Fraseboek

af Weeksdae   »   bg Дните на седмицата

9 [nege]

Weeksdae

Weeksdae

9 [девет]

9 [devet]

Дните на седмицата

[Dnite na sedmitsata]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Bulgaars Speel Meer
Maandag по---ел--к понеделник п-н-д-л-и- ---------- понеделник 0
po-ed-l-ik ponedelnik p-n-d-l-i- ---------- ponedelnik
Dinsdag в-орн-к вторник в-о-н-к ------- вторник 0
v--rn-k vtornik v-o-n-k ------- vtornik
Woensdag ср-да сряда с-я-а ----- сряда 0
sr-a-a sryada s-y-d- ------ sryada
Donderdag че------к четвъртък ч-т-ъ-т-к --------- четвъртък 0
ch-tv--tyk chetvyrtyk c-e-v-r-y- ---------- chetvyrtyk
Vrydag петък петък п-т-к ----- петък 0
pe--k petyk p-t-k ----- petyk
Saterdag събо-а събота с-б-т- ------ събота 0
sybota sybota s-b-t- ------ sybota
Sondag неделя неделя н-д-л- ------ неделя 0
nedel-a nedelya n-d-l-a ------- nedelya
die week се----а седмица с-д-и-а ------- седмица 0
s--m---a sedmitsa s-d-i-s- -------- sedmitsa
van Maandag tot Sondag от п--е----и- до----еля от понеделник до неделя о- п-н-д-л-и- д- н-д-л- ----------------------- от понеделник до неделя 0
ot--o---e---k--o ----l-a ot ponedelnik do nedelya o- p-n-d-l-i- d- n-d-l-a ------------------------ ot ponedelnik do nedelya
Die eerste dag is Maandag. П--вият---н-----не--л-ик. Първият ден е понеделник. П-р-и-т д-н е п-н-д-л-и-. ------------------------- Първият ден е понеделник. 0
P---i----de- ----one-e--ik. Pyrviyat den ye ponedelnik. P-r-i-a- d-n y- p-n-d-l-i-. --------------------------- Pyrviyat den ye ponedelnik.
Die tweede dag is Dinsdag. В-о-----де- е-в-о-ник. Вторият ден е вторник. В-о-и-т д-н е в-о-н-к- ---------------------- Вторият ден е вторник. 0
Vt-r---t-d-- -- vto--i-. Vtoriyat den ye vtornik. V-o-i-a- d-n y- v-o-n-k- ------------------------ Vtoriyat den ye vtornik.
Die derde dag is Woensdag. Т-ет-я---ен е --яда. Третият ден е сряда. Т-е-и-т д-н е с-я-а- -------------------- Третият ден е сряда. 0
Tr--i--- --- -e s-y-da. Tretiyat den ye sryada. T-e-i-a- d-n y- s-y-d-. ----------------------- Tretiyat den ye sryada.
Die vierde dag is Donderdag. Ч-т-ъ-т--т--е--- че--ъ-т-к. Четвъртият ден е четвъртък. Ч-т-ъ-т-я- д-н е ч-т-ъ-т-к- --------------------------- Четвъртият ден е четвъртък. 0
Che--y--iyat -e- -e ch---y--yk. Chetvyrtiyat den ye chetvyrtyk. C-e-v-r-i-a- d-n y- c-e-v-r-y-. ------------------------------- Chetvyrtiyat den ye chetvyrtyk.
Die vyfde dag is Vrydag. Пе--я- --н-е п----. Петият ден е петък. П-т-я- д-н е п-т-к- ------------------- Петият ден е петък. 0
P-t-yat -en-y- -e---. Petiyat den ye petyk. P-t-y-t d-n y- p-t-k- --------------------- Petiyat den ye petyk.
Die sesde dag is Saterdag. Шести-т-ден --съ----. Шестият ден е събота. Ш-с-и-т д-н е с-б-т-. --------------------- Шестият ден е събота. 0
S-------t-den--- -y----. Shestiyat den ye sybota. S-e-t-y-t d-n y- s-b-t-. ------------------------ Shestiyat den ye sybota.
Die sewende dag is Sondag. С---ият-де--е недел-. Седмият ден е неделя. С-д-и-т д-н е н-д-л-. --------------------- Седмият ден е неделя. 0
Se--iy-- den ye-n--elya. Sedmiyat den ye nedelya. S-d-i-a- d-n y- n-d-l-a- ------------------------ Sedmiyat den ye nedelya.
Die week het sewe dae. Се-м---та им- ---ем--н-. Седмицата има седем дни. С-д-и-а-а и-а с-д-м д-и- ------------------------ Седмицата има седем дни. 0
S--m-t---- im------- -n-. Sedmitsata ima sedem dni. S-d-i-s-t- i-a s-d-m d-i- ------------------------- Sedmitsata ima sedem dni.
Ons werk net vyf dae. Ние--або-------о --т-дни. Ние работим само пет дни. Н-е р-б-т-м с-м- п-т д-и- ------------------------- Ние работим само пет дни. 0
N-- ---ot-m s--o--e---ni. Nie rabotim samo pet dni. N-e r-b-t-m s-m- p-t d-i- ------------------------- Nie rabotim samo pet dni.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Saamgestelde Esperanto

Engels is vandag die belangrikste universele taal. Almal is veronderstel om daarmee te kan kommunikeer. Maar ander tale wil ook dié doel bereik. n Voorbeeld is saamgestelde tale. Saamgestelde tale word doelbewus geskep en ontwikkel. Dit wil sê hulle is volgens ’n plan ontwerp. In saamgestelde tale word elemente van verskillende tale gemeng. Dan is hulle vir soveel mense moontlik maklik om te leer. Die doel van elke saamgestelde taal is internasionale kommunikasie. Die bekendste saamgestelde taal is Esperanto. Dit is in 1887 in Warskou bekendgestel. Die stigter daarvan was doktor Ludwik L. Zamenhof. Hy het geglo kommunikasieprobleme is die hoofoorsaak van onrus. Daarom wou hy ’n taal skep wat mense bymekaarbring. Mense kon daarmee op ’n gelyke vlak met mekaar praat. Sy skuilnaam was Dr. Esperanto – Doktor Hoopvol. Dit wys hoeveel hy aan sy droom geglo het. Maar die idee van universele begrip is baie ouer. Daar is al verskeie verskillende saamgestelde tale ontwikkel. Hulle word met doelwitte soos verdraagsaamheid en menseregte verbind. Sprekers in meer as 120 lande is nou vlot in Esperanto. Maar daar is ook kritiek op Esperanto. Die bron van 70% van die woordeskat is byvoorbeeld Romaanse tale. En Esperanto is ook uitdruklik op Indo-Europese tale geskoei. Die sprekers ruil op kongresse en in klubs idees uit. Vergaderings en lesings word gereeld gehou. So, sien jy kans vir Esperanto? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!