Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   nn Ordinal numbers

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [sekstiein / ein og seksti]

Ordinal numbers

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Prvi mjesec je januar. D-----rste--å---e--er-janua-. Den fyrste månaden er januar. D-n f-r-t- m-n-d-n e- j-n-a-. ----------------------------- Den fyrste månaden er januar. 0
Drugi mjesec je februar. D-n a-dr--m-n--en----f-b----. Den andre månaden er februar. D-n a-d-e m-n-d-n e- f-b-u-r- ----------------------------- Den andre månaden er februar. 0
Treći mjesec je mart. Den---e--- -ånad----r-ma-s. Den tredje månaden er mars. D-n t-e-j- m-n-d-n e- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden er mars. 0
Četvrti mjesec je april. Den f------må-aden--r-----l. Den fjerde månaden er april. D-n f-e-d- m-n-d-n e- a-r-l- ---------------------------- Den fjerde månaden er april. 0
Peti mjesec je maj. D-n f-m-- månad-n e----i. Den femte månaden er mai. D-n f-m-e m-n-d-n e- m-i- ------------------------- Den femte månaden er mai. 0
Šesti mjesec je juni. Den-sje-t---å-ad-- er-----. Den sjette månaden er juni. D-n s-e-t- m-n-d-n e- j-n-. --------------------------- Den sjette månaden er juni. 0
Šest mjeseci je pola godine. Seks-måna--r-e- --- ---v- å-. Seks månader er eit halvt år. S-k- m-n-d-r e- e-t h-l-t å-. ----------------------------- Seks månader er eit halvt år. 0
Januar, februar, mart, Janu-r---e------ -a--, Januar, februar, mars, J-n-a-, f-b-u-r- m-r-, ---------------------- Januar, februar, mars, 0
april, maj i juni. ap---- -a---g j-ni. april, mai og juni. a-r-l- m-i o- j-n-. ------------------- april, mai og juni. 0
Sedmi mjesec je juli. De- s---n---m---den e---uli. Den sjuande månaden er juli. D-n s-u-n-e m-n-d-n e- j-l-. ---------------------------- Den sjuande månaden er juli. 0
Osmi mjesec je avgust. Den----and----n-d---er a-g---. Den åttande månaden er august. D-n å-t-n-e m-n-d-n e- a-g-s-. ------------------------------ Den åttande månaden er august. 0
Deveti mjesec je septembar. D-n nia-d----naden e-------mber. Den niande månaden er september. D-n n-a-d- m-n-d-n e- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den niande månaden er september. 0
Deseti mjesec je oktobar. D-- -i-n-e-m-n--e-----ok-o---. Den tiande månaden er oktober. D-n t-a-d- m-n-d-n e- o-t-b-r- ------------------------------ Den tiande månaden er oktober. 0
Jedanaesti mjesec je novembar. D----llevte ----d-n -- no--m-e-. Den ellevte månaden er november. D-n e-l-v-e m-n-d-n e- n-v-m-e-. -------------------------------- Den ellevte månaden er november. 0
Dvanaesti mjesec je decembar. De- -ol-----å-a--- er---sem---. Den tolvte månaden er desember. D-n t-l-t- m-n-d-n e- d-s-m-e-. ------------------------------- Den tolvte månaden er desember. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. To-v-mån-d-- -r---tt--r. Tolv månader er eitt år. T-l- m-n-d-r e- e-t- å-. ------------------------ Tolv månader er eitt år. 0
Juli, avgust, septembar, Ju--, ----st, se--e-ber, Juli, august, september, J-l-, a-g-s-, s-p-e-b-r- ------------------------ Juli, august, september, 0
oktobar, novembar i decembar. o-t----, -o-e-b----g---s---er. oktober, november og desember. o-t-b-r- n-v-m-e- o- d-s-m-e-. ------------------------------ oktober, november og desember. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...