Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

[Pitati – prošlost 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Koju si kravatu nosio? Коју---а-ату -и-нос---- -----а? Коју кравату си носио / носила? К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
Ko----r----- s- n-si- / nosi-a? Koju kravatu si nosio / nosila? K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Koji auto si kupio / kupila? Ко-и--ут- -и-к---- - --п--а? Који ауто си купио / купила? К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
Ko-i--ut- -i -upi- ----pi--? Koji auto si kupio / kupila? K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Н- кој--но-ине с--п-е----ћен-/ -р--п-аће-а? На које новине си претплаћен / претплаћена? Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
N- -o----o-i----i --etpl-ćen-/-p-etp-a-----? Na koje novine si pretplac-en / pretplac-ena? N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Koga ste vidjeli? Ко----те--и-е-и? Кога сте видели? К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
K-g---t- vi--l-? Koga ste videli? K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Koga ste sreli? Кога -те -р-л-? Кога сте срели? К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
Kog- s-e-sr---? Koga ste sreli? K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Koga ste prepoznali? К--а-с-е-п-е-о-н-л-? Кога сте препознали? К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
K-ga--t---r-poznali? Koga ste prepoznali? K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Kada ste se ustali? К-да -те-ус-али? Када сте устали? К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
K-da-ste-ust--i? Kada ste ustali? K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Kada ste započeli? Кад--с-- ---е--? Када сте почели? К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K-d--ste p-č-l-? Kada ste počeli? K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Kada ste prestali? К--------пр-ст--и? Када сте престали? К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
Ka-- --- --es-a-i? Kada ste prestali? K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Zašto ste se probudili? З-----с-- с- -р--у-и--? Зашто сте се пробудили? З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Zašto-s-- s---r---dili? Zašto ste se probudili? Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Zašto ste postali učitelj? З---- --е по-т-л--у--тељ? Зашто сте постали учитељ? З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Z-š---s-- pos-al--uči-e-j? Zašto ste postali učitelj? Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Zašto ste uzeli taksi? Зашт--с-е-у--ли-такси? Зашто сте узели такси? З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Zaš------ uz-l- t-k-i? Zašto ste uzeli taksi? Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Odakle ste došli? О------сте-д----? Одакле сте дошли? О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
O------st- --šli? Odakle ste došli? O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Kamo ste išli? Г-е-с-е--ш-и? Где сте ишли? Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
G-e -te---li? Gde ste išli? G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Gdje ste bili? Г-----е-би--? Где сте били? Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
Gde-s-- ----? Gde ste bili? G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Kome si pomogao / pomogla? Ко-е -и по-о--о-/ по-о--а? Коме си помогао / помогла? К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
Kome s--pom-g-o /--o-og-a? Kome si pomogao / pomogla? K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kome si pisao / pisala? К----си -и-а--/--и-а--? Коме си писао / писала? К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
Kom---i pi-ao-/ p-sala? Kome si pisao / pisala? K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kome si odgovorio / odgovorila? К--е -- -дг--о-ио - одго-о-ил-? Коме си одговорио / одговорила? К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
Kom- ---o-gov---- ----gov--i--? Kome si odgovorio / odgovorila? K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...