Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   mk Минато време 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [осумдесет и три]

83 [osoomdyesyet i tri]

Минато време 3

[Minato vryemye 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
telefonirati тел--о--ра телефонира т-л-ф-н-р- ---------- телефонира 0
t-ely--onira tyelyefonira t-e-y-f-n-r- ------------ tyelyefonira
Ja sam telefonirao / telefonirala. Ја- --ле-они---. Јас телефонирав. Ј-с т-л-ф-н-р-в- ---------------- Јас телефонирав. 0
Ј-s-t-el---on-ra-. Јas tyelyefonirav. Ј-s t-e-y-f-n-r-v- ------------------ Јas tyelyefonirav.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Ј-----л- -реме -е----н----. Јас цело време телефонирав. Ј-с ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-в- --------------------------- Јас цело време телефонирав. 0
Ј---tz-elo---ye-y----e-y---nir-v. Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav. Ј-s t-y-l- v-y-m-e t-e-y-f-n-r-v- --------------------------------- Јas tzyelo vryemye tyelyefonirav.
pitati пр---ва прашува п-а-у-а ------- прашува 0
p--s-oo-a prashoova p-a-h-o-a --------- prashoova
Ja sam pitao / pitala. Ја--пра-ав. Јас прашав. Ј-с п-а-а-. ----------- Јас прашав. 0
Јas-pra---v. Јas prashav. Ј-s p-a-h-v- ------------ Јas prashav.
Ja sam uvijek pitao / pitala. Јас с---гаш--раш-вав. Јас секогаш прашував. Ј-с с-к-г-ш п-а-у-а-. --------------------- Јас секогаш прашував. 0
Ј-- --ek-g-a-h pra-hoov-v. Јas syekoguash prashoovav. Ј-s s-e-o-u-s- p-a-h-o-a-. -------------------------- Јas syekoguash prashoovav.
ispričati рас-а---а раскажува р-с-а-у-а --------- раскажува 0
ras--ʐ-ova raskaʐoova r-s-a-o-v- ---------- raskaʐoova
Ja sam ispričao / ispričala. Ј-с--а--а--вав. Јас раскажував. Ј-с р-с-а-у-а-. --------------- Јас раскажував. 0
Јas -a-k---ov--. Јas raskaʐoovav. Ј-s r-s-a-o-v-v- ---------------- Јas raskaʐoovav.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Јас-----ас-а--- ц--ата -р-ка-на. Јас ја раскажав целата приказна. Ј-с ј- р-с-а-а- ц-л-т- п-и-а-н-. -------------------------------- Јас ја раскажав целата приказна. 0
Јa- -a -a-k-ʐ----zyelat--prikazn-. Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna. Ј-s ј- r-s-a-a- t-y-l-t- p-i-a-n-. ---------------------------------- Јas јa raskaʐav tzyelata prikazna.
učiti у-и учи у-и --- учи 0
oo--i oochi o-c-i ----- oochi
Ja sam učio / učila. Јас-у---. Јас учев. Ј-с у-е-. --------- Јас учев. 0
Ј---o-c-yev. Јas oochyev. Ј-s o-c-y-v- ------------ Јas oochyev.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Ј-- -ч-- цел--ве-е-. Јас учев цела вечер. Ј-с у-е- ц-л- в-ч-р- -------------------- Јас учев цела вечер. 0
Јa- -o-hye-----e-a-----hy-r. Јas oochyev tzyela vyechyer. Ј-s o-c-y-v t-y-l- v-e-h-e-. ---------------------------- Јas oochyev tzyela vyechyer.
raditi р-бо-и работи р-б-т- ------ работи 0
r--oti raboti r-b-t- ------ raboti
Ja sam radio / radila. Ј-с-ра-от--. Јас работев. Ј-с р-б-т-в- ------------ Јас работев. 0
Ј-s -----y-v. Јas rabotyev. Ј-s r-b-t-e-. ------------- Јas rabotyev.
Ja sam radio / radila cijeli dan. Ј-с -а-о--- ц-----н. Јас работев цел ден. Ј-с р-б-т-в ц-л д-н- -------------------- Јас работев цел ден. 0
Ј-- -a-ot-e- ----l -yen. Јas rabotyev tzyel dyen. Ј-s r-b-t-e- t-y-l d-e-. ------------------------ Јas rabotyev tzyel dyen.
jesti ј-де јаде ј-д- ---- јаде 0
ј---e јadye ј-d-e ----- јadye
Ja sam jeo / jela. Ј-с-јад--. Јас јадев. Ј-с ј-д-в- ---------- Јас јадев. 0
Јa--јadye-. Јas јadyev. Ј-s ј-d-e-. ----------- Јas јadyev.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Ја- -о и-едо- -ел-то јаде-е. Јас го изедов целото јадење. Ј-с г- и-е-о- ц-л-т- ј-д-њ-. ---------------------------- Јас го изедов целото јадење. 0
Ј-s -----z--dov -z--l--o---dyeњye. Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye. Ј-s g-o i-y-d-v t-y-l-t- ј-d-e-y-. ---------------------------------- Јas guo izyedov tzyeloto јadyeњye.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!