Би-са--л-/ -ака---------р-др-м-т.
Би сакал / сакала кон аеродромот.
Б- с-к-л / с-к-л- к-н а-р-д-о-о-.
---------------------------------
Би сакал / сакала кон аеродромот. 0 B-----al-/-saka-a -on ay-ro-ro--t.Bi sakal / sakala kon ayerodromot.B- s-k-l / s-k-l- k-n a-e-o-r-m-t-----------------------------------Bi sakal / sakala kon ayerodromot.
Би сака--/ --к-ла-в--це-т--от ---г----т.
Би сакал / сакала во центарот на градот.
Б- с-к-л / с-к-л- в- ц-н-а-о- н- г-а-о-.
----------------------------------------
Би сакал / сакала во центарот на градот. 0 B-----a- --s---l- v--t--e-ta-o- -a---ra-ot.Bi sakal / sakala vo tzyentarot na guradot.B- s-k-l / s-k-l- v- t-y-n-a-o- n- g-r-d-t--------------------------------------------Bi sakal / sakala vo tzyentarot na guradot.
Ка---д---т--н----о-ж-лез----а-- с-а---а?
Како да стигнам до железничката станица?
К-к- д- с-и-н-м д- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а-
----------------------------------------
Како да стигнам до железничката станица? 0 K-ko d--st---n-- do-ʐ--lyezn--hk-t- stanit-a?Kako da stigunam do ʐyelyeznichkata stanitza?K-k- d- s-i-u-a- d- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-?---------------------------------------------Kako da stigunam do ʐyelyeznichkata stanitza?
К----д----иг-----о -е-о---м-т?
Како да стигнам до аеродромот?
К-к- д- с-и-н-м д- а-р-д-о-о-?
------------------------------
Како да стигнам до аеродромот? 0 K-k- d- --iguna- d--a----d---o-?Kako da stigunam do ayerodromot?K-k- d- s-i-u-a- d- a-e-o-r-m-t---------------------------------Kako da stigunam do ayerodromot?
Како д- стигн-- -- -е--арот-----ра--т?
Како да стигнам до центарот на градот?
К-к- д- с-и-н-м д- ц-н-а-о- н- г-а-о-?
--------------------------------------
Како да стигнам до центарот на градот? 0 K--- d- ---gu-a---o tzy-nta-----a g-r--ot?Kako da stigunam do tzyentarot na guradot?K-k- d- s-i-u-a- d- t-y-n-a-o- n- g-r-d-t-------------------------------------------Kako da stigunam do tzyentarot na guradot?
Ми--реба к--та -а-г-а-о-.
Ми треба карта на градот.
М- т-е-а к-р-а н- г-а-о-.
-------------------------
Ми треба карта на градот. 0 Mi trye-- k-rta n---ur-dot.Mi tryeba karta na guradot.M- t-y-b- k-r-a n- g-r-d-t----------------------------Mi tryeba karta na guradot.
Ш-- --а-да -е -и-и в--г--д-т?
Што има да се види во градот?
Ш-о и-а д- с- в-д- в- г-а-о-?
-----------------------------
Што има да се види во градот? 0 S--- -m-----s-e vi-i--o -ura---?Shto ima da sye vidi vo guradot?S-t- i-a d- s-e v-d- v- g-r-d-t---------------------------------Shto ima da sye vidi vo guradot?
По-д-т- в--с-арио----л ------д-т.
Појдете во стариот дел на градот.
П-ј-е-е в- с-а-и-т д-л н- г-а-о-.
---------------------------------
Појдете во стариот дел на градот. 0 P--dye-ye-vo--t----t --el -a---rado-.Poјdyetye vo stariot dyel na guradot.P-ј-y-t-e v- s-a-i-t d-e- n- g-r-d-t--------------------------------------Poјdyetye vo stariot dyel na guradot.
К-- -ру-и -н---н--ост- -и има --ве- т-а?
Кои други знаменитости ги има освен тоа?
К-и д-у-и з-а-е-и-о-т- г- и-а о-в-н т-а-
----------------------------------------
Кои други знаменитости ги има освен тоа? 0 K---dro-g---z---y-n-tosti -u---m---s-y-n-t--?Koi droogui znamyenitosti gui ima osvyen toa?K-i d-o-g-i z-a-y-n-t-s-i g-i i-a o-v-e- t-a----------------------------------------------Koi droogui znamyenitosti gui ima osvyen toa?
೩೦ ಕೋಟಿ ಜನರಿಗೆ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆ ಮಾತೃಭಾಷೆ.
ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ಇಂಡೊ-ಯುರೋಪಿಯನ್ ಭಾಷೆಗಳ ಕುಟುಂಬಕ್ಕೆ ಸೇರುತ್ತದೆ.
ಸುಮಾರು ೨೦ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳಿವೆ.
ಇವುಗಳಲ್ಲಿ ಅತಿ ಮುಖ್ಯವಾದದ್ದು ರಷ್ಯನ್.
೧೫ ಕೋಟಿಗೂ ಹೆಚ್ಚು ಜನ ರಷ್ಯನ್ ಅನ್ನು ಮಾತೃಭಾಷೆಯನ್ನಾಗಿ ಹೊಂದಿದ್ದಾರೆ.
ಅದರ ನಂತರ ಪೋಲಿಷ್ ಮತ್ತು ಉಕ್ರೇನಿಯನ್ ಭಾಷೆಗಳು ಬರುತ್ತವೆ.
ಭಾಷಾವಿಜ್ಞಾನದಲ್ಲಿ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳನ್ನು ಉಪವರ್ಗಗಳಲ್ಲಿ ವಿಂಗಡಿಸಲಾಗುತ್ತದೆ.
ಪಶ್ಚಿಮ-, ಪೂರ್ವ- ಮತ್ತು ಉತ್ತರ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳಿವೆ.
ಪಶ್ಚಿಮ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳಿಗೆ ಪೋಲಿಷ್, ಝೆಕ್ ಮತ್ತು ಸ್ಲೊವಾಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ಸೇರುತ್ತವೆ.
ರಶ್ಯನ್, ಉಕ್ರೇನಿಯನ್ ಮತ್ತು ಬಿಳಿ ರಶ್ಯನ್ ಭಾಷೆಗಳು ಪೂರ್ವ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು.
ದಕ್ಷಿಣ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗೆ ಸೆರ್ಬಿಯನ್, ಕ್ರೊಯೇಶಿಯನ್ ಮತ್ತು ಬಲ್ಗೇರಿಯನ್ ಸೇರುತ್ತವೆ.
ಇವಷ್ಟೆ ಅಲ್ಲದೆ ಬೇರಬೇರೆ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳಿವೆ .
ಆದರೆ ಕೇವಲ ಕೆಲವೆ ಜನರು ಈ ಭಾಷೆಗಳನ್ನು ಉಪಯೋಗಿಸುತ್ತಾರೆ.
ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ಒಂದು ಸಾಮಾನ್ಯ ಮೂಲಭಾಷೆಯಿಂದ ಜನ್ಮ ಪಡೆದಿವೆ.
ಒಂದೊಂದೆ ಭಾಷೆಗಳು ಸುಮಾರು ತಡವಾಗಿ ಹುಟ್ಟಿಕೊಂಡವು.
ಅಂದರೆ ಈ ಭಾಷೆಗಳು ಜರ್ಮಾನಿಕ್ ಹಾಗೂ ರೊಮಾನಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳಿಗಿಂತ ಹೊಸದು.
ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳ ಪದ ಸಂಪತ್ತುಗಳು ಬಹು ಪಾಲು ಒಂದರೊನ್ನೊಂದು ಹೋಲುತ್ತವೆ.
ಇದಕ್ಕೆ ಕಾರಣ ಏನೆಂದರೆ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ತಡವಾಗಿ ತಮ್ಮನ್ನು ವಿಭಜಿಸಿಕೊಂಡವು.
ವೈಜ್ಞಾನಿಕ ದೃಷ್ಠಿಕೋಣದಿಂದ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ಸಂಪ್ರದಾಯವಾದಿ.
ಅಂದರೆ ಅವುಗಳು ಇನ್ನೂ ಅನೇಕ ಹಳೆಯ ವಿನ್ಯಾಸಗಳನ್ನು ಹೊಂದಿವೆ.
ಬೇರೆ ಇಂಡೊಯುರೋಪಿಯನ್ ಭಾಷೆಗಳಿಂದ ಈ ಹಳೆಯ ರಚನೆಗಳು ಕಳಚಿ ಹೋಗಿವೆ.
ಹೀಗಾಗಿ ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳು ಸಂಶೊಧನೆಗೆ ಬಹು ಸ್ವಾರಸ್ಯಕರವಾಗಿವೆ.
ಇವುಗಳ ಸಹಾಯದಿಂದ ನಾವು ಮುಂಚಿನ ಭಾಷೆಗಳ ಬಗ್ಗೆ ನಿರ್ಣಯಗಳಿಗೆ ಬರಬಹುದು.
ಇಂಡೊಯುರೋಪಿಯನ್ ಭಾಷೆಗಳನ್ನು ಸಂಶೋಧಕರು ಈ ರೀತಿಯಲ್ಲಿ ಪುನರ್ನಿರ್ಮಿಸ ಬಹುದು.
ಸ್ಲಾವಿಕ್ ಭಾಷೆಗಳ ವಿಶೇಷ ಏನೆಂದರೆ ಅವುಗಳಲ್ಲಿ ಕಡಿಮೆ ಸ್ವರಗಳಿವೆ.
ಇಷ್ಟೆ ಅಲ್ಲದೆ ಬಹಳಷ್ಟು ಜನರು ಬೇರೆ ಭಾಷೆಗಳನ್ನು ಕಲಿಯುವುದರಲ್ಲಿ ಮುನ್ನಡೆ ಸಾಧಿಸುವುದಿಲ್ಲ.
ವಿಶೇಷವಾಗಿ ಪಶ್ಚಿಮ ಯುರೋಪಿಯನ್ನರಿಗೆ ಉಚ್ಚಾರಣೆಯಲ್ಲಿ ತೊಂದರೆ ಆಗುತ್ತದೆ.
ಅಂಜಿಕೆಗೆ ಕಾರಣವಿಲ್ಲ- ಎಲ್ಲವೂ ಸರಿಯಾಗುತ್ತದೆ.ಪೋಲಿಷ್ ನಲ್ಲಿ: Wszystko będzie dobrze!