بد است.‬ ‫-و- خ-ل- ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا خیلی بد است.‬ 0
h-v---es--r-ba---st. havâ besyâr bad ast. h-v- b-s-â- b-d a-t- -------------------- havâ besyâr bad ast.
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. ‫من-ن-ی‌--م---ن هو---ی-ی -د ا-ت.‬ ‫من نمی-آیم چون هوا خیلی بد است.‬ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن ه-ا خ-ل- ب- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫من نمی‌آیم چون هوا خیلی بد است.‬ 0
man ---i--y-m zir- h--â -es--r -a--a-t. man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast. m-n n-m---y-m z-r- h-v- b-s-â- b-d a-t- --------------------------------------- man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast.
Zašto on ne dolazi? ‫-ر- او -مرد)--م-‌آ--؟‬ ‫چرا او (مرد) نمی-آید؟‬ ‫-ر- ا- (-ر-) ن-ی-آ-د-‬ ----------------------- ‫چرا او (مرد) نمی‌آید؟‬ 0
c--râ -o (mard- nem------? cherâ oo (mard) nemi-âyad? c-e-â o- (-a-d- n-m---y-d- -------------------------- cherâ oo (mard) nemi-âyad?
On nije pozvan. ‫-و (م-د- را -عوت-نک-ده-----‬ ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ ‫-و (-ر-) ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ 0
o- (ma--- ------- -ash----ast. oo (mard) da-avat nashode ast. o- (-a-d- d---v-t n-s-o-e a-t- ------------------------------ oo (mard) da-avat nashode ast.
On ne dolazi jer nije pozvan. ‫ا- --ی-آید--و---و-را----ت-نک-ده ----‬ ‫او نمی-آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ ‫-و ن-ی-آ-د چ-ن ا- ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ -------------------------------------- ‫او نمی‌آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo-n-m--ây-d --r- d--a-at na-hode-as-. oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast. o- n-m---y-d z-r- d---v-t n-s-o-e a-t- -------------------------------------- oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast.
Zašto ne dolaziš? ‫چ----و-----آ--؟‬ ‫چرا تو نمی-آیی؟‬ ‫-ر- ت- ن-ی-آ-ی-‬ ----------------- ‫چرا تو نمی‌آیی؟‬ 0
c--râ -- n-m--â--? cherâ to nemi-âyi? c-e-â t- n-m---y-? ------------------ cherâ to nemi-âyi?
Nemam vremena. ‫م----- ---رم.‬ ‫من وقت ندارم.‬ ‫-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------- ‫من وقت ندارم.‬ 0
ma--vagh--na--ra-. man vaght nadâram. m-n v-g-t n-d-r-m- ------------------ man vaght nadâram.
Ne dolazim jer nemam vremena. ‫-ن-نمی‌آ-م-چون و-- ن--رم-‬ ‫من نمی-آیم چون وقت ندارم.‬ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------------------- ‫من نمی‌آیم چون وقت ندارم.‬ 0
m-n-n-m-----m zir- -a--- -ad--a-. man nemi-âyam zirâ vaght nadâram. m-n n-m---y-m z-r- v-g-t n-d-r-m- --------------------------------- man nemi-âyam zirâ vaght nadâram.
Zašto ne ostaneš? ‫چ-ا--- نم--م--ی-‬ ‫چرا تو نمی-مانی؟‬ ‫-ر- ت- ن-ی-م-ن-؟- ------------------ ‫چرا تو نمی‌مانی؟‬ 0
c--r--to-ne--m--i? cherâ to nemimâni? c-e-â t- n-m-m-n-? ------------------ cherâ to nemimâni?
Moram još raditi. ‫-ن هنوز --------.‬ ‫من هنوز کار دارم.‬ ‫-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- ------------------- ‫من هنوز کار دارم.‬ 0
man --nu--kâr-dâ-a-. man hanuz kâr dâram. m-n h-n-z k-r d-r-m- -------------------- man hanuz kâr dâram.
Ne ostajem jer moram još raditi. ‫م- -م-‌م--م --- -ن-ز--ا--دا---‬ ‫من نمی-مانم چون هنوز کار دارم.‬ ‫-ن ن-ی-م-ن- چ-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- -------------------------------- ‫من نمی‌مانم چون هنوز کار دارم.‬ 0
m-- -em--mâ------h-n--a--- kâ---â--m. man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram. m-n n-m---â-a-, c-u- h-n-z k-r d-r-m- ------------------------------------- man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram.
Zašto već odlazite? ‫چر------ م---وی--‬ ‫چرا حالا می-روید؟‬ ‫-ر- ح-ل- م-‌-و-د-‬ ------------------- ‫چرا حالا می‌روید؟‬ 0
c-erâ-h--â---r-v-d? cherâ hâlâ miravid? c-e-â h-l- m-r-v-d- ------------------- cherâ hâlâ miravid?
Umoran / umorna sam. ‫ -- --ت- -س---‬ ‫ من خسته هستم.‬ ‫ م- خ-ت- ه-ت-.- ---------------- ‫ من خسته هستم.‬ 0
m-n khaste -as---. man khaste hastam. m-n k-a-t- h-s-a-. ------------------ man khaste hastam.
Odlazim jer sam umoran / umorna. ‫من--ی‌روم-چ-ن خ--- هس-م.‬ ‫من می-روم چون خسته هستم.‬ ‫-ن م-‌-و- چ-ن خ-ت- ه-ت-.- -------------------------- ‫من می‌روم چون خسته هستم.‬ 0
m-n--ira--m -----kha--e h-s--m. man miravam zirâ khaste hastam. m-n m-r-v-m z-r- k-a-t- h-s-a-. ------------------------------- man miravam zirâ khaste hastam.
Zašto već odlazite? ‫چرا --ل- (-ا ما-ی-)---‌ر-ید؟‬ ‫چرا حالا (با ماشین) می-روید؟‬ ‫-ر- ح-ل- (-ا م-ش-ن- م-‌-و-د-‬ ------------------------------ ‫چرا حالا (با ماشین) می‌روید؟‬ 0
ch--â h-lâ (-â m-shi----i-a-i-? cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid? c-e-â h-l- (-â m-s-i-) m-r-v-d- ------------------------------- cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid?
Već je kasno. ‫---ر --- -ده است-‬ ‫دیگر دیر شده است.‬ ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ------------------- ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
di- -s-. dir ast. d-r a-t- -------- dir ast.
Odlazim zato jer je već kasno. ‫م---ی-رو--چون----گر-دیر -ده-ا-ت.‬ ‫من می-روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ ‫-ن م-‌-و- چ-ن ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ---------------------------------- ‫من می‌روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
man m-r-v-m --r- --r as-. man miravam zirâ dir ast. m-n m-r-v-m z-r- d-r a-t- ------------------------- man miravam zirâ dir ast.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...