Рјечник

sr Породица   »   vi Gia đình

2 [два]

Породица

Породица

2 [Hai]

Gia đình

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
деда Ngườ--ông N____ ô__ N-ư-i ô-g --------- Người ông 0
бака N-----bà N____ b_ N-ư-i b- -------- Người bà 0
он и она ông và bà ô__ v_ b_ ô-g v- b- --------- ông và bà 0
отац Ng--- -ha N____ c__ N-ư-i c-a --------- Người cha 0
мајка Ng----mẹ N____ m_ N-ư-i m- -------- Người mẹ 0
он и она C-- và -ẹ C__ v_ m_ C-a v- m- --------- Cha và mẹ 0
син N--ời-c-n t--i N____ c__ t___ N-ư-i c-n t-a- -------------- Người con trai 0
кћерка Ng-ời-c-n-g-i N____ c__ g__ N-ư-i c-n g-i ------------- Người con gái 0
он и она C-n-t-a--v--c-n---i C__ t___ v_ c__ g__ C-n t-a- v- c-n g-i ------------------- Con trai và con gái 0
брат Ngư---e- /-a-h-t--i N____ e_ / a__ t___ N-ư-i e- / a-h t-a- ------------------- Người em / anh trai 0
сестра N-ư-- -- --chị --i N____ e_ / c__ g__ N-ư-i e- / c-ị g-i ------------------ Người em / chị gái 0
он и она Anh v- --- --a----à--- /-ch--v- em A__ v_ c__ / a__ v_ e_ / c__ v_ e_ A-h v- c-ị / a-h v- e- / c-ị v- e- ---------------------------------- Anh và chị / anh và em / chị và em 0
ујак, стриц N-ườ---ậu - ch- / --c N____ c__ / c__ / b__ N-ư-i c-u / c-ú / b-c --------------------- Người cậu / chú / bác 0
тетка Ng-ờ- d- / -- - --c N____ d_ / c_ / b__ N-ư-i d- / c- / b-c ------------------- Người dì / cô / bác 0
он и она C-ú--à--ô C__ v_ c_ C-ú v- c- --------- Chú và cô 0
Ми смо породица. Chúng-t-i ----ộ---i---ì-h. C____ t__ l_ m__ g__ đ____ C-ú-g t-i l- m-t g-a đ-n-. -------------------------- Chúng tôi là một gia đình. 0
Породица није мала. G-a -ì---k---- p-ải---ỏ. G__ đ___ k____ p___ n___ G-a đ-n- k-ô-g p-ả- n-ỏ- ------------------------ Gia đình không phải nhỏ. 0
Породица је велика. G-a----h--ớ-. G__ đ___ l___ G-a đ-n- l-n- ------------- Gia đình lớn. 0

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.