Рјечник

sr Питати за пут   »   vi Hỏi thăm đường

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [Bốn mươi]

Hỏi thăm đường

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
Извините! X-n-lỗi b--! X-- l-- b--- X-n l-i b-n- ------------ Xin lỗi bạn! 0
Можете ли ми помоћи? Bạn-g-úp t-i -ư-c-kh---? B-- g--- t-- đ--- k----- B-n g-ú- t-i đ-ợ- k-ô-g- ------------------------ Bạn giúp tôi được không? 0
Где овде има добар ресторан? Ở-đâu có q-á-----ng-n--h-ng? Ở đ-- c- q--- ă- n--- k----- Ở đ-u c- q-á- ă- n-o- k-ô-g- ---------------------------- Ở đâu có quán ăn ngon không? 0
Идите лево иза угла. B---r- -r-i-g---đ-. B-- r- t--- g-- đ-- B-n r- t-á- g-c đ-. ------------------- Bạn rẽ trái góc đó. 0
Затим идите право један део пута. Rồi --n----t---g-m-t--oạ-. R-- b-- đ- t---- m-- đ---- R-i b-n đ- t-ẳ-g m-t đ-ạ-. -------------------------- Rồi bạn đi thẳng một đoạn. 0
Затим идите стотину метара удесно. Rồ- --- r--ph-- -i ----trăm --t ---. R-- b-- r- p--- đ- m-- t--- m-- n--- R-i b-n r- p-ả- đ- m-t t-ă- m-t n-a- ------------------------------------ Rồi bạn rẽ phải đi một trăm mét nữa. 0
Можете такође узети аутобус. B-n-cũ-g--- t---đó--xe bu-t. B-- c--- c- t-- đ-- x- b---- B-n c-n- c- t-ể đ-n x- b-ý-. ---------------------------- Bạn cũng có thể đón xe buýt. 0
Можете такође узети трамвај. B---c--- -ó-t----i-bằ-g--àu---ệ----ôn. B-- c--- c- t-- đ- b--- t-- đ--- l---- B-n c-n- c- t-ể đ- b-n- t-u đ-ệ- l-ô-. -------------------------------------- Bạn cũng có thể đi bằng tàu điện luôn. 0
Можете такође једноставно возити за мном. Bạ- ------ó-t----i the--s-u--ôi. B-- c--- c- t-- đ- t--- s-- t--- B-n c-n- c- t-ể đ- t-e- s-u t-i- -------------------------------- Bạn cũng có thể đi theo sau tôi. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? T-- đ----ân --n- -á -ằ-- -ư-------? T-- đ-- s-- b--- đ- b--- đ---- n--- T-i đ-n s-n b-n- đ- b-n- đ-ờ-g n-o- ----------------------------------- Tôi đến sân bóng đá bằng đường nào? 0
Пређите мост! B----- --a-c--! B-- đ- q-- c--- B-n đ- q-a c-u- --------------- Bạn đi qua cầu! 0
Возите кроз тунел! B------qua --ờng---m! B-- đ- q-- đ---- h--- B-n đ- q-a đ-ờ-g h-m- --------------------- Bạn đi qua đường hầm! 0
Возите до трећег семафора. B-- -ái -ến-đ-n xa-h--èn--- t----a. B-- l-- đ-- đ-- x--- đ-- đ- t-- b-- B-n l-i đ-n đ-n x-n- đ-n đ- t-ứ b-. ----------------------------------- Bạn lái đến đèn xanh đèn đỏ thứ ba. 0
Скрените затим у прву улицу десно. R-i---- ------i đ-ờ-g --- ----. R-- b-- r- p--- đ---- t-- n---- R-i b-n r- p-ả- đ-ờ-g t-ứ n-ấ-. ------------------------------- Rồi bạn rẽ phải đường thứ nhất. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Rồi-b-n--á- --------- -gã-t- ---p-theo. R-- b-- l-- t---- q-- n-- t- t--- t---- R-i b-n l-i t-ẳ-g q-a n-ã t- t-ế- t-e-. --------------------------------------- Rồi bạn lái thẳng qua ngã tư tiếp theo. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? X-- -----t-- đến--â- ba--n-ư --ế--à-? X-- l--- t-- đ-- s-- b-- n-- t-- n--- X-n l-i- t-i đ-n s-n b-y n-ư t-ế n-o- ------------------------------------- Xin lỗi, tôi đến sân bay như thế nào? 0
Најбоље је да узмете метро. Tố- --ất ------ đ------ --u --ệ- ----. T-- n--- l- b-- đ- b--- t-- đ--- n---- T-t n-ấ- l- b-n đ- b-n- t-u đ-ệ- n-ầ-. -------------------------------------- Tốt nhất là bạn đi bằng tàu điện ngầm. 0
Возите се једноставно до задње станице. Bạn --y-đi---n---ạ- cuố-. B-- h-- đ- đ-- t--- c---- B-n h-y đ- đ-n t-ạ- c-ố-. ------------------------- Bạn hãy đi đến trạm cuối. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!