Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
učiti у-и учи у-и --- учи 0
o-c-i oochi o-c-i ----- oochi
Uče li učenici mnogo? Уч-- ли у-е--ците ---г-? Учат ли учениците многу? У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
Oo-ha- li -o-hy---t-i-y- mno--oo? Oochat li oochyenitzitye mnoguoo? O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Ne, oni uče malo. Не, т-е--ч-т --л--. Не, тие учат малку. Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
N--,-t-y- ----a- m-lk--. Nye, tiye oochat malkoo. N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
pitati прашу-а прашува п-а-у-а ------- прашува 0
p-a--oova prashoova p-a-h-o-a --------- prashoova
Pitate li često učitelja? Го--р--у-а-- ли-ч-с---н-с-авнико-? Го прашувате ли често наставникот? Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
G-o-pr-s-----tye l----ye-t- n-----nik--? Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot? G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Ne, ne pitam ga često. Н-,---- -е го---а---ам--ест-. Не, јас не го прашувам често. Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
N--,--a------gu--p-as-o-v-m chyes--. Nye, јas nye guo prashoovam chyesto. N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
odgovoriti о---в-ра одговара о-г-в-р- -------- одговара 0
o--uov--a odguovara o-g-o-a-a --------- odguovara
Odgovorite, molim Vas. О--оворе-е-мол-м. Одговорете молам. О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
O-guo---yet---mola-. Odguovoryetye molam. O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Ja odgovaram. Ја- -----ар--. Јас одговарам. Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Јa- o---o--ram. Јas odguovaram. Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
raditi р-б--и работи р-б-т- ------ работи 0
ra-oti raboti r-b-t- ------ raboti
Radi li on upravo? Р---т--л- -о- с-га? Работи ли тој сега? Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
R-b--- l- -o- -y----? Raboti li toј syegua? R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Da, upravo radi. Да,-т-- -а-о-- -е--. Да, тој работи сега. Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
D-, --ј ---o-i---e--a. Da, toј raboti syegua. D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
dolaziti до--а доаѓа д-а-а ----- доаѓа 0
d-aѓa doaѓa d-a-a ----- doaѓa
Dolazite li Vi? Ќ--д-јде--? Ќе дојдете? Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K--- d-јd-e-y-? Kjye doјdyetye? K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Da, dolazimo odmah. Д-- ќ- дој-ем---едн-ш. Да, ќе дојдеме веднаш. Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
D-,--j----oјd-emy------n--h. Da, kjye doјdyemye vyednash. D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
stanovati жив-е живее ж-в-е ----- живее 0
ʐ-v-e-e ʐivyeye ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Stanujete li u Berlinu? Ж--ее-- ---------лин? Живеете ли во Берлин? Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐ-vye-------i -o---erl--? ʐivyeyetye li vo Byerlin? ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Da, ja stanujem u Berlinu. Да,-----жив--- во----ли-. Да, јас живеам во Берлин. Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
Da,-ј-s-ʐi-y-a--v--B-er---. Da, јas ʐivyeam vo Byerlin. D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!