Libri i frazës

sq Pёremrat pronor 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [gjashtёdhjetёegjashtё]

Pёremrat pronor 1

Pёremrat pronor 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Zgjidhni se si dëshironi të shihni përkthimin:   
Shqip Serbisht Luaj Më shumë
unё – i imi ја-–-м-ј /-мо-а / м-је ја – мој / моја / моје ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j- - --j - m-j- --m-je ja – moj / moja / moje j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Nuk po e gjej çelsin tim. Ј---е -о-- --ћи м---к--ч. Ја не могу наћи мој кључ. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J--n- mogu --ći-moj-k-ju-. Ja ne mogu nac-i moj ključ. J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Nuk po e gjej biletёn time. Ја -е м-г- ------оју--о-н--к---у. Ја не могу наћи моју возну карту. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja -e --gu-n--́- -o-u vo-----ar--. Ja ne mogu nac-i moju voznu kartu. J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
ti – i yti т- ---в-ј /-твоја-/--во-е ти – твој / твоја / твоје т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
t- –--v-j-/ -v--a - tvoje ti – tvoj / tvoja / tvoje t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
A ke gjetur çelsin tёnd? Ј-с---и -а-----в-- -љ--? Јеси ли нашао твој кључ? Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Je-- l- n-š-o---o- kl--č? Jesi li našao tvoj ključ? J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
A ke gjetur biletёn tёnde? Ј-си -- -а-ао -в-ју-в-зну-ка-т-? Јеси ли нашао твоју возну карту? Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J------ -aš-o ----u v-z---ka---? Jesi li našao tvoju voznu kartu? J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
ai – i tij он – њег-в-/--е-о-а-/-њ-го-о он – његов / његова / његово о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o- - ---g-v-- --e-ova-- nje-o-o on – njegov / njegova / njegovo o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
A e di, ku ёshtё çelёsi i tij? Знаш ли--де-ј--ње-о- -љ-ч? Знаш ли где је његов кључ? З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Z-aš--- --e -- nj-gov-kl---? Znaš li gde je njegov ključ? Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
A e di, ku ёshtё bileta e tij? З----л- --е-је ---ова ----а карт-? Знаш ли где је његова возна карта? З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Z-a- ------ je n-----------a-k-rt-? Znaš li gde je njegova vozna karta? Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ajo – i saj она - њ-н - -ена /---но она – њен / њена / њено о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
on- –---e--- nj-na---n-eno ona – njen / njena / njeno o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Lekёt e saj kanё humbur. Њен-н---ц-ј- нест-о. Њен новац је нестао. Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj---no-ac-j- --sta-. Njen novac je nestao. N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Edhe karta e saj e kreditit ka humbur. Ње-- к-----н- -ар--ц- ---т---ђ- --с---а. Њена кредитна картица је такође нестала. Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N-en- -re-------a-ti---j---a-ođe n------. Njena kreditna kartica je takođe nestala. N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
ne – i yni ми-–-н-ш-/-на-- /---ше ми – наш / наша / наше м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi-- naš-/ na-a-----še mi – naš / naša / naše m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Gjyshi ynё ёshtё sёmurё. Н----е-- је--о--стан. Наш деда је болестан. Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-- ------- ------an. Naš deda je bolestan. N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Gjyshja jonё ёshtё mirё. На-а б--а ј- -др--а. Наша бака је здрава. Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
Na-a ba---j- -d-a--. Naša baka je zdrava. N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
ju – i juaji ви-– -а- /--а-а / в-ше ви – ваш / ваша / ваше в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
v----v-š----aša-/ va-e vi – vaš / vaša / vaše v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Fёmijё, ku ёshtё babi juaj? Д--о, --- ј- --ш -а--? Децо, где је ваш тата? Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
De--- g----e v-š---ta? Deco, gde je vaš tata? D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Fёmijё, ku ёshtё mami juaj? Д-цо----е-ј- -аша ----? Децо, где је ваша мама? Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
De-o- g-e--e-vaš-----a? Deco, gde je vaša mama? D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Shkarko MP3 (.zip dosjet)

Nuk u gjet asnjë video!

Gjuha kreative

Kreativiteti është një cilësi e rëndësishme sot. Të gjithë duan të jenë krijues. Pasi njerëzit krijues konsiderohen inteligjentë. Edhe gjuha jonë duhet të jetë krijuese. Në të kaluarën njerëzit përpiqeshin të flisnin në mënyrë sa më korrekte. Sot duhet të flasin në mënyrë sa më kreative. Reklamimi dhe media e re janë një shembull për këtë. Ato na tregojnë sesi mund të luhet me gjuhën. Gjatë 50 viteve të fundit, rëndësia e kreativitetit është rritur ndjeshëm. Madje edhe disa kërkime e kanë pasur në fokus këtë fenomen. Psikologë, pedagogë dhe filozofë ekzaminuan procesin kreativ. Kreativiteti u përcaktua si aftësia për të krijuar diçka të re. Një folës kreativ prodhon forma të reja gjuhësore. Këto mund të jenë fjalë ose struktura gramatikore. Duke studiuar gjuhën kreative, studiuesit njohin sesi ndryshon gjuha. Por, jo të gjithë njerëzit i kuptojnë elementet e reja gjuhësore. Për të kuptuar gjuhën kreative keni nevojë për njohuri. Duhet të dini sesi funksionon gjuha. Madje duhet të njihni botën në të cilën jeton folësi. Vetëm kështu mund të kuptoni se çfarë kërkon të thotë. Një shembull është gjuha e adoleshentëve. Fëmijët dhe të rinjtë vazhdojnë të shpikin terma të reja. Shpesh, të rriturit nuk i kuptojnë këto fjalë. Janë botuar fjalorë që shpjegojnë zhargonin e të rinjve. Zakonisht ata vjetërsohen pas një brezi! Sidoqoftë, gjuha kreative mund të mësohet. Trajnuesit ofrojnë kurse të ndryshme për këtë. Rregulli më i rëndësishëm është gjithmonë: aktivizoni zërin tuaj të brendshëm!