Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

[Stavyty zapytannya 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
učiti В-ити-я Вчитися В-и-и-я ------- Вчитися 0
Vch-t-sya Vchytysya V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Uče li učenici mnogo? Учні ба---о-в----ся? Учні багато вчаться? У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
Uchni-----t- --ha-ʹ---? Uchni bahato vchatʹsya? U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Ne, oni uče malo. Н-- ---и---а--------о. Ні, вони вчаться мало. Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
N----o-y vc-a-ʹs---ma-o. Ni, vony vchatʹsya malo. N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
pitati Запи-ува-и Запитувати З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Z-p-t--a-y Zapytuvaty Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Pitate li često učitelja? В- --ст--зап-т--т--вч-т--я? Ви часто запитуєте вчителя? В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
V--c-asto-zap--u---- --hyt-lya? Vy chasto zapytuyete vchytelya? V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Ne, ne pitam ga često. Н-- --н--ч-с-- ---- за-ит-ю. Ні, я не часто його запитую. Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
N-,-ya -----a--o y̆o-o---p-t--u. Ni, ya ne chasto y-oho zapytuyu. N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.
odgovoriti В---о---а-и Відповідати В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
V---o-i--ty Vidpovidaty V-d-o-i-a-y ----------- Vidpovidaty
Odgovorite, molim Vas. Ві-п-від-------у-ь--а-ка. Відповідайте, будь-ласка. В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
V-dpo----y---, b-dʹ-----a. Vidpoviday-te, budʹ-laska. V-d-o-i-a-̆-e- b-d---a-k-. -------------------------- Vidpoviday̆te, budʹ-laska.
Ja odgovaram. Я-ві-п-в-да-. Я відповідаю. Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
YA ---p--i---u. YA vidpovidayu. Y- v-d-o-i-a-u- --------------- YA vidpovidayu.
raditi П-ацювати Працювати П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
Pr--s-uva-y Pratsyuvaty P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Radi li on upravo? В-н---р---п--цю-? Він зараз працює? В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
V-- za--- --at--uye? Vin zaraz pratsyuye? V-n z-r-z p-a-s-u-e- -------------------- Vin zaraz pratsyuye?
Da, upravo radi. Та-----н з---з--р---є. Так, він зараз працює. Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
T--,-vin----a-----ts----. Tak, vin zaraz pratsyuye. T-k- v-n z-r-z p-a-s-u-e- ------------------------- Tak, vin zaraz pratsyuye.
dolaziti П-и-о---и Приходити П-и-о-и-и --------- Приходити 0
Pry-h--yty Prykhodyty P-y-h-d-t- ---------- Prykhodyty
Dolazite li Vi? Ви ---т-? Ви йдете? В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
V----de-e? Vy y-dete? V- y-d-t-? ---------- Vy y̆dete?
Da, dolazimo odmah. Та----и -------р-йде--. Так, ми зараз прийдемо. Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
T-k- -----r-z---y--de--. Tak, my zaraz pryy-demo. T-k- m- z-r-z p-y-̆-e-o- ------------------------ Tak, my zaraz pryy̆demo.
stanovati Ж-ти Жити Ж-т- ---- Жити 0
Zhy-y Zhyty Z-y-y ----- Zhyty
Stanujete li u Berlinu? Ви ---е-- - -е-л--і? Ви живете в Берліні? В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
Vy---y--te-v --r---i? Vy zhyvete v Berlini? V- z-y-e-e v B-r-i-i- --------------------- Vy zhyvete v Berlini?
Da, ja stanujem u Berlinu. Так, - -----в -е-л-ні. Так, я живу в Берліні. Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
T-k------hyv- - -erlini. Tak, ya zhyvu v Berlini. T-k- y- z-y-u v B-r-i-i- ------------------------ Tak, ya zhyvu v Berlini.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!