Knjiga fraza

bs Negacija 1   »   mk Негирање 1

64 [šezdeset i četiri]

Negacija 1

Negacija 1

64 [шеесет и четири]

64 [shyeyesyet i chyetiri]

Негирање 1

[Nyeguiraњye 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Ja ne razumijem riječ. Ј-с-н- г- разбира- збо--т. Јас не го разбирам зборот. Ј-с н- г- р-з-и-а- з-о-о-. -------------------------- Јас не го разбирам зборот. 0
Ј-s-n------ --zbi-am z----t. Јas nye guo razbiram zborot. Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-o-o-. ---------------------------- Јas nye guo razbiram zborot.
Ja ne razumijem rečenicu. Ј---не-ј- р--б---м---че--цата. Јас не ја разбирам реченицата. Ј-с н- ј- р-з-и-а- р-ч-н-ц-т-. ------------------------------ Јас не ја разбирам реченицата. 0
Ј-s --e -a -az--r---ryec-ye-i-z---. Јas nye јa razbiram ryechyenitzata. Ј-s n-e ј- r-z-i-a- r-e-h-e-i-z-t-. ----------------------------------- Јas nye јa razbiram ryechyenitzata.
Ja ne razumijem značenje. Ј-с -е-г- р--бир-м--наче-ето. Јас не го разбирам значењето. Ј-с н- г- р-з-и-а- з-а-е-е-о- ----------------------------- Јас не го разбирам значењето. 0
Ј---ny---u--raz----m --a---eњy---. Јas nye guo razbiram znachyeњyeto. Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-a-h-e-y-t-. ---------------------------------- Јas nye guo razbiram znachyeњyeto.
učitelj нас-а---к / -----л наставник / учител н-с-а-н-к / у-и-е- ------------------ наставник / учител 0
na-t--n-k /--oc-ity-l nastavnik / oochityel n-s-a-n-k / o-c-i-y-l --------------------- nastavnik / oochityel
Razumijete li učitelja? Г- р-зб-р--е-л- н-с-авн-ко-? Го разбирате ли наставникот? Г- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-к-т- ---------------------------- Го разбирате ли наставникот? 0
Gu- raz--ratye -i n-st-v-ik--? Guo razbiratye li nastavnikot? G-o r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-k-t- ------------------------------ Guo razbiratye li nastavnikot?
Da, dobro ga razumijem. Да---ас-г- -азби-ам до---. Да, јас го разбирам добро. Д-, ј-с г- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас го разбирам добро. 0
D-,-ј-----o---zbiram-d-br-. Da, јas guo razbiram dobro. D-, ј-s g-o r-z-i-a- d-b-o- --------------------------- Da, јas guo razbiram dobro.
učiteljica наставн-ч-----учит-л-а наставничка / учителка н-с-а-н-ч-а / у-и-е-к- ---------------------- наставничка / учителка 0
n-----n---k--- oo-h-----ka nastavnichka / oochityelka n-s-a-n-c-k- / o-c-i-y-l-a -------------------------- nastavnichka / oochityelka
Razumijete li učiteljicu? Ј--р-з------ -и--ас---н--к---? Ја разбирате ли наставничката? Ј- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-ч-а-а- ------------------------------ Ја разбирате ли наставничката? 0
Јa ra-b-ra--- l- n--t---i-hk--a? Јa razbiratye li nastavnichkata? Ј- r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-c-k-t-? -------------------------------- Јa razbiratye li nastavnichkata?
Da, dobro je razumijem. Д-- ј----а разб--а- до---. Да, јас ја разбирам добро. Д-, ј-с ј- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас ја разбирам добро. 0
D-,---s јa -azb-ram --br-. Da, јas јa razbiram dobro. D-, ј-s ј- r-z-i-a- d-b-o- -------------------------- Da, јas јa razbiram dobro.
ljudi л--е луѓе л-ѓ- ---- луѓе 0
l-o--e looѓye l-o-y- ------ looѓye
Razumijete li ljude? Г- -а-----т---и -у-е--? Ги разбирате ли луѓето? Г- р-з-и-а-е л- л-ѓ-т-? ----------------------- Ги разбирате ли луѓето? 0
G-i --z-----ye li---o-yet-? Gui razbiratye li looѓyeto? G-i r-z-i-a-y- l- l-o-y-t-? --------------------------- Gui razbiratye li looѓyeto?
Ne, ne razumijem ih tako dobro. Не---а- ----- р-зби--м-со--м----бро. Не, јас не ги разбирам сосема добро. Н-, ј-с н- г- р-з-и-а- с-с-м- д-б-о- ------------------------------------ Не, јас не ги разбирам сосема добро. 0
Nye----s-n-- --i ---b--am--osy--a -o-ro. Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro. N-e- ј-s n-e g-i r-z-i-a- s-s-e-a d-b-o- ---------------------------------------- Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro.
prijatеljica п-и-ател-а пријателка п-и-а-е-к- ---------- пријателка 0
pri-atyelka priјatyelka p-i-a-y-l-a ----------- priјatyelka
Imate li prijateljicu? И-а-е -и------т-л-а? Имате ли пријателка? И-а-е л- п-и-а-е-к-? -------------------- Имате ли пријателка? 0
I--t-- -i p-----yel-a? Imatye li priјatyelka? I-a-y- l- p-i-a-y-l-a- ---------------------- Imatye li priјatyelka?
Da, imam. Да, има-. Да, имам. Д-, и-а-. --------- Да, имам. 0
D-,--mam. Da, imam. D-, i-a-. --------- Da, imam.
kćerka ќер-а ќерка ќ-р-а ----- ќерка 0
kj-er-a kjyerka k-y-r-a ------- kjyerka
Imate li kćerku? Им--е-л--ќер--? Имате ли ќерка? И-а-е л- ќ-р-а- --------------- Имате ли ќерка? 0
I--ty--l-----e-k-? Imatye li kjyerka? I-a-y- l- k-y-r-a- ------------------ Imatye li kjyerka?
Ne, nemam kćerku. Не- јас -е--м--ерка. Не, јас немам ќерка. Н-, ј-с н-м-м ќ-р-а- -------------------- Не, јас немам ќерка. 0
Ny-, --s-n----- kjye---. Nye, јas nyemam kjyerka. N-e- ј-s n-e-a- k-y-r-a- ------------------------ Nye, јas nyemam kjyerka.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik

Ljudi koji ne vide čuju bolje. Tako se mogu lakše kretati kroz svakodnevicu. Međutim, slijepi ljudi takođe bolje obrađuju jezik! Do tog zaključka su došla brojna naučna istraživanja. Istraživači su dali ispitanicima da slušaju tekstove. Pritom je brzina jezika bila znatno povećana. Slijepi ispitanici su svejedno mogli razumjeti tekstove. Ispitanici koji nisu bili slijepi jedva su razumjeli rečenice. Za njih je brzina govora bila prevelika. Jedno drugo eksperimentalno ispitivanje je došlo do sličnog rezultata. Slijepi i ispitanici s normalnim vidom slušali su različite rečenice. Jedan dio svake rečenice je bio pomiješan. Posljednja riječ je bila zamijenjena besmislenom riječi. Ispitanici su morali ocijeniti rečenice. Trebali su odlučiti jesu li rečenice smislene ili besmislene. Dok su ispitanici rješavali zadatke, analizirao se njihov mozak. Istraživači su mjerili određene moždane valove. Na taj način su mogli vidjeti kojom brzinom je mozak riješio zadatak. Kod slijepih ispitanika se jako brzo pojavio određeni signal. Taj signal ukazuje da je rečenica analizirana. Kod ispitanika s normalnim vidom taj se signal pojavio znatno kasnije. Još nije poznato zašto slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik. Međutim, naučnici imaju teoriju. Vjeruju da njihov mozak intenzivno koristi određeno područje. Tim područjem ljudi koji vide obrađuju vizualne podražaje. Kod slijepih ljudi se to područje ne koristi za gledanje. Ono je, dakle, još “slobodno” za ostale zadatke. Tako slijepi ljudi imaju veću sposobnost obrade jezika.