Рјечник

sr Постављати питања 1   »   vi Đặt câu hỏi 1

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

62 [Sáu mươi hai]

Đặt câu hỏi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
учити H-----p H-- t-- H-c t-p ------- Học tập 0
Уче ли ученици много? H----in- --c n------hô--? H-- s--- h-- n---- k----- H-c s-n- h-c n-i-u k-ô-g- ------------------------- Học sinh học nhiều không? 0
Не, они уче мало. Kh--g, họ -ọc --. K----- h- h-- í-- K-ô-g- h- h-c í-. ----------------- Không, họ học ít. 0
питати Hỏi H-- H-i --- Hỏi 0
Питате ли често учитеља? Bạ------th-y -i-- nhi---k-ôn-? B-- h-- t--- g--- n---- k----- B-n h-i t-ầ- g-á- n-i-u k-ô-g- ------------------------------ Bạn hỏi thầy giáo nhiều không? 0
Не, не питам га често. K-ô--, -ô- -hô-- -ỏi ---- ấy --i--. K----- t-- k---- h-- t--- ấ- n----- K-ô-g- t-i k-ô-g h-i t-ầ- ấ- n-i-u- ----------------------------------- Không, tôi không hỏi thầy ấy nhiều. 0
одговорити Tr- -ời T-- l-- T-ả l-i ------- Trả lời 0
Одговорите, молим Вас. X---bạn-h-----ả ---. X-- b-- h-- t-- l--- X-n b-n h-y t-ả l-i- -------------------- Xin bạn hãy trả lời. 0
Ја одговарам. Tô---r--lời. T-- t-- l--- T-i t-ả l-i- ------------ Tôi trả lời. 0
радити Là- ---c L-- v--- L-m v-ệ- -------- Làm việc 0
Ради ли он управо? A-- -y-c- ---g -à- vi-c k-ôn-? A-- ấ- c- đ--- l-- v--- k----- A-h ấ- c- đ-n- l-m v-ệ- k-ô-g- ------------------------------ Anh ấy có đang làm việc không? 0
Да, управо ради. Vâng- -n---- đ--g---m--i-c. V---- a-- ấ- đ--- l-- v---- V-n-, a-h ấ- đ-n- l-m v-ệ-. --------------------------- Vâng, anh ấy đang làm việc. 0
долазити Đến Đ-- Đ-n --- Đến 0
Долазите ли Ви? Bạn đế---hô--? B-- đ-- k----- B-n đ-n k-ô-g- -------------- Bạn đến không? 0
Да, долазимо одмах. Vâ-g,-c---g---i đế--ngay. V---- c---- t-- đ-- n---- V-n-, c-ú-g t-i đ-n n-a-. ------------------------- Vâng, chúng tôi đến ngay. 0
становати Sống S--- S-n- ---- Sống 0
Станујете ли у Берлину? Bạn-số---ở-B-r-i---? B-- s--- ở B----- à- B-n s-n- ở B-r-i- à- -------------------- Bạn sống ở Berlin à? 0
Да, ја станујем у Берлину. Vâ--, tô--s----ở---r---. V---- t-- s--- ở B------ V-n-, t-i s-n- ở B-r-i-. ------------------------ Vâng, tôi sống ở Berlin. 0

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!