Рјечник

sr Породица   »   kk Отбасы

2 [два]

Породица

Породица

2 [екі]

2 [eki]

Отбасы

[Otbası]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
деда ата а__ а-а --- ата 0
a-a a__ a-a --- ata
бака әже ә__ ә-е --- әже 0
äje ä__ ä-e --- äje
он и она ол-р о___ о-а- ---- олар 0
o--r o___ o-a- ---- olar
отац әке ә__ ә-е --- әке 0
äke ä__ ä-e --- äke
мајка ана а__ а-а --- ана 0
a-a a__ a-a --- ana
он и она олар о___ о-а- ---- олар 0
o-ar o___ o-a- ---- olar
син ұ_ ұ- -- ұл 0
u- u_ u- -- ul
кћерка қ-з қ__ қ-з --- қыз 0
q-z q__ q-z --- qız
он и она о-ар о___ о-а- ---- олар 0
ol-r o___ o-a- ---- olar
брат аға-/---і а__ / і__ а-а / і-і --------- аға / іні 0
ağ- - -ni a__ / i__ a-a / i-i --------- ağa / ini
сестра ә--е / -ің---/ ---ы-д-с ә___ / с____ / қ_______ ә-к- / с-ң-і / қ-р-н-а- ----------------------- әпке / сіңлі / қарындас 0
äp-e ---iñli -----ındas ä___ / s____ / q_______ ä-k- / s-ñ-i / q-r-n-a- ----------------------- äpke / siñli / qarındas
он и она о--р о___ о-а- ---- олар 0
o-ar o___ o-a- ---- olar
ујак, стриц а-а а__ а-а --- аға 0
ağa a__ a-a --- ağa
тетка тәте т___ т-т- ---- тәте 0
t-te t___ t-t- ---- täte
он и она ол-р о___ о-а- ---- олар 0
o--r o___ o-a- ---- olar
Ми смо породица. Бі- б-р-о-б---мы-. Б__ б__ о_________ Б-з б-р о-б-с-м-з- ------------------ Біз бір отбасымыз. 0
Bi--bi---tbası-ız. B__ b__ o_________ B-z b-r o-b-s-m-z- ------------------ Biz bir otbasımız.
Породица није мала. От-а-ы кіш-е-тай-----. О_____ к________ е____ О-б-с- к-ш-е-т-й е-е-. ---------------------- Отбасы кішкентай емес. 0
O--ası---ş----ay--mes. O_____ k________ e____ O-b-s- k-ş-e-t-y e-e-. ---------------------- Otbası kişkentay emes.
Породица је велика. О-б--ы-үл--н. О_____ ү_____ О-б-с- ү-к-н- ------------- Отбасы үлкен. 0
O---s- ----n. O_____ ü_____ O-b-s- ü-k-n- ------------- Otbası ülken.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.