Knjiga fraza

bs U pošti   »   mk Во пошта

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [педесет и девет]

59 [pyedyesyet i dyevyet]

Во пошта

[Vo poshta]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Gdje je najbliža pošta? К-де - на-бл--к-т---о--а? Каде е најблиската пошта? К-д- е н-ј-л-с-а-а п-ш-а- ------------------------- Каде е најблиската пошта? 0
K--y---- -----is-----p-sht-? Kadye ye naјbliskata poshta? K-d-e y- n-ј-l-s-a-a p-s-t-? ---------------------------- Kadye ye naјbliskata poshta?
Je li daleko najbliža pošta? Д-ле-- л----до-нај--иск--- -о--а? Далеку ли е до најблиската пошта? Д-л-к- л- е д- н-ј-л-с-а-а п-ш-а- --------------------------------- Далеку ли е до најблиската пошта? 0
D---ek-o-li y- -o --јb-i----a -osh--? Dalyekoo li ye do naјbliskata poshta? D-l-e-o- l- y- d- n-ј-l-s-a-a p-s-t-? ------------------------------------- Dalyekoo li ye do naјbliskata poshta?
Gdje je najbliže poštansko sanduče? Ка-- ------лис---о -ош-е---- сан-а--? Каде е најблиското поштенско сандаче? К-д- е н-ј-л-с-о-о п-ш-е-с-о с-н-а-е- ------------------------------------- Каде е најблиското поштенско сандаче? 0
K---e-ye naјb--s--to p-s-t--ns----a-da-hye? Kadye ye naјbliskoto poshtyensko sandachye? K-d-e y- n-ј-l-s-o-o p-s-t-e-s-o s-n-a-h-e- ------------------------------------------- Kadye ye naјbliskoto poshtyensko sandachye?
Trebam nekoliko poštanskih markica. Ми т-еб-а- не------по---нск- --р--. Ми требаат неколку поштенски марки. М- т-е-а-т н-к-л-у п-ш-е-с-и м-р-и- ----------------------------------- Ми требаат неколку поштенски марки. 0
Mi t-yeb--- -y---lk-o-p-s--y-n-k--mark-. Mi tryebaat nyekolkoo poshtyenski marki. M- t-y-b-a- n-e-o-k-o p-s-t-e-s-i m-r-i- ---------------------------------------- Mi tryebaat nyekolkoo poshtyenski marki.
Za razglednicu i pismo. З---дна--арт---- и-------исм-. За една картичка и едно писмо. З- е-н- к-р-и-к- и е-н- п-с-о- ------------------------------ За една картичка и едно писмо. 0
Z- ----a --rti---a-i -e----p-s-o. Za yedna kartichka i yedno pismo. Z- y-d-a k-r-i-h-a i y-d-o p-s-o- --------------------------------- Za yedna kartichka i yedno pismo.
Kolika je poštarina za Ameriku? К-л---чи---п--т---ната -а----ри-а? Колку чини поштарината за Америка? К-л-у ч-н- п-ш-а-и-а-а з- А-е-и-а- ---------------------------------- Колку чини поштарината за Америка? 0
K-lk-o---ini---shtar-nat- z----y-r-k-? Kolkoo chini poshtarinata za Amyerika? K-l-o- c-i-i p-s-t-r-n-t- z- A-y-r-k-? -------------------------------------- Kolkoo chini poshtarinata za Amyerika?
Koliko je težak paket? Ко--у---те-о- -а---от? Колку е тежок пакетот? К-л-у е т-ж-к п-к-т-т- ---------------------- Колку е тежок пакетот? 0
K--k---y- -ye-ok -a--eto-? Kolkoo ye tyeʐok pakyetot? K-l-o- y- t-e-o- p-k-e-o-? -------------------------- Kolkoo ye tyeʐok pakyetot?
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Мож-м-ли да----и-пра-ам с- ав-онска-по---? Можам ли да го испратам со авионска пошта? М-ж-м л- д- г- и-п-а-а- с- а-и-н-к- п-ш-а- ------------------------------------------ Можам ли да го испратам со авионска пошта? 0
M---m-l---a-g-o-i-prat-m ----v-o-s-a ---ht-? Moʐam li da guo ispratam so avionska poshta? M-ʐ-m l- d- g-o i-p-a-a- s- a-i-n-k- p-s-t-? -------------------------------------------- Moʐam li da guo ispratam so avionska poshta?
Koliko dugo traje dok stigne? К-л-у-до--- т-ае------к---а---ис---н-? Колку долго трае, додека да пристигне? К-л-у д-л-о т-а-, д-д-к- д- п-и-т-г-е- -------------------------------------- Колку долго трае, додека да пристигне? 0
K-l--- d--g-o------,-dodye---d---ristig-n--? Kolkoo dolguo traye, dodyeka da pristigunye? K-l-o- d-l-u- t-a-e- d-d-e-a d- p-i-t-g-n-e- -------------------------------------------- Kolkoo dolguo traye, dodyeka da pristigunye?
Gdje mogu telefonirati? К-д- м--ам------лефо--р--? Каде можам да телефонирам? К-д- м-ж-м д- т-л-ф-н-р-м- -------------------------- Каде можам да телефонирам? 0
Ka-y- m-ʐam ---t---ye--ni---? Kadye moʐam da tyelyefoniram? K-d-e m-ʐ-m d- t-e-y-f-n-r-m- ----------------------------- Kadye moʐam da tyelyefoniram?
Gdje je najbliža telefonska govornica? К-де-----еднат- т-л-ф-нск----ворни--? Каде е следната телефонска говорница? К-д- е с-е-н-т- т-л-ф-н-к- г-в-р-и-а- ------------------------------------- Каде е следната телефонска говорница? 0
Kadye -e--ly-dna-a-t----ef-n-k- -----rn--z-? Kadye ye slyednata tyelyefonska guovornitza? K-d-e y- s-y-d-a-a t-e-y-f-n-k- g-o-o-n-t-a- -------------------------------------------- Kadye ye slyednata tyelyefonska guovornitza?
Imate li telefonske kartice? Имат- -и-те-е--н----кар-ички? Имате ли телефонски картички? И-а-е л- т-л-ф-н-к- к-р-и-к-? ----------------------------- Имате ли телефонски картички? 0
I--t-e -- ---l-ef--ski k-rti-h-i? Imatye li tyelyefonski kartichki? I-a-y- l- t-e-y-f-n-k- k-r-i-h-i- --------------------------------- Imatye li tyelyefonski kartichki?
Imate li telefonski imenik? И--т---и -ел-фо--к--и--ни-? Имате ли телефонски именик? И-а-е л- т-л-ф-н-к- и-е-и-? --------------------------- Имате ли телефонски именик? 0
Imatye------elyef-ns---i---n-k? Imatye li tyelyefonski imyenik? I-a-y- l- t-e-y-f-n-k- i-y-n-k- ------------------------------- Imatye li tyelyefonski imyenik?
Znate li pozivni broj za Austriju? Го ---ете----по-и-у-а-к-о- -р-- -- --с-р-ја? Го знаете ли повикувачкиот број за Австрија? Г- з-а-т- л- п-в-к-в-ч-и-т б-о- з- А-с-р-ј-? -------------------------------------------- Го знаете ли повикувачкиот број за Австрија? 0
G-o -na-et-- -- -ov-koov----i----roј -a-A-s-ri--? Guo znayetye li povikoovachkiot broј za Avstriјa? G-o z-a-e-y- l- p-v-k-o-a-h-i-t b-o- z- A-s-r-ј-? ------------------------------------------------- Guo znayetye li povikoovachkiot broј za Avstriјa?
Momenat, pogledaću. Са-о -омент--д--про--ра-. Само момент, да проверам. С-м- м-м-н-, д- п-о-е-а-. ------------------------- Само момент, да проверам. 0
S--- -o-yen----a------e-am. Samo momyent, da provyeram. S-m- m-m-e-t- d- p-o-y-r-m- --------------------------- Samo momyent, da provyeram.
Linija je uvijek zauzeta. Л-н-ј-т- е-се--гаш-з-фа--н-. Линијата е секогаш зафатена. Л-н-ј-т- е с-к-г-ш з-ф-т-н-. ---------------------------- Линијата е секогаш зафатена. 0
Lin--a-a y--s-eko--ash-zaf-ty---. Liniјata ye syekoguash zafatyena. L-n-ј-t- y- s-e-o-u-s- z-f-t-e-a- --------------------------------- Liniјata ye syekoguash zafatyena.
Koji ste broj birali? Кој бр-ј----б-р-вте? Кој број го биравте? К-ј б-о- г- б-р-в-е- -------------------- Кој број го биравте? 0
Koј -r-ј--u--b---vty-? Koј broј guo biravtye? K-ј b-o- g-o b-r-v-y-? ---------------------- Koј broј guo biravtye?
Morate prvo birati nulu! На--рво---ра-е----и--ер-т- ---а. Најпрво морате да изберете нула. Н-ј-р-о м-р-т- д- и-б-р-т- н-л-. -------------------------------- Најпрво морате да изберете нула. 0
N---r-------t-e -- iz---r-etye n-ola. Naјprvo moratye da izbyeryetye noola. N-ј-r-o m-r-t-e d- i-b-e-y-t-e n-o-a- ------------------------------------- Naјprvo moratye da izbyeryetye noola.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Osjećaji takođe govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi širom svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Naučnici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Evropljana je drugačija od mimike Azijata. Takođe s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Evropljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!