Разговорник

ru Покупки   »   mk Купување

54 [пятьдесят четыре]

Покупки

Покупки

54 [педесет и четири]

54 [pyedyesyet i chyetiri]

Купување

[Koopoovaњye]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский македонский Играть Больше
Я хотел бы / хотела бы купить подарок. Сак-м-д--ку--- еден---дарок. Сакам да купам еден подарок. С-к-м д- к-п-м е-е- п-д-р-к- ---------------------------- Сакам да купам еден подарок. 0
S--a- d---oo-am-ye-y-n po---o-. Sakam da koopam yedyen podarok. S-k-m d- k-o-a- y-d-e- p-d-r-k- ------------------------------- Sakam da koopam yedyen podarok.
Но ничего очень дорогого. Но н---е--о--р-м--гу--к--о. Но не нешто премногу скапо. Н- н- н-ш-о п-е-н-г- с-а-о- --------------------------- Но не нешто премногу скапо. 0
N--nye-nyesh---p--em-og--- --a--. No nye nyeshto pryemnoguoo skapo. N- n-e n-e-h-o p-y-m-o-u-o s-a-o- --------------------------------- No nye nyeshto pryemnoguoo skapo.
Может быть сумочку? Можеби-е-----а--- т--н-? Можеби една рачна ташна? М-ж-б- е-н- р-ч-а т-ш-а- ------------------------ Можеби една рачна ташна? 0
Moʐy--i----na r-c--a t----a? Moʐyebi yedna rachna tashna? M-ʐ-e-i y-d-a r-c-n- t-s-n-? ---------------------------- Moʐyebi yedna rachna tashna?
Какой цвет Вы хотели бы? К-ја-бо-а-би-ја--а-а--? Која боја би ја сакале? К-ј- б-ј- б- ј- с-к-л-? ----------------------- Која боја би ја сакале? 0
K-јa--oјa--i-јa--a-al--? Koјa boјa bi јa sakalye? K-ј- b-ј- b- ј- s-k-l-e- ------------------------ Koјa boјa bi јa sakalye?
Чёрный, коричневый или белый? Црна, каф--в- -л--бе-а? Црна, кафеава или бела? Ц-н-, к-ф-а-а и-и б-л-? ----------------------- Црна, кафеава или бела? 0
Tz-n-, --f---v--il- -y-la? Tzrna, kafyeava ili byela? T-r-a- k-f-e-v- i-i b-e-a- -------------------------- Tzrna, kafyeava ili byela?
Большую или маленькую? Една г----а -л----ла? Една голема или мала? Е-н- г-л-м- и-и м-л-? --------------------- Една голема или мала? 0
Y-dn--g-o--e---il-----a? Yedna guolyema ili mala? Y-d-a g-o-y-m- i-i m-l-? ------------------------ Yedna guolyema ili mala?
Можно посмотреть эту? С-е-- л- да -- в-дам-----? Смеам ли да ја видам оваа? С-е-м л- д- ј- в-д-м о-а-? -------------------------- Смеам ли да ја видам оваа? 0
Smy--- ----a ј----d---o-aa? Smyeam li da јa vidam ovaa? S-y-a- l- d- ј- v-d-m o-a-? --------------------------- Smyeam li da јa vidam ovaa?
Она кожаная? Дали---- - о-----а? Дали таа е од кожа? Д-л- т-а е о- к-ж-? ------------------- Дали таа е од кожа? 0
Dal- taa--e-o- ----? Dali taa ye od koʐa? D-l- t-a y- o- k-ʐ-? -------------------- Dali taa ye od koʐa?
Или она из искуственых материалов? И-и --- ---- вешт-ч-----тер-ј-л? Или пак е од вештачки материјал? И-и п-к е о- в-ш-а-к- м-т-р-ј-л- -------------------------------- Или пак е од вештачки материјал? 0
Ili -a- ye od -y-sh-achk- ---y-r-ј--? Ili pak ye od vyeshtachki matyeriјal? I-i p-k y- o- v-e-h-a-h-i m-t-e-i-a-? ------------------------------------- Ili pak ye od vyeshtachki matyeriјal?
Конечно кожаная. Од к--а ---а-о. Од кожа секако. О- к-ж- с-к-к-. --------------- Од кожа секако. 0
Od ko----ye-ak-. Od koʐa syekako. O- k-ʐ- s-e-a-o- ---------------- Od koʐa syekako.
Это особенно хорошее качество. О---е е-е-----бе-о-д---- -вал-т-т. Ова е еден особено добар квалитет. О-а е е-е- о-о-е-о д-б-р к-а-и-е-. ---------------------------------- Ова е еден особено добар квалитет. 0
O-a-y- -e-y----sobyeno---b-r--va-i-ye-. Ova ye yedyen osobyeno dobar kvalityet. O-a y- y-d-e- o-o-y-n- d-b-r k-a-i-y-t- --------------------------------------- Ova ye yedyen osobyeno dobar kvalityet.
И сумка действительно очень дешёвая. И-та----а ---и-тина----о-мн--у -о--л---це--. И ташната навистина е со многу поволна цена. И т-ш-а-а н-в-с-и-а е с- м-о-у п-в-л-а ц-н-. -------------------------------------------- И ташната навистина е со многу поволна цена. 0
I-tas-na-- -av--tina ye so---o--o--p-volna --y-n-. I tashnata navistina ye so mnoguoo povolna tzyena. I t-s-n-t- n-v-s-i-a y- s- m-o-u-o p-v-l-a t-y-n-. -------------------------------------------------- I tashnata navistina ye so mnoguoo povolna tzyena.
Она мне нравится. М--с----п-ѓа. Ми се допаѓа. М- с- д-п-ѓ-. ------------- Ми се допаѓа. 0
M- s---d-pa-a. Mi sye dopaѓa. M- s-e d-p-ѓ-. -------------- Mi sye dopaѓa.
Я её возьму. Ќ---а з-мам. Ќе ја земам. Ќ- ј- з-м-м- ------------ Ќе ја земам. 0
K--e ј- -y-m--. Kjye јa zyemam. K-y- ј- z-e-a-. --------------- Kjye јa zyemam.
Смогу я её, если нужно, поменять? Да-----жам сл----н- -- ја--а-е---? Дали можам случајно да ја заменам? Д-л- м-ж-м с-у-а-н- д- ј- з-м-н-м- ---------------------------------- Дали можам случајно да ја заменам? 0
Da-i-moʐ---slo---a-n--da -- z-my--a-? Dali moʐam sloochaјno da јa zamyenam? D-l- m-ʐ-m s-o-c-a-n- d- ј- z-m-e-a-? ------------------------------------- Dali moʐam sloochaјno da јa zamyenam?
Само собой разумеется. С--р-з-и--. Се разбира. С- р-з-и-а- ----------- Се разбира. 0
S-- ----i--. Sye razbira. S-e r-z-i-a- ------------ Sye razbira.
Мы упакуем её как подарок. Ќе-ј---п--у-а-- ка-- по-а---. Ќе ја спакуваме како подарок. Ќ- ј- с-а-у-а-е к-к- п-д-р-к- ----------------------------- Ќе ја спакуваме како подарок. 0
K--------pa-oo----- ---- -odaro-. Kjye јa spakoovamye kako podarok. K-y- ј- s-a-o-v-m-e k-k- p-d-r-k- --------------------------------- Kjye јa spakoovamye kako podarok.
Касса вон там. Т--- о--спрот--- е--ла-ај-а-а. Таму од спротива е благајната. Т-м- о- с-р-т-в- е б-а-а-н-т-. ------------------------------ Таму од спротива е благајната. 0
T-moo------rotiva-y--b-a-u--n-ta. Tamoo od sprotiva ye blaguaјnata. T-m-o o- s-r-t-v- y- b-a-u-ј-a-a- --------------------------------- Tamoo od sprotiva ye blaguaјnata.

Кто кого понимает?

В мире около 7 миллиардов человек. У всех есть язык. К сожалению, он не всегда один и тот же. Чтобы разговаривать с другими нациями, нам нужно изучать языки. Это часто очень затруднительно. Но есть языки, которые друг на друга очень похожи. Говорящие на них понимают друг друга, не владея другим языком. Этот феномен называется mutual intelligibility . При этом различают два варианта. Первый вариант - это устный взаимопонимание обоих сторон. Говорящие понимают в этом случае друг друга, когда говорят с собой. Но письменную форму другого языка они не понимают. Причина этого в том, что у языков различное письмо. Примером этого служат языки хинди и урду. Письменное взаимопонимание обоих сторон - это второй вариант. Здесь понимают другой язык в письменной форме. Но когда говорящие говорят, они плохо понимают друг друга. Причина этого в очень разном произношении. Примером этого служат немецкий и нидерландский языки. Большинство языков, находящихся в тесном родстве, содержат два варианта. Это значит, они в письменной и устной форме имеют феномен mutual intelligibility . Русский и украинский языки или тайский и лаосский служат здесь примерами. Но есть также ассиметричная форма феномена mutual intelligibility . Это случай, когда говорящие понимают друг друга по-разному хорошо. Португальцы понимают испанцев лучше, чем испанцы португальцев. Также австрийцы понимают немцев лучше, чем наоборот. В этих примерах препятствием являются произношение и диалект. Кто, действительно, хочет вести хорошие беседы, должен этому учиться…