Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

[Stavyty zapytannya 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
učiti В-и-ися Вчитися В-и-и-я ------- Вчитися 0
V-hytysya Vchytysya V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Uče li učenici puno? Уч-і-баг----в-ат-ся? Учні багато вчаться? У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
Uch-i-ba-----vc-atʹ-y-? Uchni bahato vchatʹsya? U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Ne, oni uče malo. Н----о---вчать-- м-л-. Ні, вони вчаться мало. Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
Ni- ---y-vc----s-a --l-. Ni, vony vchatʹsya malo. N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
pitati Запи--вати Запитувати З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Z-p--u-aty Zapytuvaty Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Pitate li često učitelja? Ви ч-сто за-и-у-те в--т---? Ви часто запитуєте вчителя? В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
Vy ch-sto -a--tuy-t- -chy---ya? Vy chasto zapytuyete vchytelya? V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Ne, ne pitam ga često. Н-- я -- -а--- -ог---апиту-. Ні, я не часто його запитую. Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
Ni, y--n- ---st--y-----zapyt---. Ni, ya ne chasto y-oho zapytuyu. N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.
odgovoriti В--п--і--ти Відповідати В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
V-dp-vid-ty Vidpovidaty V-d-o-i-a-y ----------- Vidpovidaty
Odgovorite, molim Vas. Відп-в-дайте----д-----ка. Відповідайте, будь-ласка. В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
V--p-----y-te, bud--l-s--. Vidpoviday-te, budʹ-laska. V-d-o-i-a-̆-e- b-d---a-k-. -------------------------- Vidpoviday̆te, budʹ-laska.
Odgovaram. Я--ід--в--аю. Я відповідаю. Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
YA-v-dpov----u. YA vidpovidayu. Y- v-d-o-i-a-u- --------------- YA vidpovidayu.
raditi П-ац---ти Працювати П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
P-a--yu-aty Pratsyuvaty P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Radi li on upravo? В-н з--а- пр--ює? Він зараз працює? В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
V---z-r-z-pr---y-y-? Vin zaraz pratsyuye? V-n z-r-z p-a-s-u-e- -------------------- Vin zaraz pratsyuye?
Da, on upravo radi. Т-к,-ві--з-р-з -р--ює. Так, він зараз працює. Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Ta-, v-- ----- pra-syu--. Tak, vin zaraz pratsyuye. T-k- v-n z-r-z p-a-s-u-e- ------------------------- Tak, vin zaraz pratsyuye.
dolaziti При--д-ти Приходити П-и-о-и-и --------- Приходити 0
P-ykh-dyty Prykhodyty P-y-h-d-t- ---------- Prykhodyty
Dolazite li? Ви йд--е? Ви йдете? В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
Vy -̆d-te? Vy y-dete? V- y-d-t-? ---------- Vy y̆dete?
Da, dolazimo odmah. Т--- ми---раз--рийд--о. Так, ми зараз прийдемо. Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
T--, m- --r-----yy-----. Tak, my zaraz pryy-demo. T-k- m- z-r-z p-y-̆-e-o- ------------------------ Tak, my zaraz pryy̆demo.
stanovati Ж--и Жити Ж-т- ---- Жити 0
Zh--y Zhyty Z-y-y ----- Zhyty
Stanujete li u Berlinu? Ви ----т----Б--л--і? Ви живете в Берліні? В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
V---hyv-te - Ber---i? Vy zhyvete v Berlini? V- z-y-e-e v B-r-i-i- --------------------- Vy zhyvete v Berlini?
Da, stanujem u Berlinu. Т-------иву-в Б-----і. Так, я живу в Берліні. Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
T-k, ya -h-v--- -er-ini. Tak, ya zhyvu v Berlini. T-k- y- z-y-u v B-r-i-i- ------------------------ Tak, ya zhyvu v Berlini.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!