Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   ti ምኽንያት ምሃብ 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [ሰብዓንሓሙሽተን]

75 [sebi‘aniḥamushiteni]

ምኽንያት ምሃብ 1

[miẖiniyati mihabi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tigrinja Igra Više
Zašto ne dolazite? ስ-ምንታይ--ይትመጹ? ስለምንታይ ዘይትመጹ? ስ-ም-ታ- ዘ-ት-ጹ- ------------- ስለምንታይ ዘይትመጹ? 0
si-e-ini-ay--z------et-’-? sileminitayi zeyitimets’u? s-l-m-n-t-y- z-y-t-m-t-’-? -------------------------- sileminitayi zeyitimets’u?
Vrijeme je tako loše. ኣ-- ሕማ- ኩነ-ት --ር --። ኣዝዩ ሕማቕ ኩነታት ኣየር ኣሎ። ኣ-ዩ ሕ-ቕ ኩ-ታ- ኣ-ር ኣ-። -------------------- ኣዝዩ ሕማቕ ኩነታት ኣየር ኣሎ። 0
a--y--h--m-k--i -une--t--a--ri-a--። aziyu h-imak-’i kunetati ayeri alo። a-i-u h-i-a-̱-i k-n-t-t- a-e-i a-o- ----------------------------------- aziyu ḥimaḵ’i kunetati ayeri alo።
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. ኩ--ት ኣ---ሕማ- -ለዘ----መ------። ኩነታት ኣየር ሕማቕ ስለዘሎ ኣይመጽእን‘የ ። ኩ-ታ- ኣ-ር ሕ-ቕ ስ-ዘ- ኣ-መ-እ-‘- ። ---------------------------- ኩነታት ኣየር ሕማቕ ስለዘሎ ኣይመጽእን‘የ ። 0
kun--a----y--- --imaḵ-i--ile--l--ayim-ts-i’ini--- ። kunetati ayeri h-imak-’i silezelo ayimets’i’ini‘ye ። k-n-t-t- a-e-i h-i-a-̱-i s-l-z-l- a-i-e-s-i-i-i-y- ። ---------------------------------------------------- kunetati ayeri ḥimaḵ’i silezelo ayimets’i’ini‘ye ።
Zašto ne dolazi on? ን-------ይ -- ዘይመ--? ንሱ ስለምንታይ ኢዩ ዘይመጽእ? ን- ስ-ም-ታ- ኢ- ዘ-መ-እ- ------------------- ንሱ ስለምንታይ ኢዩ ዘይመጽእ? 0
nis--si-em-n-t--- --u -e-i-ets-i-i? nisu sileminitayi īyu zeyimets’i’i? n-s- s-l-m-n-t-y- ī-u z-y-m-t-’-’-? ----------------------------------- nisu sileminitayi īyu zeyimets’i’i?
On nije pozvan. ንሱ--ይተዓ-መ--። ንሱ ኣይተዓደመን ። ን- ኣ-ተ-ደ-ን ። ------------ ንሱ ኣይተዓደመን ። 0
ni-u -y--e‘--em-n- ። nisu ayite‘ademeni ። n-s- a-i-e-a-e-e-i ። -------------------- nisu ayite‘ademeni ።
On ne dolazi, jer nije pozvan. ስለዘይተ--- --መጽ-- እ---። ስለዘይተዓደመ ኣይመጽእን እዩ፣ ። ስ-ዘ-ተ-ደ- ኣ-መ-እ- እ-፣ ። --------------------- ስለዘይተዓደመ ኣይመጽእን እዩ፣ ። 0
s--eze-ite‘-de-e --im-ts’-’--i --u--። silezeyite‘ademe ayimets’i’ini iyu፣ ። s-l-z-y-t-‘-d-m- a-i-e-s-i-i-i i-u- ። ------------------------------------- silezeyite‘ademe ayimets’i’ini iyu፣ ።
Zašto ne dolaziš? ን---ስለ--ታ- ኢኻ ------? ንስኻ ስለምንታይ ኢኻ ዘይትመጽእ? ን-ኻ ስ-ም-ታ- ኢ- ዘ-ት-ጽ-? --------------------- ንስኻ ስለምንታይ ኢኻ ዘይትመጽእ? 0
n--i-̱a-------ni--yi-ī-̱-----i-----s-i--? nisih-a sileminitayi īh-a zeyitimets’i’i? n-s-h-a s-l-m-n-t-y- ī-̱- z-y-t-m-t-’-’-? ----------------------------------------- nisiẖa sileminitayi īẖa zeyitimets’i’i?
Ja nemam vremena. ኣ-------ለይ-። ኣነ ግዜ የብለይን። ኣ- ግ- የ-ለ-ን- ------------ ኣነ ግዜ የብለይን። 0
a-e-gi-- ye-il---n-። ane gizē yebileyini። a-e g-z- y-b-l-y-n-። -------------------- ane gizē yebileyini።
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. ኣ---ዜ -ለ---ለ------እ-‘-፣ ። ኣነ ግዜ ስለዘይብለይ ኣይመጽእን‘የ፣ ። ኣ- ግ- ስ-ዘ-ብ-ይ ኣ-መ-እ-‘-፣ ። ------------------------- ኣነ ግዜ ስለዘይብለይ ኣይመጽእን‘የ፣ ። 0
a-e --zē si---e--bileyi-a-imet-’-’-n----፣-። ane gizē silezeyibileyi ayimets’i’ini‘ye፣ ። a-e g-z- s-l-z-y-b-l-y- a-i-e-s-i-i-i-y-፣ ። ------------------------------------------- ane gizē silezeyibileyi ayimets’i’ini‘ye፣ ።
Zašto ne ostaneš? ስ-ምንታ--ኢ- ዘ-ት--ሕ? ስለምንታይ ኢኻ ዘይትጸንሕ? ስ-ም-ታ- ኢ- ዘ-ት-ን-? ----------------- ስለምንታይ ኢኻ ዘይትጸንሕ? 0
s--e--n-t--- ī-̱a z--i---s----ḥi? sileminitayi īh-a zeyitits’enih-i? s-l-m-n-t-y- ī-̱- z-y-t-t-’-n-h-i- ---------------------------------- sileminitayi īẖa zeyitits’eniḥi?
Ja moram još raditi. ኣነ--ና ክ--- ኣ--። ኣነ ጌና ክሰርሕ ኣለኒ። ኣ- ጌ- ክ-ር- ኣ-ኒ- --------------- ኣነ ጌና ክሰርሕ ኣለኒ። 0
a-e-gē----ise--h-i-a--n-። ane gēna kiserih-i alenī። a-e g-n- k-s-r-h-i a-e-ī- ------------------------- ane gēna kiseriḥi alenī።
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. ኣ--ኣ--ን-ን ---ያ--ጌ- --ር--ስለዘሎኒ። ኣነ ኣይጸንሕን መኽንያቱ ጌና ክሰርሕ ስለዘሎኒ። ኣ- ኣ-ጸ-ሕ- መ-ን-ቱ ጌ- ክ-ር- ስ-ዘ-ኒ- ------------------------------ ኣነ ኣይጸንሕን መኽንያቱ ጌና ክሰርሕ ስለዘሎኒ። 0
a-- -y--s--n---ini -e-̱i-iya-u-gē-a -i----ḥi-s--e-e--n-። ane ayits’enih-ini meh-iniyatu gēna kiserih-i silezelonī። a-e a-i-s-e-i-̣-n- m-h-i-i-a-u g-n- k-s-r-h-i s-l-z-l-n-። --------------------------------------------------------- ane ayits’eniḥini meẖiniyatu gēna kiseriḥi silezelonī።
Zašto idete već? ስለ-ንታ- --- --ኹም? ስለምንታይ ትኸዱ ኣሎኹም? ስ-ም-ታ- ት-ዱ ኣ-ኹ-? ---------------- ስለምንታይ ትኸዱ ኣሎኹም? 0
sile--n--a-i ----edu--l-ẖ---? sileminitayi tih-edu aloh-umi? s-l-m-n-t-y- t-h-e-u a-o-̱-m-? ------------------------------ sileminitayi tiẖedu aloẖumi?
Ja sam umoran / umorna. ደ-- ኣሎኹ። ደኺመ ኣሎኹ። ደ-መ ኣ-ኹ- -------- ደኺመ ኣሎኹ። 0
d--̱ī-- -l-h-u። deh-īme aloh-u። d-h-ī-e a-o-̱-። --------------- deẖīme aloẖu።
Ja idem, jer sam umoran / umorna. ደኺ- ስ-ዘ-ኹ ---ድ-- ። ደኺመ ስለዘሎኹ ክኸይድ‘የ ። ደ-መ ስ-ዘ-ኹ ክ-ይ-‘- ። ------------------ ደኺመ ስለዘሎኹ ክኸይድ‘የ ። 0
de--īm- s---zel--̱u--i-̱--i--‘ye ። deh-īme silezeloh-u kih-eyidi‘ye ። d-h-ī-e s-l-z-l-h-u k-h-e-i-i-y- ። ---------------------------------- deẖīme silezeloẖu kiẖeyidi‘ye ።
Zašto već odlazite? ስ---ታ--ድኣ-ሕ----ዱ? ስለምንታይ ድኣ ሕጂ ትኸዱ? ስ-ም-ታ- ድ- ሕ- ት-ዱ- ----------------- ስለምንታይ ድኣ ሕጂ ትኸዱ? 0
sile-in-ta-i d--a-ḥi-ī--i-̱e-u? sileminitayi di’a h-ijī tih-edu? s-l-m-n-t-y- d-’- h-i-ī t-h-e-u- -------------------------------- sileminitayi di’a ḥijī tiẖedu?
Već je kasno. ግዜ-መ----ዩ-። ግዜ መስዩ ኢዩ ። ግ- መ-ዩ ኢ- ። ----------- ግዜ መስዩ ኢዩ ። 0
g-z--me--yu-īy- ። gizē mesiyu īyu ። g-z- m-s-y- ī-u ። ----------------- gizē mesiyu īyu ።
Odlazim, jer je već kasno. መስዩ----ዝ-ነ -ኸይ--እ- ። መስዩ ስለ ዝኾነ ክኸይድ እየ ። መ-ዩ ስ- ዝ-ነ ክ-ይ- እ- ። -------------------- መስዩ ስለ ዝኾነ ክኸይድ እየ ። 0
mesi-u ---e zih---e-----eyi-- -ye ። mesiyu sile zih-one kih-eyidi iye ። m-s-y- s-l- z-h-o-e k-h-e-i-i i-e ። ----------------------------------- mesiyu sile ziẖone kiẖeyidi iye ።

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...