Knjiga fraza

bs U vozu   »   mk Во воз

34 [trideset i četiri]

U vozu

U vozu

34 [триесет и четири]

34 [triyesyet i chyetiri]

Во воз

[Vo voz]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Da li je to voz za Berlin? Да---ов----в-з-т -- -е-л-н? Дали ова е возот за Берлин? Д-л- о-а е в-з-т з- Б-р-и-? --------------------------- Дали ова е возот за Берлин? 0
Dal--ov- ---vozot z--B-erl--? Dali ova ye vozot za Byerlin? D-l- o-a y- v-z-t z- B-e-l-n- ----------------------------- Dali ova ye vozot za Byerlin?
Kada kreće voz? К-га--ргн-в- в--от? Кога тргнува возот? К-г- т-г-у-а в-з-т- ------------------- Кога тргнува возот? 0
K-g-a--r--no-va---z-t? Kogua trgunoova vozot? K-g-a t-g-n-o-a v-z-t- ---------------------- Kogua trgunoova vozot?
Kada stiže voz u Berlin? Ко-а-прист-г-----в---- во Б-р-и-? Кога пристигнува возот во Берлин? К-г- п-и-т-г-у-а в-з-т в- Б-р-и-? --------------------------------- Кога пристигнува возот во Берлин? 0
Ko--a-pr--t--unoo-- --z-t -- Byer--n? Kogua pristigunoova vozot vo Byerlin? K-g-a p-i-t-g-n-o-a v-z-t v- B-e-l-n- ------------------------------------- Kogua pristigunoova vozot vo Byerlin?
Oprostite, smijem li proći? П-о-т-т-,-см-а- л- д--по--нам? Простете, смеам ли да поминам? П-о-т-т-, с-е-м л- д- п-м-н-м- ------------------------------ Простете, смеам ли да поминам? 0
Pr-s---tye- -myeam l--d--po-i---? Prostyetye, smyeam li da pominam? P-o-t-e-y-, s-y-a- l- d- p-m-n-m- --------------------------------- Prostyetye, smyeam li da pominam?
Mislim da je to moje mjesto. Ми-л-- -ек----- - м---о -е-то. Мислам дека ова е моето место. М-с-а- д-к- о-а е м-е-о м-с-о- ------------------------------ Мислам дека ова е моето место. 0
Mis-a---y--a--v---e -o--to--y-s-o. Mislam dyeka ova ye moyeto myesto. M-s-a- d-e-a o-a y- m-y-t- m-e-t-. ---------------------------------- Mislam dyeka ova ye moyeto myesto.
Mislim da sjedite na mom mjestu. Ми--ам-дека-В-е-се-ите-н-----т- место. Мислам дека Вие седите на моето место. М-с-а- д-к- В-е с-д-т- н- м-е-о м-с-о- -------------------------------------- Мислам дека Вие седите на моето место. 0
Misla- dye-a Viy- ---d-t----a-moye---m-e-t-. Mislam dyeka Viye syeditye na moyeto myesto. M-s-a- d-e-a V-y- s-e-i-y- n- m-y-t- m-e-t-. -------------------------------------------- Mislam dyeka Viye syeditye na moyeto myesto.
Gdje su kola za spavanje? Каде е--аго-от за---и-ње? Каде е вагонот за спиење? К-д- е в-г-н-т з- с-и-њ-? ------------------------- Каде е вагонот за спиење? 0
Ka--e----v-guo-ot--- spi-e-ye? Kadye ye vaguonot za spiyeњye? K-d-e y- v-g-o-o- z- s-i-e-y-? ------------------------------ Kadye ye vaguonot za spiyeњye?
Kola za spavanje su na kraju voza. Ва--н----а с--ењ--е--а----ј---о------т. Вагонот за спиење е на крајот од возот. В-г-н-т з- с-и-њ- е н- к-а-о- о- в-з-т- --------------------------------------- Вагонот за спиење е на крајот од возот. 0
V-gu-no---- s-iyeњy- y- -- -raј----d v-z-t. Vaguonot za spiyeњye ye na kraјot od vozot. V-g-o-o- z- s-i-e-y- y- n- k-a-o- o- v-z-t- ------------------------------------------- Vaguonot za spiyeњye ye na kraјot od vozot.
A gdje je vagon za ručavanje? – Na početku. А к--е --ва--н-- -а ---ењ-?-–--а -оч-то-от. А каде е вагонот за јадење? – На почетокот. А к-д- е в-г-н-т з- ј-д-њ-? – Н- п-ч-т-к-т- ------------------------------------------- А каде е вагонот за јадење? – На почетокот. 0
A-k--ye-y--va--ono- z--ј-dyeњye? --Na poc-ye---o-. A kadye ye vaguonot za јadyeњye? – Na pochyetokot. A k-d-e y- v-g-o-o- z- ј-d-e-y-? – N- p-c-y-t-k-t- -------------------------------------------------- A kadye ye vaguonot za јadyeњye? – Na pochyetokot.
Mogu li spavati dole? М-жам-ли ----п--а--д-лу? Можам ли да спијам долу? М-ж-м л- д- с-и-а- д-л-? ------------------------ Можам ли да спијам долу? 0
M------i-d--sp--a- -ol--? Moʐam li da spiјam doloo? M-ʐ-m l- d- s-i-a- d-l-o- ------------------------- Moʐam li da spiјam doloo?
Mogu li spavati u sredini? Мож-- л- -- --иј---во--р--и-ат-? Можам ли да спијам во средината? М-ж-м л- д- с-и-а- в- с-е-и-а-а- -------------------------------- Можам ли да спијам во средината? 0
Moʐ----i--a s--ј-- -----ye-i--t-? Moʐam li da spiјam vo sryedinata? M-ʐ-m l- d- s-i-a- v- s-y-d-n-t-? --------------------------------- Moʐam li da spiјam vo sryedinata?
Mogu li spavati gore? М-ж-м ли да -п-јам-го-е? Можам ли да спијам горе? М-ж-м л- д- с-и-а- г-р-? ------------------------ Можам ли да спијам горе? 0
M-ʐa--li ---spiј---guo-ye? Moʐam li da spiјam guorye? M-ʐ-m l- d- s-i-a- g-o-y-? -------------------------- Moʐam li da spiјam guorye?
Kada smo na granici? Ког- ќе --де----а --ан-ца--? Кога ќе бидеме на границата? К-г- ќ- б-д-м- н- г-а-и-а-а- ---------------------------- Кога ќе бидеме на границата? 0
Ko-u- ---e -i-y------a gur-ni-z---? Kogua kjye bidyemye na guranitzata? K-g-a k-y- b-d-e-y- n- g-r-n-t-a-a- ----------------------------------- Kogua kjye bidyemye na guranitzata?
Koliko traje vožnja do Berlina? Колку-до--- --а- п--у-ањ--о -- ---л-н? Колку долго трае патувањето до Берлин? К-л-у д-л-о т-а- п-т-в-њ-т- д- Б-р-и-? -------------------------------------- Колку долго трае патувањето до Берлин? 0
Kol--o -olg-o -ra-e pa-----њye-- do By-rl-n? Kolkoo dolguo traye patoovaњyeto do Byerlin? K-l-o- d-l-u- t-a-e p-t-o-a-y-t- d- B-e-l-n- -------------------------------------------- Kolkoo dolguo traye patoovaњyeto do Byerlin?
Da li voz kasni? Д--- -озо---оц-и? Дали возот доцни? Д-л- в-з-т д-ц-и- ----------------- Дали возот доцни? 0
Dali v--o--dotz-i? Dali vozot dotzni? D-l- v-z-t d-t-n-? ------------------ Dali vozot dotzni?
Imate li nešto za čitati? И--те--и-не--- за читање? Имате ли нешто за читање? И-а-е л- н-ш-о з- ч-т-њ-? ------------------------- Имате ли нешто за читање? 0
I----e-li----sh-- z- -hit----? Imatye li nyeshto za chitaњye? I-a-y- l- n-e-h-o z- c-i-a-y-? ------------------------------ Imatye li nyeshto za chitaњye?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Мо-е -и --в---о--е--- до-и- -ешт-----ј---ње и-за пие--? Може ли човек овде да добие нешто за јадење и за пиење? М-ж- л- ч-в-к о-д- д- д-б-е н-ш-о з- ј-д-њ- и з- п-е-е- ------------------------------------------------------- Може ли човек овде да добие нешто за јадење и за пиење? 0
M-----l- ---vyek----y--da do-iy--n--sh-o z--јad--њye -----p--eњy-? Moʐye li chovyek ovdye da dobiye nyeshto za јadyeњye i za piyeњye? M-ʐ-e l- c-o-y-k o-d-e d- d-b-y- n-e-h-o z- ј-d-e-y- i z- p-y-њ-e- ------------------------------------------------------------------ Moʐye li chovyek ovdye da dobiye nyeshto za јadyeњye i za piyeњye?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Д-л- б-----разбуд-л- во---0--ча-о---е ---а-? Дали би ме разбудиле во 7.00 часот Ве молам? Д-л- б- м- р-з-у-и-е в- 7-0- ч-с-т В- м-л-м- -------------------------------------------- Дали би ме разбудиле во 7.00 часот Ве молам? 0
Dali--- ----razboodi-y--vo 7.0- -----t -ye-m-lam? Dali bi mye razboodilye vo 7.00 chasot Vye molam? D-l- b- m-e r-z-o-d-l-e v- 7-0- c-a-o- V-e m-l-m- ------------------------------------------------- Dali bi mye razboodilye vo 7.00 chasot Vye molam?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobijaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobijaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti da govore. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na maternjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pažljivije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Da li ste to znali?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 45 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Evrope. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 miliona ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu sa češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš obavezno u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Evrope!