Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
učiti учи учи у-и --- учи 0
oochi oochi o-c-i ----- oochi
Uče li učenici puno? Уча- -и--ч--и-ит- мно-у? Учат ли учениците многу? У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
O--h-t-li---c-y-n--z--ye-mn--u-o? Oochat li oochyenitzitye mnoguoo? O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Ne, oni uče malo. Не, ти- -чат--а-к-. Не, тие учат малку. Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
N-e, -iye--oc-a- ------. Nye, tiye oochat malkoo. N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
pitati пра--ва прашува п-а-у-а ------- прашува 0
p--sh-ova prashoova p-a-h-o-a --------- prashoova
Pitate li često učitelja? Го-п-ашу---е-ли --с-- --ста-ни---? Го прашувате ли често наставникот? Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
G-o ------o-atye--i---yesto-na-tavnik-t? Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot? G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Ne, ne pitam ga često. Н-- ј-- н-----п-аш-вам-че-т-. Не, јас не го прашувам често. Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
Ny-,-ј-- --e--uo-p--s-oo-a--ch-es--. Nye, јas nye guo prashoovam chyesto. N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
odgovoriti о--о-а-а одговара о-г-в-р- -------- одговара 0
odguo-ara odguovara o-g-o-a-a --------- odguovara
Odgovorite, molim Vas. Одго-орет- ----м. Одговорете молам. О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
O-gu--or-e-y--mo-am. Odguovoryetye molam. O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Odgovaram. Јас ----в-рам. Јас одговарам. Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Јas--dguovaram. Јas odguovaram. Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
raditi работи работи р-б-т- ------ работи 0
ra---i raboti r-b-t- ------ raboti
Radi li on upravo? Р--о---л--то--сега? Работи ли тој сега? Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
R-b-----i -oј syegua? Raboti li toј syegua? R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Da, on upravo radi. Да---ој--аб-ти --га. Да, тој работи сега. Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
Da- toј r----i -y--ua. Da, toј raboti syegua. D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
dolaziti д-а-а доаѓа д-а-а ----- доаѓа 0
do--a doaѓa d-a-a ----- doaѓa
Dolazite li? Ќ-----дете? Ќе дојдете? Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K--e-doјd---y-? Kjye doјdyetye? K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Da, dolazimo odmah. Д----- -ој-е-е ве-н-ш. Да, ќе дојдеме веднаш. Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
Da, -j-e--oјdy---e--y-d--sh. Da, kjye doјdyemye vyednash. D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
stanovati жи-ее живее ж-в-е ----- живее 0
ʐi-yeye ʐivyeye ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Stanujete li u Berlinu? Жи-е--- -и во -----н? Живеете ли во Берлин? Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐ-v----ty- ---v--Bye--i-? ʐivyeyetye li vo Byerlin? ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Da, stanujem u Berlinu. Да- јас жи--ам -о Бе-ли-. Да, јас живеам во Берлин. Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
Da, ј-- --vye----o ---r-i-. Da, јas ʐivyeam vo Byerlin. D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!