Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   mk Јавен сообраќај

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [триесет и шест]

36 [triyesyet i shyest]

Јавен сообраќај

[Јavyen soobrakjaј]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Gdje je autobuska stanica? Ка---- а-тобу---т- -та--ц-? Каде е автобуската станица? К-д- е а-т-б-с-а-а с-а-и-а- --------------------------- Каде е автобуската станица? 0
Ka-----e -v-o----kata --------? Kadye ye avtobooskata stanitza? K-d-e y- a-t-b-o-k-t- s-a-i-z-? ------------------------------- Kadye ye avtobooskata stanitza?
Koji autobus vozi u centar? Ко- -втобу- -о-и--- ц-нтар-т? Кој автобус вози во центарот? К-ј а-т-б-с в-з- в- ц-н-а-о-? ----------------------------- Кој автобус вози во центарот? 0
Koј avt-boo- --zi v- -zy----ro-? Koј avtoboos vozi vo tzyentarot? K-ј a-t-b-o- v-z- v- t-y-n-a-o-? -------------------------------- Koј avtoboos vozi vo tzyentarot?
Koju liniju moram uzeti? Ко-а -ини-а-мор---д---- зе-ам? Која линија морам да ја земам? К-ј- л-н-ј- м-р-м д- ј- з-м-м- ------------------------------ Која линија морам да ја земам? 0
K--a--i-i-- --ram--a -- -ye---? Koјa liniјa moram da јa zyemam? K-ј- l-n-ј- m-r-m d- ј- z-e-a-? ------------------------------- Koјa liniјa moram da јa zyemam?
Moram li presjedati? Да-и --рам ----е--рекач----? Дали морам да се прекачувам? Д-л- м-р-м д- с- п-е-а-у-а-? ---------------------------- Дали морам да се прекачувам? 0
D--- mo--m d- --e -----a-----am? Dali moram da sye pryekachoovam? D-l- m-r-m d- s-e p-y-k-c-o-v-m- -------------------------------- Dali moram da sye pryekachoovam?
Gdje moram presjesti? К-де-мо--- д- с--прекач-м? Каде морам да се прекачам? К-д- м-р-м д- с- п-е-а-а-? -------------------------- Каде морам да се прекачам? 0
K-dy- --r---d- -ye-p----ac--m? Kadye moram da sye pryekacham? K-d-e m-r-m d- s-e p-y-k-c-a-? ------------------------------ Kadye moram da sye pryekacham?
Koliko košta karta? Кол-у-ч--и-ед-- во--- бил-т? Колку чини еден возен билет? К-л-у ч-н- е-е- в-з-н б-л-т- ---------------------------- Колку чини еден возен билет? 0
K-l--- -h--i---dye- --z------lye-? Kolkoo chini yedyen vozyen bilyet? K-l-o- c-i-i y-d-e- v-z-e- b-l-e-? ---------------------------------- Kolkoo chini yedyen vozyen bilyet?
Koliko stanica ima do centra? Ко--у --т------ с-ан--и-им- до --нт----? Колку автобуски станици има до центарот? К-л-у а-т-б-с-и с-а-и-и и-а д- ц-н-а-о-? ---------------------------------------- Колку автобуски станици има до центарот? 0
Kol--o-avtob--ski---anit-i-i-a--o tzy----ro-? Kolkoo avtobooski stanitzi ima do tzyentarot? K-l-o- a-t-b-o-k- s-a-i-z- i-a d- t-y-n-a-o-? --------------------------------------------- Kolkoo avtobooski stanitzi ima do tzyentarot?
Morate ovdje izaći. О-де--о--те-да се--и--е--. Овде морате да се симнете. О-д- м-р-т- д- с- с-м-е-е- -------------------------- Овде морате да се симнете. 0
O---e--or-t-e-d- -ye sim----y-. Ovdye moratye da sye simnyetye. O-d-e m-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e- ------------------------------- Ovdye moratye da sye simnyetye.
Morate izaći nazad. М--а-е-да с- -им-е-е-по-а-и. Морате да се симнете позади. М-р-т- д- с- с-м-е-е п-з-д-. ---------------------------- Морате да се симнете позади. 0
Mo-aty- -a---- -im-y-t----o-adi. Moratye da sye simnyetye pozadi. M-r-t-e d- s-e s-m-y-t-e p-z-d-. -------------------------------- Moratye da sye simnyetye pozadi.
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. С-ед--т- м-т---д-а-а -а - м-нут-. Следното метро доаѓа за 5 минути. С-е-н-т- м-т-о д-а-а з- 5 м-н-т-. --------------------------------- Следното метро доаѓа за 5 минути. 0
Sl--d-o-o -y-t-o -oaѓ- z- - m--oo-i. Slyednoto myetro doaѓa za 5 minooti. S-y-d-o-o m-e-r- d-a-a z- 5 m-n-o-i- ------------------------------------ Slyednoto myetro doaѓa za 5 minooti.
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Следн-о--трамв-ј--оаѓа за 1---ин---. Следниот трамвај доаѓа за 10 минути. С-е-н-о- т-а-в-ј д-а-а з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следниот трамвај доаѓа за 10 минути. 0
Sl--d--o----a-v-ј d-aѓa za-10--in---i. Slyedniot tramvaј doaѓa za 10 minooti. S-y-d-i-t t-a-v-ј d-a-a z- 1- m-n-o-i- -------------------------------------- Slyedniot tramvaј doaѓa za 10 minooti.
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. С-е--и---а--об-с-доаѓ- -а-1---ин-ти. Следниот автобус доаѓа за 15 минути. С-е-н-о- а-т-б-с д-а-а з- 1- м-н-т-. ------------------------------------ Следниот автобус доаѓа за 15 минути. 0
Slye-n----av-----s--o-ѓ--------m-n-ot-. Slyedniot avtoboos doaѓa za 15 minooti. S-y-d-i-t a-t-b-o- d-a-a z- 1- m-n-o-i- --------------------------------------- Slyedniot avtoboos doaѓa za 15 minooti.
Kada vozi zadnji metro? Кога-во------л-д-ото-метро? Кога вози последното метро? К-г- в-з- п-с-е-н-т- м-т-о- --------------------------- Кога вози последното метро? 0
Kogua v-zi ---ly-d-oto-m-e---? Kogua vozi poslyednoto myetro? K-g-a v-z- p-s-y-d-o-o m-e-r-? ------------------------------ Kogua vozi poslyednoto myetro?
Kada vozi zadnji tramvaj? К--а----и-по-лед---т-тра----? Кога вози последниот трамвај? К-г- в-з- п-с-е-н-о- т-а-в-ј- ----------------------------- Кога вози последниот трамвај? 0
K-gua -ozi-p-sl--dni-t--ramv--? Kogua vozi poslyedniot tramvaј? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t t-a-v-ј- ------------------------------- Kogua vozi poslyedniot tramvaј?
Kada vozi zadnji autobus? Ког- -оз--п--ле--ио---в-о--с? Кога вози последниот автобус? К-г- в-з- п-с-е-н-о- а-т-б-с- ----------------------------- Кога вози последниот автобус? 0
K-gu--v--i po-lye-n-o---v-o--o-? Kogua vozi poslyedniot avtoboos? K-g-a v-z- p-s-y-d-i-t a-t-b-o-? -------------------------------- Kogua vozi poslyedniot avtoboos?
Imate li voznu kartu? Д-ли---ате -оз----ил--? Дали имате возен билет? Д-л- и-а-е в-з-н б-л-т- ----------------------- Дали имате возен билет? 0
Dal--i-a--- ---y-n-----e-? Dali imatye vozyen bilyet? D-l- i-a-y- v-z-e- b-l-e-? -------------------------- Dali imatye vozyen bilyet?
Voznu kartu? – Ne, nemam. В-зен-б-л-т? –---,-нем--. Возен билет? – Не, немам. В-з-н б-л-т- – Н-, н-м-м- ------------------------- Возен билет? – Не, немам. 0
Voz--- ----et- ---------e--m. Vozyen bilyet? – Nye, nyemam. V-z-e- b-l-e-? – N-e- n-e-a-. ----------------------------- Vozyen bilyet? – Nye, nyemam.
Onda morate platiti kaznu. Т---ш мо-а-е-да -л--и-- к-зна. Тогаш морате да платите казна. Т-г-ш м-р-т- д- п-а-и-е к-з-а- ------------------------------ Тогаш морате да платите казна. 0
T-gu----mo-a-ye--- ---t-tye-kaz-a. Toguash moratye da platitye kazna. T-g-a-h m-r-t-e d- p-a-i-y- k-z-a- ---------------------------------- Toguash moratye da platitye kazna.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!