Разговорник

ru Задавать вопросы 1   »   sr Постављати питања 1

62 [шестьдесят два]

Задавать вопросы 1

Задавать вопросы 1

62 [шездесет и два]

62 [šezdeset i dva]

Постављати питања 1

[Postavljati pitanja 1]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Учить у-и-и учити у-и-и ----- учити 0
u-i-i učiti u-i-i ----- učiti
Ученики много учат? У---ли ---н--и --о-о? Уче ли ученици много? У-е л- у-е-и-и м-о-о- --------------------- Уче ли ученици много? 0
U-e--i -čen-c--mn---? Uče li učenici mnogo? U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo?
Нет, они учат мало. Не, --и уче м---. Не, они уче мало. Н-, о-и у-е м-л-. ----------------- Не, они уче мало. 0
Ne, o-- -če--alo. Ne, oni uče malo. N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo.
Спрашивать п----и питати п-т-т- ------ питати 0
p-ta-i pitati p-t-t- ------ pitati
Вы часто спрашиваете учителя? Пи-а-- ли чест- -ч---ља? Питате ли често учитеља? П-т-т- л- ч-с-о у-и-е-а- ------------------------ Питате ли често учитеља? 0
P--ate li -esto -či--lja? Pitate li često učitelja? P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja?
Нет, я его спрашиваю не часто. Н----е -и--- г--че---. Не, не питам га често. Н-, н- п-т-м г- ч-с-о- ---------------------- Не, не питам га често. 0
N---n- p--am -a če--o. Ne, ne pitam ga često. N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često.
Отвечать одг--ор--и одговорити о-г-в-р-т- ---------- одговорити 0
o--o-o---i odgovoriti o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti
Ответьте, пожалуйста. Одго-о---е, м---- В-с. Одговорите, молим Вас. О-г-в-р-т-, м-л-м В-с- ---------------------- Одговорите, молим Вас. 0
Odg-vo--te--m-li- -a-. Odgovorite, molim Vas. O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas.
Я отвечаю. Ја о-гов-ра-. Ја одговарам. Ј- о-г-в-р-м- ------------- Ја одговарам. 0
J- od----ra-. Ja odgovaram. J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram.
Работать р---ти радити р-д-т- ------ радити 0
r----i raditi r-d-t- ------ raditi
Он как раз работает? Р-д---и ---у--ав-? Ради ли он управо? Р-д- л- о- у-р-в-? ------------------ Ради ли он управо? 0
Rad- li -- ----v-? Radi li on upravo? R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo?
Да, он как раз работает. Да, у-р--о-р---. Да, управо ради. Д-, у-р-в- р-д-. ---------------- Да, управо ради. 0
D---upra-------. Da, upravo radi. D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi.
Идти д-лазити долазити д-л-з-т- -------- долазити 0
d-l--iti dolaziti d-l-z-t- -------- dolaziti
Вы идёте? Долаз--- -- Ви? Долазите ли Ви? Д-л-з-т- л- В-? --------------- Долазите ли Ви? 0
D-laz--e -i---? Dolazite li Vi? D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi?
Да, мы сейчас прийдем. Да,----азим----ма-. Да, долазимо одмах. Д-, д-л-з-м- о-м-х- ------------------- Да, долазимо одмах. 0
Da--dol---m- od-a-. Da, dolazimo odmah. D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah.
Жить ст--о-а-и становати с-а-о-а-и --------- становати 0
s----v--i stanovati s-a-o-a-i --------- stanovati
Вы живёте в Берлине? Ст----е---ли - Б--лину? Станујете ли у Берлину? С-а-у-е-е л- у Б-р-и-у- ----------------------- Станујете ли у Берлину? 0
Sta-uje-e -i u--e-lin-? Stanujete li u Berlinu? S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu?
Да, я живу в Берлине. Да,--а ---н-ј-м - Берли-у. Да, ја станујем у Берлину. Д-, ј- с-а-у-е- у Б-р-и-у- -------------------------- Да, ја станујем у Берлину. 0
Da- ----------m u Be--i--. Da, ja stanujem u Berlinu. D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu.

Кто хочет говорить, должен писать!

Учить иностранные языки - не всегда просто. Особенно разговор для многих учеников, изучающих иностранный язык, в начале часто бывает сложным. Многие не решаются сказать предложения на новом языке. Они очень боятся сделать ошибки. Для таких учеников выходом могло бы стать письмо. Потому что тот, кто хочет хорошо говорить, должен как можно больше писать! Письмо помогает нам при этом, привыкнуть к новому языку. Это объясняется несколькими причинами. Письмо работает по-другому в отличие от речи. Это более сложный процесс. Во время письма мы думаем дольше, какие слова мы выберем. Благодаря этому наш мозг работает интенсивнее с новым языком. Во время письма мы также больше расслаблены. Никого нет, кто ждёт ответа. Так, постепенно у нас пройдёт страх перед иностранным языком. Письмо, кроме того, способствуют развитию творчества. Мы чувствуем себя свободнее и играем больше с новым языком. Письмо оставляет нам также больше времени, чем речь. И это поддерживает нашу память! Самым большим преимуществом письма является дистанцированная форма. Т.е. мы можем точно увидеть результат нашего языка. Мы перед собой видим всё чётко. Так мы можем лучше исправлять свои ошибки и при этом учиться. Что писать на новом языке, в принципе, всё равно. Важно только то, что регулярно формулируешь письменные предложения. Кто хочет поупражняться в этом, тому нужно найти друга по переписке за границей. Когда-нибудь вам нужно будет встретиться всё-таки лично. Он увидит, что говорить сейчас намного легче