Knjiga fraza

bs Prilozi   »   ar ‫الظروف‬

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

‫100 [مائة]‬

100 [mayt]

‫الظروف‬

[alzurufa]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
već jednom – još nikada ‫-ي-وق- -ضى--ــ-أ--ا--/---س -ع-‬ ‫في وقت مضى ـــ أبدا- / ليس بعد‬ ‫-ي و-ت م-ى ـ-ـ أ-د-ً / ل-س ب-د- -------------------------------- ‫في وقت مضى ـــ أبداً / ليس بعد‬ 0
fy-------ad-- -a-daan /-lays--ed fy waqt madaa abdaan / lays bed f- w-q- m-d-a a-d-a- / l-y- b-d -------------------------------- fy waqt madaa abdaan / lays bed
Jeste li već jednom bili u Berlinu? ‫-- ----أ---ن--ف--ب---ن؟‬ ‫هل سبق أن كنت في برلين؟‬ ‫-ل س-ق أ- ك-ت ف- ب-ل-ن-‬ ------------------------- ‫هل سبق أن كنت في برلين؟‬ 0
hl s-q ----ku---fi b--l-n-? hl sbq 'an kunt fi barlina? h- s-q '-n k-n- f- b-r-i-a- --------------------------- hl sbq 'an kunt fi barlina?
Ne, još nikada. ‫ل-،أبداً.‬ ‫لا،أبدا-.‬ ‫-ا-أ-د-ً-‬ ----------- ‫لا،أبداً.‬ 0
la-abd-a-. la,abdaan. l-,-b-a-n- ---------- la,abdaan.
neko – niko ‫-ح- ما -ــ لا-أ--‬ ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د- ------------------- ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ 0
ahd--- l---ah-d ahd ma la 'ahad a-d m- l- '-h-d ---------------- ahd ma la 'ahad
Poznajete li ovdje nekoga? ‫أ-ع-ف ---اً-ه--؟‬ ‫أتعرف أحدا- هنا؟‬ ‫-ت-ر- أ-د-ً ه-ا-‬ ------------------ ‫أتعرف أحداً هنا؟‬ 0
ater-f-a-da-n--na? ateraf ahdaan hna? a-e-a- a-d-a- h-a- ------------------ ateraf ahdaan hna?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. ‫لا- لا--ع-- أحداً-‬ ‫لا، لا أعرف أحدا-.‬ ‫-ا- ل- أ-ر- أ-د-ً-‬ -------------------- ‫لا، لا أعرف أحداً.‬ 0
l-a,-la--a--if-ahda--. laa, la 'aerif ahdaan. l-a- l- '-e-i- a-d-a-. ---------------------- laa, la 'aerif ahdaan.
još – ne više ‫-ا --ال ـ-ـ لم ي-د‬ ‫لا يزال ـــ لم يعد‬ ‫-ا ي-ا- ـ-ـ ل- ي-د- -------------------- ‫لا يزال ـــ لم يعد‬ 0
l- --zal --m--ed la yazal lm yed l- y-z-l l- y-d ---------------- la yazal lm yed
Ostajete li još dugo ovdje? ‫هل--ت--ى ----ا----ا؟‬ ‫هل ستبقى طويلا- هنا؟‬ ‫-ل س-ب-ى ط-ي-ا- ه-ا-‬ ---------------------- ‫هل ستبقى طويلاً هنا؟‬ 0
hl-s------a---ylaan--na? hl satabqaa twylaan hna? h- s-t-b-a- t-y-a-n h-a- ------------------------ hl satabqaa twylaan hna?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. ‫ل-- -ن -طي-----ق-- -ن-.‬ ‫لا، لن أطيل البقاء هنا.‬ ‫-ا- ل- أ-ي- ا-ب-ا- ه-ا-‬ ------------------------- ‫لا، لن أطيل البقاء هنا.‬ 0
l-- l- 'uti- -l--qa' hu-a. la, ln 'util albaqa' huna. l-, l- '-t-l a-b-q-' h-n-. -------------------------- la, ln 'util albaqa' huna.
još nešto – ništa više ‫ش-ء---- ـ-ـ ل----ر --.‬ ‫شيء آخر ـــ لاأكثر من.‬ ‫-ي- آ-ر ـ-ـ ل-أ-ث- م-.- ------------------------ ‫شيء آخر ـــ لاأكثر من.‬ 0
s--'-----r -----ha- --n. shi' akhar laakthar min. s-i- a-h-r l-a-t-a- m-n- ------------------------- shi' akhar laakthar min.
Želite li još nešto popiti? ‫أت--ب--ي-تن-ول مش-و---ضاف--‬ ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟‬ ‫-ت-غ- ف- ت-ا-ل م-ر-ب إ-ا-ي-‬ ----------------------------- ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟‬ 0
a-a-gh-b -i---naw-l m--hrub-'-i-afi? atarghab fi tanawul mashrub 'iidafi? a-a-g-a- f- t-n-w-l m-s-r-b '-i-a-i- ------------------------------------ atarghab fi tanawul mashrub 'iidafi?
Ne, ja ne želim ništa više. ‫-ا--ل----ي--أ-ث-----ذ-ك.‬ ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك.‬ ‫-ا- ل- أ-ي- أ-ث- م- ذ-ك-‬ -------------------------- ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك.‬ 0
la,-la-'ur---------r min -h-la-a. la, la 'urid 'akthar min dhalaka. l-, l- '-r-d '-k-h-r m-n d-a-a-a- --------------------------------- la, la 'urid 'akthar min dhalaka.
već nešto – još ništa ‫ق- .-- -----ي---عد‬ ‫قد ... ـــ ليس بعد‬ ‫-د .-. ـ-ـ ل-س ب-د- -------------------- ‫قد ... ـــ ليس بعد‬ 0
q----- lay--b-d qd ... lays bed q- .-. l-y- b-d ---------------- qd ... lays bed
Jeste li već nešto jeli? ‫-ل أكل--ش-ئاً -‬ ‫هل أكلت شيئا- ؟‬ ‫-ل أ-ل- ش-ئ-ً ؟- ----------------- ‫هل أكلت شيئاً ؟‬ 0
h- ----l-t s-y-aa--? hl 'akalat shyyaan ? h- '-k-l-t s-y-a-n ? -------------------- hl 'akalat shyyaan ?
Ne, ja još nisam ništa jeo. ‫لا،-لم --- شي-اً -ع--‬ ‫لا، لم آكل شيئا- بعد.‬ ‫-ا- ل- آ-ل ش-ئ-ً ب-د-‬ ----------------------- ‫لا، لم آكل شيئاً بعد.‬ 0
l----lm--kil sh---a- ba---. laa, lm akil shyyaan baeda. l-a- l- a-i- s-y-a-n b-e-a- --------------------------- laa, lm akil shyyaan baeda.
još neko – niko više ‫أحد-ما ــ- -ا---د‬ ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د- ------------------- ‫أحد ما ـــ لا أحد‬ 0
a-d-ma -l--'a-ad ahd ma la 'ahad a-d m- l- '-h-d ---------------- ahd ma la 'ahad
Želi li još neko kafu? ‫هل-هن-ك -ح- يريد ق----‬ ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟‬ ‫-ل ه-ا- أ-د ي-ي- ق-و-؟- ------------------------ ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟‬ 0
hl h-n-k---d yu--d q-hu--? hl hunak ahd yurid qahuta? h- h-n-k a-d y-r-d q-h-t-? -------------------------- hl hunak ahd yurid qahuta?
Ne, niko više. ‫لا،-لا----.‬ ‫لا، لا أحد.‬ ‫-ا- ل- أ-د-‬ ------------- ‫لا، لا أحد.‬ 0
l----- '--da. la, la 'ahda. l-, l- '-h-a- ------------- la, la 'ahda.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...