Knjiga fraza

bs U školi   »   mk Во училиште

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [четири]

4 [chyetiri]

Во училиште

[Vo oochilishtye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Gdje smo mi? К------е? Каде сме? К-д- с-е- --------- Каде сме? 0
K-dye----e? Kadye smye? K-d-e s-y-? ----------- Kadye smye?
Mi smo u školi. Ние-----в- училишт---. Ние сме во училиштето. Н-е с-е в- у-и-и-т-т-. ---------------------- Ние сме во училиштето. 0
Niy--sm-e-v----c---is-t-e-o. Niye smye vo oochilishtyeto. N-y- s-y- v- o-c-i-i-h-y-t-. ---------------------------- Niye smye vo oochilishtyeto.
Imamo nastavu. Н-е -м--е--аст-в-. Ние имаме настава. Н-е и-а-е н-с-а-а- ------------------ Ние имаме настава. 0
N--e -m---e -a--a-a. Niye imamye nastava. N-y- i-a-y- n-s-a-a- -------------------- Niye imamye nastava.
Ovo su učenici. Ов- с---че-и-и-е. Ова се учениците. О-а с- у-е-и-и-е- ----------------- Ова се учениците. 0
O-- s-e ---h--n-tz-t-e. Ova sye oochyenitzitye. O-a s-e o-c-y-n-t-i-y-. ----------------------- Ova sye oochyenitzitye.
Ovo je učiteljica. О-- е ---та-н-ч-а--. Ова е наставничката. О-а е н-с-а-н-ч-а-а- -------------------- Ова е наставничката. 0
O-a -e n-st-v-ich-a--. Ova ye nastavnichkata. O-a y- n-s-a-n-c-k-t-. ---------------------- Ova ye nastavnichkata.
Ovo je razred. Ов- е-од----н--то. Ова е одделението. О-а е о-д-л-н-е-о- ------------------ Ова е одделението. 0
Ov- ye-o-----ye-iye--. Ova ye oddyelyeniyeto. O-a y- o-d-e-y-n-y-t-. ---------------------- Ova ye oddyelyeniyeto.
Šta radimo? Ш-о п-а--м-? Што правиме? Ш-о п-а-и-е- ------------ Што правиме? 0
S-t---r----ye? Shto pravimye? S-t- p-a-i-y-? -------------- Shto pravimye?
Učimo. Ни--уч--е. Ние учиме. Н-е у-и-е- ---------- Ние учиме. 0
N--- ooc-im-e. Niye oochimye. N-y- o-c-i-y-. -------------- Niye oochimye.
Učimo jezik. Н---у--м- -д-- -аз-к. Ние учиме еден јазик. Н-е у-и-е е-е- ј-з-к- --------------------- Ние учиме еден јазик. 0
Niye--oc--my--yedyen ---ik. Niye oochimye yedyen јazik. N-y- o-c-i-y- y-d-e- ј-z-k- --------------------------- Niye oochimye yedyen јazik.
Učim engleski. Јас уч-- -н--ис--. Јас учам англиски. Ј-с у-а- а-г-и-к-. ------------------ Јас учам англиски. 0
Јa----c--m-a---l--k-. Јas oocham anguliski. Ј-s o-c-a- a-g-l-s-i- --------------------- Јas oocham anguliski.
Učiš španski. Т----иш шп-н--и. Ти учиш шпански. Т- у-и- ш-а-с-и- ---------------- Ти учиш шпански. 0
T--o-chis- shp-nsk-. Ti oochish shpanski. T- o-c-i-h s-p-n-k-. -------------------- Ti oochish shpanski.
On uči njemački. То--у-- герман--и. Тој учи германски. Т-ј у-и г-р-а-с-и- ------------------ Тој учи германски. 0
To- o--hi----erm-ns--. Toј oochi guyermanski. T-ј o-c-i g-y-r-a-s-i- ---------------------- Toј oochi guyermanski.
Učimo francuski. Ни- -ч--- ф--нцу--и. Ние учиме француски. Н-е у-и-е ф-а-ц-с-и- -------------------- Ние учиме француски. 0
Ni----o---my- f--nt-o--k-. Niye oochimye frantzooski. N-y- o-c-i-y- f-a-t-o-s-i- -------------------------- Niye oochimye frantzooski.
Učite italijanski. В-------- ита---анс--. Вие учите италијански. В-е у-и-е и-а-и-а-с-и- ---------------------- Вие учите италијански. 0
V-y--o--h--y- it--iј-n--i. Viye oochitye italiјanski. V-y- o-c-i-y- i-a-i-a-s-i- -------------------------- Viye oochitye italiјanski.
Oni uče ruski. Тие--чат р----. Тие учат руски. Т-е у-а- р-с-и- --------------- Тие учат руски. 0
Ti-e oo-ha- -o---i. Tiye oochat rooski. T-y- o-c-a- r-o-k-. ------------------- Tiye oochat rooski.
Učiti jezike je interesantno. Уч--ето ја---- е -н---есно. Учењето јазици е интересно. У-е-е-о ј-з-ц- е и-т-р-с-о- --------------------------- Учењето јазици е интересно. 0
Ooc----y--o--azitzi y- i-t-ery-sn-. Oochyeњyeto јazitzi ye intyeryesno. O-c-y-њ-e-o ј-z-t-i y- i-t-e-y-s-o- ----------------------------------- Oochyeњyeto јazitzi ye intyeryesno.
Želimo razumjeti ljude. Ни---а-ам- -а--и ра--и---е луѓ-то. Ние сакаме да ги разбираме луѓето. Н-е с-к-м- д- г- р-з-и-а-е л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да ги разбираме луѓето. 0
N-y--sa-am-e-da---- -az---a--e loo-yet-. Niye sakamye da gui razbiramye looѓyeto. N-y- s-k-m-e d- g-i r-z-i-a-y- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da gui razbiramye looѓyeto.
Želimo razgovarati sa ljudima. Н-е-с-каме д---бо--ва-е со-л-ѓе--. Ние сакаме да зборуваме со луѓето. Н-е с-к-м- д- з-о-у-а-е с- л-ѓ-т-. ---------------------------------- Ние сакаме да зборуваме со луѓето. 0
N--- saka--e ----boroov-m---so-----ye--. Niye sakamye da zboroovamye so looѓyeto. N-y- s-k-m-e d- z-o-o-v-m-e s- l-o-y-t-. ---------------------------------------- Niye sakamye da zboroovamye so looѓyeto.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.