Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   bg Задаване на въпроси 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [шейсет и две]

62 [sheyset i dve]

Задаване на въпроси 1

[Zadavane na vyprosi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
učiti уча уча у-а --- уча 0
uc-a ucha u-h- ---- ucha
Uče li učenici mnogo? У-е-ици---у--т-ли мн---? Учениците учат ли много? У-е-и-и-е у-а- л- м-о-о- ------------------------ Учениците учат ли много? 0
Uche--t-i----c--t--- mn-go? Uchenitsite uchat li mnogo? U-h-n-t-i-e u-h-t l- m-o-o- --------------------------- Uchenitsite uchat li mnogo?
Ne, oni uče malo. Не--т- -ч-т-м--ко. Не, те учат малко. Н-, т- у-а- м-л-о- ------------------ Не, те учат малко. 0
N-, -- --h---ma--o. Ne, te uchat malko. N-, t- u-h-t m-l-o- ------------------- Ne, te uchat malko.
pitati п--ам питам п-т-м ----- питам 0
p-tam pitam p-t-m ----- pitam
Pitate li često učitelja? Ч-----ли ---а-- у---е--? Често ли питате учителя? Ч-с-о л- п-т-т- у-и-е-я- ------------------------ Често ли питате учителя? 0
Ch-s-- -i--i---e uc-itel--? Chesto li pitate uchitelya? C-e-t- l- p-t-t- u-h-t-l-a- --------------------------- Chesto li pitate uchitelya?
Ne, ne pitam ga često. Не---з ---го -итам чест-. Не, аз не го питам често. Н-, а- н- г- п-т-м ч-с-о- ------------------------- Не, аз не го питам често. 0
Ne,-a---e g- ---am ch-s--. Ne, az ne go pitam chesto. N-, a- n- g- p-t-m c-e-t-. -------------------------- Ne, az ne go pitam chesto.
odgovoriti от-ов-р-м отговарям о-г-в-р-м --------- отговарям 0
o-go-ar--m otgovaryam o-g-v-r-a- ---------- otgovaryam
Odgovorite, molim Vas. О-го-ор-т----о--. Отговорете, моля. О-г-в-р-т-, м-л-. ----------------- Отговорете, моля. 0
O--ov--ete--m-lya. Otgovorete, molya. O-g-v-r-t-, m-l-a- ------------------ Otgovorete, molya.
Ja odgovaram. А---т-------. Аз отговарям. А- о-г-в-р-м- ------------- Аз отговарям. 0
A- ot-o---y-m. Az otgovaryam. A- o-g-v-r-a-. -------------- Az otgovaryam.
raditi р-ботя работя р-б-т- ------ работя 0
r-b--ya rabotya r-b-t-a ------- rabotya
Radi li on upravo? Т-й-р----и-ли--е-а? Той работи ли сега? Т-й р-б-т- л- с-г-? ------------------- Той работи ли сега? 0
Toy-r----- ---s-ga? Toy raboti li sega? T-y r-b-t- l- s-g-? ------------------- Toy raboti li sega?
Da, upravo radi. Да- той-ра--т---ега. Да, той работи сега. Д-, т-й р-б-т- с-г-. -------------------- Да, той работи сега. 0
D-, -o- r-b-t- --g-. Da, toy raboti sega. D-, t-y r-b-t- s-g-. -------------------- Da, toy raboti sega.
dolaziti идв-м идвам и-в-м ----- идвам 0
idvam idvam i-v-m ----- idvam
Dolazite li Vi? Идв--е л-? Идвате ли? И-в-т- л-? ---------- Идвате ли? 0
Id---- li? Idvate li? I-v-t- l-? ---------- Idvate li?
Da, dolazimo odmah. Д-, веднага ид-а-е. Да, веднага идваме. Д-, в-д-а-а и-в-м-. ------------------- Да, веднага идваме. 0
D-, -edn-ga--dva--. Da, vednaga idvame. D-, v-d-a-a i-v-m-. ------------------- Da, vednaga idvame.
stanovati живея живея ж-в-я ----- живея 0
zhi---a zhiveya z-i-e-a ------- zhiveya
Stanujete li u Berlinu? В -е--и---- ж----те? В Берлин ли живеете? В Б-р-и- л- ж-в-е-е- -------------------- В Берлин ли живеете? 0
V-Ber--- li -hi-eete? V Berlin li zhiveete? V B-r-i- l- z-i-e-t-? --------------------- V Berlin li zhiveete?
Da, ja stanujem u Berlinu. Да, а----вея-в-Бе-лин. Да, аз живея в Берлин. Д-, а- ж-в-я в Б-р-и-. ---------------------- Да, аз живея в Берлин. 0
Da--az zh--ey- ---er---. Da, az zhiveya v Berlin. D-, a- z-i-e-a v B-r-i-. ------------------------ Da, az zhiveya v Berlin.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!