Разговорник

ru Покупки   »   be Рабіць пакупкі

54 [пятьдесят четыре]

Покупки

Покупки

54 [пяцьдзесят чатыры]

54 [pyats’dzesyat chatyry]

Рабіць пакупкі

[Rabіts’ pakupkі]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский белорусский Играть Больше
Я хотел бы / хотела бы купить подарок. Я-ж-д---ку---ь-пада---ак. Я жадаю купіць падарунак. Я ж-д-ю к-п-ц- п-д-р-н-к- ------------------------- Я жадаю купіць падарунак. 0
Y- zh-dayu-kupі--’--a--r-n-k. Ya zhadayu kupіts’ padarunak. Y- z-a-a-u k-p-t-’ p-d-r-n-k- ----------------------------- Ya zhadayu kupіts’ padarunak.
Но ничего очень дорогого. А-е-н---ад----а--гі. Але не надта дарагі. А-е н- н-д-а д-р-г-. -------------------- Але не надта дарагі. 0
Ale n- n-dta da-agі. Ale ne nadta daragі. A-e n- n-d-a d-r-g-. -------------------- Ale ne nadta daragі.
Может быть сумочку? М-ж----ц- су--чку? Можа быць сумачку? М-ж- б-ц- с-м-ч-у- ------------------ Можа быць сумачку? 0
Mo--a by--’ -u--c--u? Mozha byts’ sumachku? M-z-a b-t-’ s-m-c-k-? --------------------- Mozha byts’ sumachku?
Какой цвет Вы хотели бы? Як--а---л--у-В- --д-еце? Якога колеру Вы жадаеце? Я-о-а к-л-р- В- ж-д-е-е- ------------------------ Якога колеру Вы жадаеце? 0
Y---g- ko---- Vy--h---et-e? Yakoga koleru Vy zhadaetse? Y-k-g- k-l-r- V- z-a-a-t-e- --------------------------- Yakoga koleru Vy zhadaetse?
Чёрный, коричневый или белый? Ч-рнаг-----ры--е--га -бо--ел---? Чорнага, карычневага або белага? Ч-р-а-а- к-р-ч-е-а-а а-о б-л-г-? -------------------------------- Чорнага, карычневага або белага? 0
C----a-a-------h--va-a-ab----l---? Chornaga, karychnevaga abo belaga? C-o-n-g-, k-r-c-n-v-g- a-o b-l-g-? ---------------------------------- Chornaga, karychnevaga abo belaga?
Большую или маленькую? Вялікую --о---л-ньк-ю? Вялікую або маленькую? В-л-к-ю а-о м-л-н-к-ю- ---------------------- Вялікую або маленькую? 0
Vya---uy- ----m--en’-uy-? Vyalіkuyu abo malen’kuyu? V-a-і-u-u a-o m-l-n-k-y-? ------------------------- Vyalіkuyu abo malen’kuyu?
Можно посмотреть эту? Мо-н- п---я--е-ь-г-т--? Можна паглядзець гэтую? М-ж-а п-г-я-з-ц- г-т-ю- ----------------------- Можна паглядзець гэтую? 0
Mozh---p--l-ad-e--’ ge---u? Mozhna paglyadzets’ getuyu? M-z-n- p-g-y-d-e-s- g-t-y-? --------------------------- Mozhna paglyadzets’ getuyu?
Она кожаная? Я-а-са -к-ры? Яна са скуры? Я-а с- с-у-ы- ------------- Яна са скуры? 0
Y-na-----kury? Yana sa skury? Y-n- s- s-u-y- -------------- Yana sa skury?
Или она из искуственых материалов? Або--------ін--т---? Або яна з сінтэтыкі? А-о я-а з с-н-э-ы-і- -------------------- Або яна з сінтэтыкі? 0
Ab- y-n--z sіn-e--k-? Abo yana z sіntetykі? A-o y-n- z s-n-e-y-і- --------------------- Abo yana z sіntetykі?
Конечно кожаная. Бе-умо-на--с- с-уры. Безумоўна, са скуры. Б-з-м-ў-а- с- с-у-ы- -------------------- Безумоўна, са скуры. 0
B---mo---- -----ury. Bezumouna, sa skury. B-z-m-u-a- s- s-u-y- -------------------- Bezumouna, sa skury.
Это особенно хорошее качество. Г-т--а-абл--а-добр---яка--ь. Гэта асабліва добрая якасць. Г-т- а-а-л-в- д-б-а- я-а-ц-. ---------------------------- Гэта асабліва добрая якасць. 0
Ge-a-asabl-v- d-b---a --ka--s’. Geta asablіva dobraya yakasts’. G-t- a-a-l-v- d-b-a-a y-k-s-s-. ------------------------------- Geta asablіva dobraya yakasts’.
И сумка действительно очень дешёвая. С-мач-----пра--ы -усі- --------я. Сумачка сапраўды зусім недарагая. С-м-ч-а с-п-а-д- з-с-м н-д-р-г-я- --------------------------------- Сумачка сапраўды зусім недарагая. 0
Su---hka-sapraudy---sі- --da-a-aya. Sumachka sapraudy zusіm nedaragaya. S-m-c-k- s-p-a-d- z-s-m n-d-r-g-y-. ----------------------------------- Sumachka sapraudy zusіm nedaragaya.
Она мне нравится. Яна-м-е па-а-ае-ц-. Яна мне падабаецца. Я-а м-е п-д-б-е-ц-. ------------------- Яна мне падабаецца. 0
Ya-a mne-----ba--sts-. Yana mne padabaetstsa. Y-n- m-e p-d-b-e-s-s-. ---------------------- Yana mne padabaetstsa.
Я её возьму. Я------- яе. Я вазьму яе. Я в-з-м- я-. ------------ Я вазьму яе. 0
Ya vaz--- yaye. Ya vaz’mu yaye. Y- v-z-m- y-y-. --------------- Ya vaz’mu yaye.
Смогу я её, если нужно, поменять? К-------,-ц- зма-у я-я-----я-яць? Калі што, ці змагу я яе абмяняць? К-л- ш-о- ц- з-а-у я я- а-м-н-ц-? --------------------------------- Калі што, ці змагу я яе абмяняць? 0
K-lі -hto--t---z---u -- -aye-a-myanya--’? Kalі shto, tsі zmagu ya yaye abmyanyats’? K-l- s-t-, t-і z-a-u y- y-y- a-m-a-y-t-’- ----------------------------------------- Kalі shto, tsі zmagu ya yaye abmyanyats’?
Само собой разумеется. С--о-саб-й ----ум-л-. Само сабой зразумела. С-м- с-б-й з-а-у-е-а- --------------------- Само сабой зразумела. 0
S--o --boy z-a-u--l-. Samo saboy zrazumela. S-m- s-b-y z-a-u-e-a- --------------------- Samo saboy zrazumela.
Мы упакуем её как подарок. Мы-ў-а-у-- -- -к-па---у-ак. Мы ўпакуем яе як падарунак. М- ў-а-у-м я- я- п-д-р-н-к- --------------------------- Мы ўпакуем яе як падарунак. 0
M--u---u-- y-y- y-k---------k. My upakuem yaye yak padarunak. M- u-a-u-m y-y- y-k p-d-r-n-k- ------------------------------ My upakuem yaye yak padarunak.
Касса вон там. Т-м-зн-х---і-ца к--а. Там знаходзіцца каса. Т-м з-а-о-з-ц-а к-с-. --------------------- Там знаходзіцца каса. 0
T-m -nak-odzіt--------a. Tam znakhodzіtstsa kasa. T-m z-a-h-d-і-s-s- k-s-. ------------------------ Tam znakhodzіtstsa kasa.

Кто кого понимает?

В мире около 7 миллиардов человек. У всех есть язык. К сожалению, он не всегда один и тот же. Чтобы разговаривать с другими нациями, нам нужно изучать языки. Это часто очень затруднительно. Но есть языки, которые друг на друга очень похожи. Говорящие на них понимают друг друга, не владея другим языком. Этот феномен называется mutual intelligibility . При этом различают два варианта. Первый вариант - это устный взаимопонимание обоих сторон. Говорящие понимают в этом случае друг друга, когда говорят с собой. Но письменную форму другого языка они не понимают. Причина этого в том, что у языков различное письмо. Примером этого служат языки хинди и урду. Письменное взаимопонимание обоих сторон - это второй вариант. Здесь понимают другой язык в письменной форме. Но когда говорящие говорят, они плохо понимают друг друга. Причина этого в очень разном произношении. Примером этого служат немецкий и нидерландский языки. Большинство языков, находящихся в тесном родстве, содержат два варианта. Это значит, они в письменной и устной форме имеют феномен mutual intelligibility . Русский и украинский языки или тайский и лаосский служат здесь примерами. Но есть также ассиметричная форма феномена mutual intelligibility . Это случай, когда говорящие понимают друг друга по-разному хорошо. Португальцы понимают испанцев лучше, чем испанцы португальцев. Также австрийцы понимают немцев лучше, чем наоборот. В этих примерах препятствием являются произношение и диалект. Кто, действительно, хочет вести хорошие беседы, должен этому учиться…