Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   sr Постављати питања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шездесет и два]

62 [šezdeset i dva]

Постављати питања 1

[Postavljati pitanja 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
učiti у--ти учити у-и-и ----- учити 0
u--ti učiti u-i-i ----- učiti
Uče li učenici puno? Уче ---уч--и-и-мног-? Уче ли ученици много? У-е л- у-е-и-и м-о-о- --------------------- Уче ли ученици много? 0
Uče -i---eni-i ---g-? Uče li učenici mnogo? U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo?
Ne, oni uče malo. Не--о-- уч- --ло. Не, они уче мало. Н-, о-и у-е м-л-. ----------------- Не, они уче мало. 0
Ne, --- u-e---l-. Ne, oni uče malo. N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo.
pitati п--ати питати п-т-т- ------ питати 0
pit-ti pitati p-t-t- ------ pitati
Pitate li često učitelja? Пи--те--- чес-о учите--? Питате ли често учитеља? П-т-т- л- ч-с-о у-и-е-а- ------------------------ Питате ли често учитеља? 0
P-ta-- li --st---čit--ja? Pitate li često učitelja? P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja?
Ne, ne pitam ga često. Не, не--и--м--- -е-то. Не, не питам га често. Н-, н- п-т-м г- ч-с-о- ---------------------- Не, не питам га често. 0
N-- -e p-tam--a-če-to. Ne, ne pitam ga često. N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često.
odgovoriti о---в----и одговорити о-г-в-р-т- ---------- одговорити 0
odg------i odgovoriti o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti
Odgovorite, molim Vas. Од-о-о-ит-,--о--- ---. Одговорите, молим Вас. О-г-в-р-т-, м-л-м В-с- ---------------------- Одговорите, молим Вас. 0
Od--vo--t-,-molim-Va-. Odgovorite, molim Vas. O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas.
Odgovaram. Ј- -дгов---м. Ја одговарам. Ј- о-г-в-р-м- ------------- Ја одговарам. 0
J------v-ra-. Ja odgovaram. J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram.
raditi р---ти радити р-д-т- ------ радити 0
rad--i raditi r-d-t- ------ raditi
Radi li on upravo? Ради----о- --р--о? Ради ли он управо? Р-д- л- о- у-р-в-? ------------------ Ради ли он управо? 0
Rad- -i -----r-vo? Radi li on upravo? R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo?
Da, on upravo radi. Д-,------о ---и. Да, управо ради. Д-, у-р-в- р-д-. ---------------- Да, управо ради. 0
Da, upr--- r-di. Da, upravo radi. D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi.
dolaziti дол-зи-и долазити д-л-з-т- -------- долазити 0
dol--iti dolaziti d-l-z-t- -------- dolaziti
Dolazite li? Дола-ите -и---? Долазите ли Ви? Д-л-з-т- л- В-? --------------- Долазите ли Ви? 0
Do--zite li--i? Dolazite li Vi? D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi?
Da, dolazimo odmah. Д----о-а---о-од--х. Да, долазимо одмах. Д-, д-л-з-м- о-м-х- ------------------- Да, долазимо одмах. 0
D---d--a-imo ---a-. Da, dolazimo odmah. D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah.
stanovati ста--ва-и становати с-а-о-а-и --------- становати 0
s---ova-i stanovati s-a-o-a-i --------- stanovati
Stanujete li u Berlinu? С-ану-е----и у-Берл-ну? Станујете ли у Берлину? С-а-у-е-е л- у Б-р-и-у- ----------------------- Станујете ли у Берлину? 0
S--nujet--l- u--erl--u? Stanujete li u Berlinu? S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu?
Da, stanujem u Berlinu. Д-, ја----ну--- - --рли--. Да, ја станујем у Берлину. Д-, ј- с-а-у-е- у Б-р-и-у- -------------------------- Да, ја станујем у Берлину. 0
D----a-s-an-je--- -erli--. Da, ja stanujem u Berlinu. D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!