Konverzační příručka

cs Spojky 1   »   sr Везници 1

94 [devadesát čtyři]

Spojky 1

Spojky 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

[Veznici 1]

Vyberte, jak chcete překlad zobrazit:   
čeština srbština Poslouchat Více
Počkej, až přestane pršet. Чека----к--иш--не-п-ес-а--. Чекај док киша не престане. Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Č--aj-dok -iša-ne----sta-e. Čekaj dok kiša ne prestane. Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Počkej, až budu hotov / hotová. Че-а- до- за-р-и-. Чекај док завршим. Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Čeka- dok -av--im. Čekaj dok završim. Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Počkej, až přijde zpátky. Чекај д-к с- -н----в-а--. Чекај док се он не врати. Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Če--j do- se-on-n- v-at-. Čekaj dok se on ne vrati. Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Čekám, až mi uschnou vlasy. Ј--ч-ка--док -и--е-коса не--су--. Ја чекам док ми се коса не осуши. Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
Ja-----m-----m- -- --s---e--su-i. Ja čekam dok mi se kosa ne osuši. J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Čekám, až ten film skončí. Ја чекам-д-- се ф-лм-не-завр-и. Ја чекам док се филм не заврши. Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
J--č-k----o---- ------- -av-ši. Ja čekam dok se film ne završi. J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Čekám, až bude na semaforu zelená. Ја чек-м док--- ----фор---- ------е-ен-. Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
Ja---ka--d-k -a---ma--r---e bu-- -el---. Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno. J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Kdy pojedeš na dovolenou? К-----у----- на---д-шњ-----о-? Када путујеш на годишњи одмор? К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
Ka-- --t-j-š-na godišnj- ---or? Kada putuješ na godišnji odmor? K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Ještě před letními prázdninami? Ј--------ет--г р-спу--а? Још пре летњег распуста? Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J---p-- letn-eg rasp---a? Još pre letnjeg raspusta? J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Ano, ještě než začnou letní prázdniny. Да,-ј-ш п-е н-го почн--л---- р--п--т. Да, још пре него почне летњи распуст. Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
Da- -oš-pr- -e-o-p---- let----ras-u--. Da, još pre nego počne letnji raspust. D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Oprav tu střechu, než začne zima. По-рав---ров- ----нег- --- по-н------. Поправи кров, пре него што почне зима. П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
Po-ra-- k--v, --e--e---št- počn- ----. Popravi krov, pre nego što počne zima. P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Umyj si ruce, než si sedneš ke stolu. Оп-ри р-к-------него-ш-------е- з- ст-. Опери руке, пре него што седнеш за сто. О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
Op-------e----e ne-- št- --dn----a-st-. Operi ruke, pre nego što sedneš za sto. O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Zavři okno, než půjdeš ven. З-тв-р- пр-зо---пре--------о -з-ђеш. Затвори прозор, пре него што изађеш. З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Za-vo-i pr--or- p-- n-go š-o---a---. Zatvori prozor, pre nego što izađeš. Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Kdy přijdeš domů? Када ћеш--о---ку--? Када ћеш доћи кући? К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
K-da------d--́---uc--? Kada c-eš doc-i kuc-i? K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
Po vyučování? На-о- на--а-е? Након наставе? Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
N--o- ---t--e? Nakon nastave? N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Ano, poté, co skončí vyučování. Да- н-к----то ---наст-ва---в--и. Да, након што се настава заврши. Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
Da---ako- -t- -e -a-t-va -a-r-i. Da, nakon što se nastava završi. D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
Poté, co se mu stal úraz, už nemohl pracovat. На------- ј- --а- н-з-о--,-о--виш---ије-м-г----ад---. Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
Nak-- što-je im-o---z-o-u, -- -i-e-nije m-g----adi--. Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi. N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
Poté, co přišel o práci, odešel do Ameriky. Нак-----о-ј-------и---о-а-, о---а- j--у А----к-. Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
Na----š---j- i--u--- p-s-o----i-a- -- --A-er--u. Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
Poté, co odešel do Ameriky, zbohatnul. Нак-н што ј- о--ш-о-- Ам----у, -н-с---богат-о. Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
N-k-- -t--je ot---o-u--merik-,--n-s- -bogati-. Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio. N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Stažení MP3 (.zip soubory)

Nebylo nalezeno žádné video!

Jak se naučit dva jazyky najednou

Znalost cizích jazyků je stále důležitější. Mnoho lidí se učí nějaký cizí jazyk. Na světě ale existuje mnoho zajímavých jazyků. Proto se lidé učí více jazyků najednou. Když děti vyrůstají v dvoujazyčném prostředí, není to většinou žádný problém. Jejich mozek se naučí oba jazyky automaticky. Když jsou pak starší, vědí, co do kterého jazyka patří. Dvoujazyční jedinci znají typické rysy obou jazyků. U dospělých je to jiné. Nemohou se naučit dva jazyky současně tak snadno. Kdo se chce naučit dva jazyky, měl by pamatovat na jedno pravidlo. Nejprve je důležité mezi sebou oba jazyky porovnat. Jazyky, které spadají do stejné jazykové rodiny, jsou často velmi podobné. To může vést k jejich zaměňování. Je tedy smysluplné oba jazyky přesně analyzovat. Můžete si například udělat seznam. Do něj si můžete zapisovat podobnosti a rozdíly. Mozek je tak nucen pracovat intenzivně s oběma jazyky. Lépe si pak pamatuje, jaké mají oba jazyky zvláštnosti. Měli byste si také pro každý jazyk zvolit různé barvy tužek a desek. Snadněji tak oba jazyky odlišíte. Když se člověk učí dva zcela různé jazyky, je to jiné. U rozdílných jazyků nehrozí nebezpečí záměny. V tomto případě je nebezpečné oba jazyky porovnávat! Bylo by lepší porovnat tyto jazyky se svou mateřštinou. Jakmile mozek tento kontrast rozpozná, bude se učit efektivněji. Je také důležité, abyste se oba jazyky učili se stejnou intenzitou. Teoreticky je ale mozku jedno, kolik jazyků se učí…