Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   sr Постављати питања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [шездесет и два]

62 [šezdeset i dva]

Постављати питања 1

[Postavljati pitanja 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
učiti уч--и учити у-и-и ----- учити 0
u--ti učiti u-i-i ----- učiti
Uče li učenici mnogo? Уч--л---ч----- --о--? Уче ли ученици много? У-е л- у-е-и-и м-о-о- --------------------- Уче ли ученици много? 0
Uč---- u-e---- -----? Uče li učenici mnogo? U-e l- u-e-i-i m-o-o- --------------------- Uče li učenici mnogo?
Ne, oni uče malo. Н-, о-и-у-----ло. Не, они уче мало. Н-, о-и у-е м-л-. ----------------- Не, они уче мало. 0
N-, ----u---m-l-. Ne, oni uče malo. N-, o-i u-e m-l-. ----------------- Ne, oni uče malo.
pitati питати питати п-т-т- ------ питати 0
pi-ati pitati p-t-t- ------ pitati
Pitate li često učitelja? П--а---л--ч-ст-----т--а? Питате ли често учитеља? П-т-т- л- ч-с-о у-и-е-а- ------------------------ Питате ли често учитеља? 0
Pi-a-- li -esto---i-----? Pitate li često učitelja? P-t-t- l- č-s-o u-i-e-j-? ------------------------- Pitate li često učitelja?
Ne, ne pitam ga često. Н-, н- -ита- г---е-то. Не, не питам га често. Н-, н- п-т-м г- ч-с-о- ---------------------- Не, не питам га често. 0
N-- -- -i--- ga-čes--. Ne, ne pitam ga često. N-, n- p-t-m g- č-s-o- ---------------------- Ne, ne pitam ga često.
odgovoriti одг-вори-и одговорити о-г-в-р-т- ---------- одговорити 0
o-g-v---ti odgovoriti o-g-v-r-t- ---------- odgovoriti
Odgovorite, molim Vas. О-г--о-ите,-м---м-Вас. Одговорите, молим Вас. О-г-в-р-т-, м-л-м В-с- ---------------------- Одговорите, молим Вас. 0
O-g-vo---e,--ol-- -a-. Odgovorite, molim Vas. O-g-v-r-t-, m-l-m V-s- ---------------------- Odgovorite, molim Vas.
Ja odgovaram. Ја одговар--. Ја одговарам. Ј- о-г-в-р-м- ------------- Ја одговарам. 0
Ja----ova---. Ja odgovaram. J- o-g-v-r-m- ------------- Ja odgovaram.
raditi ра-и-и радити р-д-т- ------ радити 0
rad-ti raditi r-d-t- ------ raditi
Radi li on upravo? Ра-и л- он упр--о? Ради ли он управо? Р-д- л- о- у-р-в-? ------------------ Ради ли он управо? 0
R-d- li on-u---vo? Radi li on upravo? R-d- l- o- u-r-v-? ------------------ Radi li on upravo?
Da, upravo radi. Д-,--п-а-о --д-. Да, управо ради. Д-, у-р-в- р-д-. ---------------- Да, управо ради. 0
D-,--pr-v----d-. Da, upravo radi. D-, u-r-v- r-d-. ---------------- Da, upravo radi.
dolaziti д-л-з-ти долазити д-л-з-т- -------- долазити 0
do--ziti dolaziti d-l-z-t- -------- dolaziti
Dolazite li Vi? Д-л-зи-е -и--и? Долазите ли Ви? Д-л-з-т- л- В-? --------------- Долазите ли Ви? 0
Do-az--e----V-? Dolazite li Vi? D-l-z-t- l- V-? --------------- Dolazite li Vi?
Da, dolazimo odmah. Да,--ол--и-о од--х. Да, долазимо одмах. Д-, д-л-з-м- о-м-х- ------------------- Да, долазимо одмах. 0
D---do-a---o od-ah. Da, dolazimo odmah. D-, d-l-z-m- o-m-h- ------------------- Da, dolazimo odmah.
stanovati с---ов--и становати с-а-о-а-и --------- становати 0
stanov--i stanovati s-a-o-a-i --------- stanovati
Stanujete li u Berlinu? С-ануј----ли---Берли--? Станујете ли у Берлину? С-а-у-е-е л- у Б-р-и-у- ----------------------- Станујете ли у Берлину? 0
St-n-jete-li u -e--inu? Stanujete li u Berlinu? S-a-u-e-e l- u B-r-i-u- ----------------------- Stanujete li u Berlinu?
Da, ja stanujem u Berlinu. Д-,--- стан--ем у--ер---у. Да, ја станујем у Берлину. Д-, ј- с-а-у-е- у Б-р-и-у- -------------------------- Да, ја станујем у Берлину. 0
Da,-ja st--u-em u Be-l-nu. Da, ja stanujem u Berlinu. D-, j- s-a-u-e- u B-r-i-u- -------------------------- Da, ja stanujem u Berlinu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!