Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   sr нешто образложити 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Zašto ne dolazite? Зашт---- --лаз-те? Зашто не долазите? З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Zašto -----lazi--? Zašto ne dolazite? Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Vrijeme je tako loše. Вр--е-је-так--ло--. Време је тако лоше. В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
Vr-me je ta-o--oše. Vreme je tako loše. V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. Ј- -- -о----м--ј------вре------------. Ја не долазим, јер је време тако лоше. Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Ja-ne--olazi-, -e--je-v---e----o l-še. Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše. J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Zašto on ne dolazi? З-ш-- он-н--дол-зи? Зашто он не долази? З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Z-š-o-----e-d-----? Zašto on ne dolazi? Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
On nije pozvan. О---и-е---з--н. Он није позван. О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On -ij-----van. On nije pozvan. O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
On ne dolazi jer nije pozvan. Он не---ла--,--ер----е--о--а-. Он не долази, јер није позван. О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
On----d-l---, j-----je -oz-a-. On ne dolazi, jer nije pozvan. O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Zašto ne dolaziš? Заш-о -е ----з--? Зашто не долазиш? З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Z--t- -e --la--š? Zašto ne dolaziš? Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Nemam vremena. Ј- н-мам--р-ме--. Ја немам времена. Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
J- ne-am--r-me--. Ja nemam vremena. J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Ne dolazim jer nemam vremena. Ја н------зим--је- не--м--ре--н-. Ја не долазим, јер немам времена. Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja n- d--azim, je- n---- vr--e-a. Ja ne dolazim, jer nemam vremena. J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Zašto ne ostaneš? Заш----е-ост-не-? Зашто не останеш? З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Zaš-------s--n--? Zašto ne ostaneš? Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Moram još raditi. Ја--ора---о- ----ти. Ја морам још радити. Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
J----------š rad-ti. Ja moram još raditi. J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Ne ostajem jer moram još raditi. Ј- н------ј-м, јер м-р-- још--а-и--. Ја не остајем, јер морам још радити. Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
Ja-ne os-a-e-,-j-r-mo--m ----r--iti. Ja ne ostajem, jer moram još raditi. J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Zašto već odlazite? За--о-ве- -де--? Зашто већ идете? З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Zašto-ve-́----te? Zašto vec- idete? Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Umoran / umorna sam. Ј- -а- ум--а--/--м-рн-. Ја сам уморан / уморна. Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
J- s-m -m-ra- / u--rna. Ja sam umoran / umorna. J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Odlazim jer sam umoran / umorna. Ја -д--- -е----- у----н / -мо-н-. Ја идем, јер сам уморан / уморна. Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
J- i---- je----- -----n /--mo-na. Ja idem, jer sam umoran / umorna. J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Zašto već odlazite? Зашто -ећ одла--т-? Зашто већ одлазите? З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Za-t---ec- o-l-z---? Zašto vec- odlazite? Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Već je kasno. В-ћ ---ка-н-. Већ је касно. В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Ve-́ -- k--n-. Vec- je kasno. V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Odlazim zato jer je već kasno. О--а-----јер је-----к-сно. Одлазим, јер је већ касно. О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
O--az--, je- -- ---́--a---. Odlazim, jer je vec- kasno. O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...