Разговорник

ru Союзы 1   »   sr Везници 1

94 [девяносто четыре]

Союзы 1

Союзы 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

[Veznici 1]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Подожди, пока дождь пройдёт. Че-а- -о- к-ша ----р-с-ан-. Чекај док киша не престане. Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Č-kaj---k---š---e pr---ane. Čekaj dok kiša ne prestane. Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Подожди, пока я приготовлюсь. Че-ај-до- -а-р---. Чекај док завршим. Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Če-aj dok --v---m. Čekaj dok završim. Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Подожди, пока он вернётся. Ч-ка- -о- -е-он-не -----. Чекај док се он не врати. Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Č--aj d-k--e--n--e-v--ti. Čekaj dok se on ne vrati. Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Я жду, пока мои волосы высохнут. Ј---е--м--о- -и--е ---а-не-ос--и. Ја чекам док ми се коса не осуши. Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
J- č-k-m---k--i se -o-- ne-o----. Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Я жду, пока фильм закончится. Ј- ч-к-- -ок -е-филм--е ----ши. Ја чекам док се филм не заврши. Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
Ja--e-am d-k -- film-ne-za-r--. Ja čekam dok se film ne završi. J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Я жду, пока светофор станет зелёным. Ј--ч-к-----к -а --ма-ору н--б-д-------о. Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
Ja -e-a--d---na-------ru--e b-de-z--en-. Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Когда ты едешь в отпуск? Кад- пут-је- -- г--иш-и-о-мор? Када путујеш на годишњи одмор? К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
K----pu-uj---------išnj---dm-r? Kada putuješ na godišnji odmor? K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Ещё до летних каникул? Још пре л----- --с--с-а? Још пре летњег распуста? Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J-š---e ---nj-g--a-p-s-a? Još pre letnjeg raspusta? J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Да, перед началом летних каникул. Д-, јо- --е-нег--п-чне ле-њи --спуст. Да, још пре него почне летњи распуст. Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
D---j-- --e neg- poč-- -etn-- raspust. Da, još pre nego počne letnji raspust. D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Почини крышу, пока зима не началась. По-р--- кро-, пр--н--о --о-п---- зи--. Поправи кров, пре него што почне зима. П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
P----vi--r-v, -r--nego---o-p-č---zim-. Popravi krov, pre nego što počne zima. P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Помой руки перед тем, как садиться за стол. Опер--руке- п-е н----ш-о с----- з--с--. Опери руке, пре него што седнеш за сто. О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
O-e-i ru--,-----n--o -----ed--š--a--t-. Operi ruke, pre nego što sedneš za sto. O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Закрой окно перед уходом. З---о----ро-ор- п-- -его --о--зађе-. Затвори прозор, пре него што изађеш. З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Z---o-i-pr---r, -re ---- -to iza--š. Zatvori prozor, pre nego što izađeš. Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Когда ты вернёшься домой? К-да ћ-ш----- кућ-? Када ћеш доћи кући? К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
Ka-- ć-š---c-- kuć-? Kada c-eš doc-i kuc-i? K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
После занятий? На--н --ста-е? Након наставе? Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
N--o--n-stave? Nakon nastave? N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Да, когда занятия закончатся. Д-, -акон-шт---е-н--тав- завр--. Да, након што се настава заврши. Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
D---nak-- --o s--nas---- završi. Da, nakon što se nastava završi. D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
После несчастного случая он больше не мог работать. Након--т--ј- --а- --з-------н-више-н--- -о----рад---. Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
N------t--j- -m-- nezgo-u,--- v----n--- mo-ao -----i. Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
После того, как он потерял работу, он поехал в Америку. Н--он-шт---е--зг-б-о --с-о---ти--- -e - Америк-. Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
N--o--š-o je-izg---- po-ao, ot--------- -m---k-. Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
После того, как он переехал в Америку, он разбогател. Н--он-ш-о-------шао у---е-ик-- о- се обог--ио. Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
Na--- š-o ------š-- u-Ame-i-u- o- -- o-o----o. Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Как изучать два языка одновременно

Иностранные языки сегодня становятся всё важнее. Многие люди изучают иностранный язык. Но в мире есть еще много интересных языков. Поэтому некоторые люди учат одновременно два языка. Если дети вырастают двуязычными, то зачастую это не проблема. Их мозг учит автоматически оба языка. Когда они вырастают, они знают, что к какому языку относится. Двуязычные люди знают типичные признаки обоих языков. У взрослых это по-другому. Так легко они не могут учить параллельно два языка. Кто одновременно учит два языка, должен соблюдать некоторые правила. Сначала важно сравнивать оба языка друг с другом. Языки, которые относятся к одной языковой семье, часто похожие друг на друга. Это может привести к путанице. Поэтому есть смысл точно анализировать оба языка. Например, можно написать список. Туда вносят общие признаки и отличия. Так мозг должен интенсивно заниматься обоими языками. Лучше запоминается то, что является особенностью обоих языков. Также следует для каждого языка выбрать собственный цвет и папку. Это поможет хорошо отличить языки друг от друга. Когда учат различные языки, то это по-другому. При изучении очень разных языков опасности путаницы не возникает. Здесь существует опасность сравнения языков! Лучше было бы сравнивать языки с родным языком. Когда мозг распознает контраст, он будет эффективнее учить. Также важно, чтобы оба языка учили с одинаковой степенью интенсивности. Теоретически для мозга всё равно, как много языков он изучает.