Knjiga fraza

bs Veznici 3   »   bg Съюзи 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Veznici 3

96 [деветдесет и шест]

96 [devetdeset i shest]

Съюзи 3

[Syyuzi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Ja ustajem čim budilnik zazvoni. Аз-------,--о-----и--икът--в-нне. Аз ставам, щом будилникът звънне. А- с-а-а-, щ-м б-д-л-и-ъ- з-ъ-н-. --------------------------------- Аз ставам, щом будилникът звънне. 0
A- s-ava--------- b-d-lni----z--n-e. Az stavam, shchom budilnikyt zvynne. A- s-a-a-, s-c-o- b-d-l-i-y- z-y-n-. ------------------------------------ Az stavam, shchom budilnikyt zvynne.
Ja postajem umoran čim trebam učiti. Аз-с- -мор--ам,-щ---т-я--а д--уч-. Аз се уморявам, щом трябва да уча. А- с- у-о-я-а-, щ-м т-я-в- д- у-а- ---------------------------------- Аз се уморявам, щом трябва да уча. 0
Az-se --o--av--- s-c-o- try--va ------a. Az se umoryavam, shchom tryabva da ucha. A- s- u-o-y-v-m- s-c-o- t-y-b-a d- u-h-. ---------------------------------------- Az se umoryavam, shchom tryabva da ucha.
Ja prestajem raditi čim napunim 60. Аз ----п---да ра-отя,-щом--тана на--0. Аз ще спра да работя, щом стана на 60. А- щ- с-р- д- р-б-т-, щ-м с-а-а н- 6-. -------------------------------------- Аз ще спра да работя, щом стана на 60. 0
Az-s-che --ra ----a-oty----hc-om ----a-n--60. Az shche spra da rabotya, shchom stana na 60. A- s-c-e s-r- d- r-b-t-a- s-c-o- s-a-a n- 6-. --------------------------------------------- Az shche spra da rabotya, shchom stana na 60.
Kada ćete nazvati? К--а-щ---е об--и------т--е-она? Кога ще се обадите по телефона? К-г- щ- с- о-а-и-е п- т-л-ф-н-? ------------------------------- Кога ще се обадите по телефона? 0
K-ga ----e -e o-adi-- po ---ef-n-? Koga shche se obadite po telefona? K-g- s-c-e s- o-a-i-e p- t-l-f-n-? ---------------------------------- Koga shche se obadite po telefona?
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Щом и-ам-се--нда вр---. Щом имам секунда време. Щ-м и-а- с-к-н-а в-е-е- ----------------------- Щом имам секунда време. 0
S--hom---am --k-n-- v--me. Shchom imam sekunda vreme. S-c-o- i-a- s-k-n-a v-e-e- -------------------------- Shchom imam sekunda vreme.
On će zvati čim bude imao nešto vremena. Т-й -е -е-----и--о -елефо-а- --------ма----вре-е. Той ще се обади по телефона, щом има малко време. Т-й щ- с- о-а-и п- т-л-ф-н-, щ-м и-а м-л-о в-е-е- ------------------------------------------------- Той ще се обади по телефона, щом има малко време. 0
Toy shc-e -- ---di po -e----na- ----om im--m-lko-vrem-. Toy shche se obadi po telefona, shchom ima malko vreme. T-y s-c-e s- o-a-i p- t-l-f-n-, s-c-o- i-a m-l-o v-e-e- ------------------------------------------------------- Toy shche se obadi po telefona, shchom ima malko vreme.
Koliko dugo ćete raditi? К-л-- вр-----е р--от-т-? Колко време ще работите? К-л-о в-е-е щ- р-б-т-т-? ------------------------ Колко време ще работите? 0
K--k------- shc-e r-bot-te? Kolko vreme shche rabotite? K-l-o v-e-e s-c-e r-b-t-t-? --------------------------- Kolko vreme shche rabotite?
Radit ću dok budem mogao / mogla. Аз ще-р--от-, --кат- м--а. Аз ще работя, докато мога. А- щ- р-б-т-, д-к-т- м-г-. -------------------------- Аз ще работя, докато мога. 0
Az --c-e---bo--a---o-a-o----a. Az shche rabotya, dokato moga. A- s-c-e r-b-t-a- d-k-t- m-g-. ------------------------------ Az shche rabotya, dokato moga.
Ja ću raditi dok budem zdrav / zdrava. А- ще-р-б-тя---о-ато ----зд---. Аз ще работя, докато съм здрав. А- щ- р-б-т-, д-к-т- с-м з-р-в- ------------------------------- Аз ще работя, докато съм здрав. 0
Az shc-e-r---ty-, -o-ato--y- zdra-. Az shche rabotya, dokato sym zdrav. A- s-c-e r-b-t-a- d-k-t- s-m z-r-v- ----------------------------------- Az shche rabotya, dokato sym zdrav.
On leži u krevetu umjesto da radi. То- ле-и-в-ле-л-т-, вме-т---а -а-от-. Той лежи в леглото, вместо да работи. Т-й л-ж- в л-г-о-о- в-е-т- д- р-б-т-. ------------------------------------- Той лежи в леглото, вместо да работи. 0
T-----zh----le--o-o, vme-t- -a -a-o-i. Toy lezhi v legloto, vmesto da raboti. T-y l-z-i v l-g-o-o- v-e-t- d- r-b-t-. -------------------------------------- Toy lezhi v legloto, vmesto da raboti.
Ona čita novine umjesto da kuha. Т--ч-те--ес----, -ме-т--да ---т--. Тя чете вестник, вместо да сготви. Т- ч-т- в-с-н-к- в-е-т- д- с-о-в-. ---------------------------------- Тя чете вестник, вместо да сготви. 0
Ty--che-- v-stnik--vme--o--a --o-vi. Tya chete vestnik, vmesto da sgotvi. T-a c-e-e v-s-n-k- v-e-t- d- s-o-v-. ------------------------------------ Tya chete vestnik, vmesto da sgotvi.
On sjedi u gostionici umjesto da ide kući. Той -----в ---чм---, вместо -- -и -ти-- ---щи. Той седи в кръчмата, вместо да си отиде вкъщи. Т-й с-д- в к-ъ-м-т-, в-е-т- д- с- о-и-е в-ъ-и- ---------------------------------------------- Той седи в кръчмата, вместо да си отиде вкъщи. 0
T-y-s-d--- kr-chm-t---v-est--da -----id--v--sh-h-. Toy sedi v krychmata, vmesto da si otide vkyshchi. T-y s-d- v k-y-h-a-a- v-e-t- d- s- o-i-e v-y-h-h-. -------------------------------------------------- Toy sedi v krychmata, vmesto da si otide vkyshchi.
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Док----то-з-ая,--о--ж-в-- ---. Доколкото зная, той живее тук. Д-к-л-о-о з-а-, т-й ж-в-е т-к- ------------------------------ Доколкото зная, той живее тук. 0
Do-o--ot- -n-ya--toy --i--- tu-. Dokolkoto znaya, toy zhivee tuk. D-k-l-o-o z-a-a- t-y z-i-e- t-k- -------------------------------- Dokolkoto znaya, toy zhivee tuk.
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Док-лк--- -ная, -ен- м----б--на. Доколкото зная, жена му е болна. Д-к-л-о-о з-а-, ж-н- м- е б-л-а- -------------------------------- Доколкото зная, жена му е болна. 0
Do--lkot- -nay-- zh--a--- -e b---a. Dokolkoto znaya, zhena mu ye bolna. D-k-l-o-o z-a-a- z-e-a m- y- b-l-a- ----------------------------------- Dokolkoto znaya, zhena mu ye bolna.
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Д--о-ко---з-ая,-т-й е ----а---е-. Доколкото зная, той е безработен. Д-к-л-о-о з-а-, т-й е б-з-а-о-е-. --------------------------------- Доколкото зная, той е безработен. 0
Do---------naya- toy--e-be-r-bo-en. Dokolkoto znaya, toy ye bezraboten. D-k-l-o-o z-a-a- t-y y- b-z-a-o-e-. ----------------------------------- Dokolkoto znaya, toy ye bezraboten.
Ja sam prespavao, inače bih bio tačan. У-----се,--н-че щях--а---й-а----рем-. Успах се, иначе щях да дойда навреме. У-п-х с-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- ------------------------------------- Успах се, иначе щях да дойда навреме. 0
Us---h--e, i-a--- -----a-- -- d-y-a-n--r---. Uspakh se, inache shchyakh da doyda navreme. U-p-k- s-, i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- -------------------------------------------- Uspakh se, inache shchyakh da doyda navreme.
Ja sam propustio autobus, inače bih bio tačan. И-п-снах авт-б-с-- -наче-щ-х -а-дойда -а-реме. Изпуснах автобуса, иначе щях да дойда навреме. И-п-с-а- а-т-б-с-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- ---------------------------------------------- Изпуснах автобуса, иначе щях да дойда навреме. 0
Iz-us-a-h --to-u--- i-ache -----akh-da ----a --v-e-e. Izpusnakh avtobusa, inache shchyakh da doyda navreme. I-p-s-a-h a-t-b-s-, i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- ----------------------------------------------------- Izpusnakh avtobusa, inache shchyakh da doyda navreme.
Ja nisam našao put, inače bih bio tačan. Не-н-мери- -ъ-я- и-----щ-- д- --й-- навр---. Не намерих пътя, иначе щях да дойда навреме. Н- н-м-р-х п-т-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- -------------------------------------------- Не намерих пътя, иначе щях да дойда навреме. 0
N- nam-rik--py-y---i-a----s----ak--da do-d---av-e-e. Ne namerikh pytya, inache shchyakh da doyda navreme. N- n-m-r-k- p-t-a- i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- ---------------------------------------------------- Ne namerikh pytya, inache shchyakh da doyda navreme.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezičke strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici takođe nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu da računa. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka. Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi takođe nisu razumjeli. Nakon jezičkog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Uprkos tome, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju istu osnovu. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!