Knjiga fraza

bs Kupovina   »   et Sisseostud

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [viiskümmend neli]

Sisseostud

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Ma---ov-k--ki--i-o--a. Ma sooviks kinki osta. M- s-o-i-s k-n-i o-t-. ---------------------- Ma sooviks kinki osta. 0
Ali ništa previše skupo. K-i----d--i,-m-s------s li---t --llis. Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. K-i- m-d-g-, m-s p-l-k- l-i-l- k-l-i-. -------------------------------------- Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. 0
Imate li možda tašnu? Võ-b--l-a k-e-ott? Võib-olla käekott? V-i---l-a k-e-o-t- ------------------ Võib-olla käekott? 0
Koju boju želite? Mi-list--------e --ov-te? Millist värvi te soovite? M-l-i-t v-r-i t- s-o-i-e- ------------------------- Millist värvi te soovite? 0
Crnu, braon ili bijelu? M-st-- -r-u-i-võ--v---et? Musta, pruuni või valget? M-s-a- p-u-n- v-i v-l-e-? ------------------------- Musta, pruuni või valget? 0
Veliku ili malu? S-u-t -õ- ---kest? Suurt või väikest? S-u-t v-i v-i-e-t- ------------------ Suurt või väikest? 0
Mogu li vidjeti ovu? Toh--------da ko--a -a-data? Tohin ma seda korra vaadata? T-h-n m- s-d- k-r-a v-a-a-a- ---------------------------- Tohin ma seda korra vaadata? 0
Je li ona od kože? Ka---ee on--ah-s-? Kas see on nahast? K-s s-e o- n-h-s-? ------------------ Kas see on nahast? 0
Ili je od vještačkog materijala? V---o--ta--u-s-----rja----? Või on ta kunstmaterjalist? V-i o- t- k-n-t-a-e-j-l-s-? --------------------------- Või on ta kunstmaterjalist? 0
Naravno, od kože. N-hast --o--li--l-. Nahast loomulikult. N-h-s- l-o-u-i-u-t- ------------------- Nahast loomulikult. 0
To je naročito dobar kvalitet. Se- on---rm-s-lt kva--teetne. See on äärmiselt kvaliteetne. S-e o- ä-r-i-e-t k-a-i-e-t-e- ----------------------------- See on äärmiselt kvaliteetne. 0
A tašna ja zaista povoljna. J- k-e--tt----t-e-t- -eda---n-- v--rt. Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. J- k-e-o-t o- t-e-t- s-d- h-n-a v-ä-t- -------------------------------------- Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. 0
Ova mi se sviđa. See-m---d-b-m-ll-. See meeldib mulle. S-e m-e-d-b m-l-e- ------------------ See meeldib mulle. 0
Ovu ću uzeti. M- ----- sel--. Ma võtan selle. M- v-t-n s-l-e- --------------- Ma võtan selle. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? K-s-ma -a-n----a--il-e- --b---va--tad-? Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? K-s m- s-a- s-d- h-l-e- ü-b-r v-h-t-d-? --------------------------------------- Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? 0
Podrazumijeva se. Lo----ikult. Loomulikult. L-o-u-i-u-t- ------------ Loomulikult. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. Me pa-im---- kingi-a -r-. Me pakime ta kingina ära. M- p-k-m- t- k-n-i-a ä-a- ------------------------- Me pakime ta kingina ära. 0
Tamo preko je blagajna. K--s--o- s-a---o-. Kassa on sealpool. K-s-a o- s-a-p-o-. ------------------ Kassa on sealpool. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...