Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   mk Набавки

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [педесет и еден]

51 [pyedyesyet i yedyen]

Набавки

[Nabavki]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Hoću u biblioteku. Са--м--а ---м -- б-б-иоте---а. Сакам да одам во библиотеката. С-к-м д- о-а- в- б-б-и-т-к-т-. ------------------------------ Сакам да одам во библиотеката. 0
Sak-m-da----- -o -ibli----kat-. Sakam da odam vo bibliotyekata. S-k-m d- o-a- v- b-b-i-t-e-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo bibliotyekata.
Hoću u knjižaru. С-к---д--о-а--в--к-ижа--и-а--. Сакам да одам во книжарницата. С-к-м д- о-а- в- к-и-а-н-ц-т-. ------------------------------ Сакам да одам во книжарницата. 0
S--am-d- o--m--- -ni----itzata. Sakam da odam vo kniʐarnitzata. S-k-m d- o-a- v- k-i-a-n-t-a-a- ------------------------------- Sakam da odam vo kniʐarnitzata.
Hoću do kioska. Сакам-да -дам ----рафиката. Сакам да одам до трафиката. С-к-м д- о-а- д- т-а-и-а-а- --------------------------- Сакам да одам до трафиката. 0
Sa----da ---m----traf--a--. Sakam da odam do trafikata. S-k-m d- o-a- d- t-a-i-a-a- --------------------------- Sakam da odam do trafikata.
Ja hoću da iznajmim knjigu. Сака- -а--знај--м ед-- кн-га. Сакам да изнајмам една книга. С-к-м д- и-н-ј-а- е-н- к-и-а- ----------------------------- Сакам да изнајмам една книга. 0
Sak-m ---i----m-- --d-a-kni-ua. Sakam da iznaјmam yedna knigua. S-k-m d- i-n-ј-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------------- Sakam da iznaјmam yedna knigua.
Ja hoću da kupim knjigu. Са-а- да---п-м-е-н- к-и-а. Сакам да купам една книга. С-к-м д- к-п-м е-н- к-и-а- -------------------------- Сакам да купам една книга. 0
Sakam-da----p-- --d-- ---gu-. Sakam da koopam yedna knigua. S-k-m d- k-o-a- y-d-a k-i-u-. ----------------------------- Sakam da koopam yedna knigua.
Ja hoću da kupim novine. С---м д- --п-м--д-н весни-. Сакам да купам еден весник. С-к-м д- к-п-м е-е- в-с-и-. --------------------------- Сакам да купам еден весник. 0
S---m -a -oo--- -edy-n---e----. Sakam da koopam yedyen vyesnik. S-k-m d- k-o-a- y-d-e- v-e-n-k- ------------------------------- Sakam da koopam yedyen vyesnik.
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Сака- -- о--- в- --бл------та,-з- д- -зн-ј--м -дн- книга. Сакам да одам во библиотеката, за да изнајмам една книга. С-к-м д- о-а- в- б-б-и-т-к-т-, з- д- и-н-ј-а- е-н- к-и-а- --------------------------------------------------------- Сакам да одам во библиотеката, за да изнајмам една книга. 0
Sa-----a--da- vo---b-iot-e-ata,-z---a iz--јm-m--edna k-ig-a. Sakam da odam vo bibliotyekata, za da iznaјmam yedna knigua. S-k-m d- o-a- v- b-b-i-t-e-a-a- z- d- i-n-ј-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------------------------------------------ Sakam da odam vo bibliotyekata, za da iznaјmam yedna knigua.
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. С-кам -- ода------нижа-----та,--а-да-купам -д-- --ига. Сакам да одам во книжарницата, за да купам една книга. С-к-м д- о-а- в- к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п-м е-н- к-и-а- ------------------------------------------------------ Сакам да одам во книжарницата, за да купам една книга. 0
Sak-- -a od-- vo-k-iʐa--i--at-,-z- d--k-opam--e-na-kni-u-. Sakam da odam vo kniʐarnitzata, za da koopam yedna knigua. S-k-m d- o-a- v- k-i-a-n-t-a-a- z- d- k-o-a- y-d-a k-i-u-. ---------------------------------------------------------- Sakam da odam vo kniʐarnitzata, za da koopam yedna knigua.
Ja hoću do kioska da kupim novine. С--ам-д- о----д---р-----та---а----к--а--е-е-----ни-. Сакам да одам до трафиката, за да купам еден весник. С-к-м д- о-а- д- т-а-и-а-а- з- д- к-п-м е-е- в-с-и-. ---------------------------------------------------- Сакам да одам до трафиката, за да купам еден весник. 0
Sakam-d--od----o -ra--k-ta,--a ---koop---y-dyen vyes-i-. Sakam da odam do trafikata, za da koopam yedyen vyesnik. S-k-m d- o-a- d- t-a-i-a-a- z- d- k-o-a- y-d-e- v-e-n-k- -------------------------------------------------------- Sakam da odam do trafikata, za da koopam yedyen vyesnik.
Ja hoću do optičara. С-к-м-да о-а---а- оп-ич-рот. Сакам да одам кај оптичарот. С-к-м д- о-а- к-ј о-т-ч-р-т- ---------------------------- Сакам да одам кај оптичарот. 0
Sa-am -- -d-m-k-ј -pt-cha-o-. Sakam da odam kaј opticharot. S-k-m d- o-a- k-ј o-t-c-a-o-. ----------------------------- Sakam da odam kaј opticharot.
Ja hoću do supermarketa. С-ка---- о--м-в--суперма-к----. Сакам да одам во супермаркетот. С-к-м д- о-а- в- с-п-р-а-к-т-т- ------------------------------- Сакам да одам во супермаркетот. 0
S-kam--- oda- vo so---e-mark--to-. Sakam da odam vo soopyermarkyetot. S-k-m d- o-a- v- s-o-y-r-a-k-e-o-. ---------------------------------- Sakam da odam vo soopyermarkyetot.
Ja hoću do pekara. Са-----а о-ам --ј ---а-о-. Сакам да одам кај пекарот. С-к-м д- о-а- к-ј п-к-р-т- -------------------------- Сакам да одам кај пекарот. 0
Sakam-da -da--k------ka-ot. Sakam da odam kaј pyekarot. S-k-m d- o-a- k-ј p-e-a-o-. --------------------------- Sakam da odam kaј pyekarot.
Ja hoću da kupim naočale. С-к-м--а-ку--м-очила. Сакам да купам очила. С-к-м д- к-п-м о-и-а- --------------------- Сакам да купам очила. 0
Sa-a--d----o-a- oc--la. Sakam da koopam ochila. S-k-m d- k-o-a- o-h-l-. ----------------------- Sakam da koopam ochila.
Ja hoću da kupim voće i povrće. С---м--- -у--- овошје ------нчу-. Сакам да купам овошје и зеленчук. С-к-м д- к-п-м о-о-ј- и з-л-н-у-. --------------------------------- Сакам да купам овошје и зеленчук. 0
S--am----k-op-m-ovos---- i-zy-l--n---o-. Sakam da koopam ovoshјye i zyelyenchook. S-k-m d- k-o-a- o-o-h-y- i z-e-y-n-h-o-. ---------------------------------------- Sakam da koopam ovoshјye i zyelyenchook.
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Сак-м -- -уп-- -еп-и---и-леб. Сакам да купам лепчиња и леб. С-к-м д- к-п-м л-п-и-а и л-б- ----------------------------- Сакам да купам лепчиња и леб. 0
Sa--m da-ko---m --e-----a-- ly-b. Sakam da koopam lyepchiњa i lyeb. S-k-m d- k-o-a- l-e-c-i-a i l-e-. --------------------------------- Sakam da koopam lyepchiњa i lyeb.
Ja hoću do optičara da kupim naočale. Са-ам да о-ам --- оп-и-а---, -а да-купа- -чи--. Сакам да одам кај оптичарот, за да купам очила. С-к-м д- о-а- к-ј о-т-ч-р-т- з- д- к-п-м о-и-а- ----------------------------------------------- Сакам да одам кај оптичарот, за да купам очила. 0
S-k-- -a-od-m kaј opt--ha-o-, z---- --opam--c-ila. Sakam da odam kaј opticharot, za da koopam ochila. S-k-m d- o-a- k-ј o-t-c-a-o-, z- d- k-o-a- o-h-l-. -------------------------------------------------- Sakam da odam kaј opticharot, za da koopam ochila.
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. С-кам ---од-м--о с---р-арк-т--, ---да к---- о---је-и-з-л---ук. Сакам да одам во супермаркетот, за да купам овошје и зеленчук. С-к-м д- о-а- в- с-п-р-а-к-т-т- з- д- к-п-м о-о-ј- и з-л-н-у-. -------------------------------------------------------------- Сакам да одам во супермаркетот, за да купам овошје и зеленчук. 0
Sa--m-d- oda- -o-s--py-----kye------a da-k----- ----hјy- - z-e----c--ok. Sakam da odam vo soopyermarkyetot, za da koopam ovoshјye i zyelyenchook. S-k-m d- o-a- v- s-o-y-r-a-k-e-o-, z- d- k-o-a- o-o-h-y- i z-e-y-n-h-o-. ------------------------------------------------------------------------ Sakam da odam vo soopyermarkyetot, za da koopam ovoshјye i zyelyenchook.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Са----да---ам--а- -е-а-от- за-----упам л----ња-и л-б. Сакам да одам кај пекарот, за да купам лепчиња и леб. С-к-м д- о-а- к-ј п-к-р-т- з- д- к-п-м л-п-и-а и л-б- ----------------------------------------------------- Сакам да одам кај пекарот, за да купам лепчиња и леб. 0
Sa--m-d- --am--a- -----r--- z- d-------m ------iњ- i -y-b. Sakam da odam kaј pyekarot, za da koopam lyepchiњa i lyeb. S-k-m d- o-a- k-ј p-e-a-o-, z- d- k-o-a- l-e-c-i-a i l-e-. ---------------------------------------------------------- Sakam da odam kaј pyekarot, za da koopam lyepchiњa i lyeb.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!