Рјечник

sr Ћаскање 1   »   vi Cuộc nói chuyện nhỏ 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [Hai mươi]

Cuộc nói chuyện nhỏ 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
Раскомотите се! X-n---n-----tự nhi-n. X-- b-- h-- t- n----- X-n b-n h-y t- n-i-n- --------------------- Xin bạn hãy tự nhiên. 0
Осећајте се као код куће! Bạ--h-- coi-như l-----hà. B-- h-- c-- n-- l- ở n--- B-n h-y c-i n-ư l- ở n-à- ------------------------- Bạn hãy coi như là ở nhà. 0
Шта желите попити? Bạn m--- uốn- --? B-- m--- u--- g-- B-n m-ố- u-n- g-? ----------------- Bạn muốn uống gì? 0
Волите ли музику? B-n-có--h--- -h-- ---n-? B-- c- t---- n--- k----- B-n c- t-í-h n-ạ- k-ô-g- ------------------------ Bạn có thích nhạc không? 0
Ја волим класичну музику. Tôi t--ch-nh-c----đ-ển. T-- t---- n--- c- đ---- T-i t-í-h n-ạ- c- đ-ể-. ----------------------- Tôi thích nhạc cổ điển. 0
Овде су моји ЦД-ови. Đ---là-cá- --- -D--ủ- --i. Đ-- l- c-- đ-- C- c-- t--- Đ-y l- c-c đ-a C- c-a t-i- -------------------------- Đây là các đĩa CD của tôi. 0
Свирате ли неки инструмент? B----ó-ch-i -h----ụ khôn-? B-- c- c--- n--- c- k----- B-n c- c-ơ- n-ạ- c- k-ô-g- -------------------------- Bạn có chơi nhạc cụ không? 0
Овде је моја гитара. Đâ--là--àn ----ta -----ôi. Đ-- l- đ-- g----- c-- t--- Đ-y l- đ-n g-i-t- c-a t-i- -------------------------- Đây là đàn ghi-ta của tôi. 0
Певате ли радо? B-- -ó t---h---t-kh-n-? B-- c- t---- h-- k----- B-n c- t-í-h h-t k-ô-g- ----------------------- Bạn có thích hát không? 0
Имате ли деце? Bạn -- con-c---? B-- c- c-- c---- B-n c- c-n c-ư-? ---------------- Bạn có con chưa? 0
Имате ли пса? B---c- ch- k-ôn-? B-- c- c-- k----- B-n c- c-ó k-ô-g- ----------------- Bạn có chó không? 0
Имате ли мачку? B-- có mè---hông? B-- c- m-- k----- B-n c- m-o k-ô-g- ----------------- Bạn có mèo không? 0
Овде су моје књиге. Đây là-n--ng-qu-ển --c--c-a-t-i. Đ-- l- n---- q---- s--- c-- t--- Đ-y l- n-ữ-g q-y-n s-c- c-a t-i- -------------------------------- Đây là những quyển sách của tôi. 0
Управо читам ову књигу. Tôi-đang --c -uy-- -----nà-. T-- đ--- đ-- q---- s--- n--- T-i đ-n- đ-c q-y-n s-c- n-y- ---------------------------- Tôi đang đọc quyển sách này. 0
Шта радо читате? Bạn -- -híc--đ-- kh---? B-- c- t---- đ-- k----- B-n c- t-í-h đ-c k-ô-g- ----------------------- Bạn có thích đọc không? 0
Идете ли радо на концерт? B-- -ó-t--c--đ- n--e h---nhạ- --x---b--- -iễn -a n-ạc khô--? B-- c- t---- đ- n--- h-- n--- / x-- b--- d--- c- n--- k----- B-n c- t-í-h đ- n-h- h-a n-ạ- / x-m b-ể- d-ễ- c- n-ạ- k-ô-g- ------------------------------------------------------------ Bạn có thích đi nghe hòa nhạc / xem biểu diễn ca nhạc không? 0
Идете ли радо у позориште? B-- c- -h-ch-đi-x-----c-i k-c---h---? B-- c- t---- đ- x-- / c-- k--- k----- B-n c- t-í-h đ- x-m / c-i k-c- k-ô-g- ------------------------------------- Bạn có thích đi xem / coi kịch không? 0
Идете ли радо у оперу? Bạn -hí-- đi x-m -hạ- k--h-/ ô--r---h--g? B-- t---- đ- x-- n--- k--- / ô---- k----- B-n t-í-h đ- x-m n-ạ- k-c- / ô-ê-a k-ô-g- ----------------------------------------- Bạn thích đi xem nhạc kịch / ôpêra không? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?