Рјечник

sr Породица   »   vi Gia đình

2 [два]

Породица

Породица

2 [Hai]

Gia đình

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
деда N-------g N---- ô-- N-ư-i ô-g --------- Người ông 0
бака N-ườ--bà N---- b- N-ư-i b- -------- Người bà 0
он и она ô-g -à-bà ô-- v- b- ô-g v- b- --------- ông và bà 0
отац N-ười---a N---- c-- N-ư-i c-a --------- Người cha 0
мајка N--ờ--mẹ N---- m- N-ư-i m- -------- Người mẹ 0
он и она Cha-v--mẹ C-- v- m- C-a v- m- --------- Cha và mẹ 0
син Ngư-------trai N---- c-- t--- N-ư-i c-n t-a- -------------- Người con trai 0
кћерка Ngư-i---n gái N---- c-- g-- N-ư-i c-n g-i ------------- Người con gái 0
он и она C----r-i và -o- gái C-- t--- v- c-- g-- C-n t-a- v- c-n g-i ------------------- Con trai và con gái 0
брат N-ười -m-- -n- ---i N---- e- / a-- t--- N-ư-i e- / a-h t-a- ------------------- Người em / anh trai 0
сестра N-ư-i-e--/-chị-gái N---- e- / c-- g-- N-ư-i e- / c-ị g-i ------------------ Người em / chị gái 0
он и она A---v- -hị / -n-----em ---h---- -m A-- v- c-- / a-- v- e- / c-- v- e- A-h v- c-ị / a-h v- e- / c-ị v- e- ---------------------------------- Anh và chị / anh và em / chị và em 0
ујак, стриц N-ười-cậ--/ --ú /--ác N---- c-- / c-- / b-- N-ư-i c-u / c-ú / b-c --------------------- Người cậu / chú / bác 0
тетка Ng-ờ- d- --------ác N---- d- / c- / b-- N-ư-i d- / c- / b-c ------------------- Người dì / cô / bác 0
он и она Chú và -ô C-- v- c- C-ú v- c- --------- Chú và cô 0
Ми смо породица. C--ng---i l----t---- đ-n-. C---- t-- l- m-- g-- đ---- C-ú-g t-i l- m-t g-a đ-n-. -------------------------- Chúng tôi là một gia đình. 0
Породица није мала. Gi----nh khôn--phả- -hỏ. G-- đ--- k---- p--- n--- G-a đ-n- k-ô-g p-ả- n-ỏ- ------------------------ Gia đình không phải nhỏ. 0
Породица је велика. Gi- ---h--ớn. G-- đ--- l--- G-a đ-n- l-n- ------------- Gia đình lớn. 0

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.