Knjiga fraza

bs Sport   »   uk Спорт

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [сорок дев’ять]

49 [sorok devʺyatʹ]

Спорт

[Sport]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Baviš li se sportom? Т- ------ш-я--п-рто-? Ти займаєшся спортом? Т- з-й-а-ш-я с-о-т-м- --------------------- Ти займаєшся спортом? 0
T- -a--m---s---a ------m? Ty zay-mayeshsya sportom? T- z-y-m-y-s-s-a s-o-t-m- ------------------------- Ty zay̆mayeshsya sportom?
Da, moram se kretati. Та-- я-пов------ п--и--а -у-ат-с-. Так, я повинен / повинна рухатися. Т-к- я п-в-н-н / п-в-н-а р-х-т-с-. ---------------------------------- Так, я повинен / повинна рухатися. 0
T----ya----y--- - p---n-a ----a---y-. Tak, ya povynen / povynna rukhatysya. T-k- y- p-v-n-n / p-v-n-a r-k-a-y-y-. ------------------------------------- Tak, ya povynen / povynna rukhatysya.
Idem u jedno sportsko udruženje. Я х-д-у до---------о-- --убу. Я ходжу до спортивного клубу. Я х-д-у д- с-о-т-в-о-о к-у-у- ----------------------------- Я ходжу до спортивного клубу. 0
Y- kho-zh- do------yv-o-o --ubu. YA khodzhu do sportyvnoho klubu. Y- k-o-z-u d- s-o-t-v-o-o k-u-u- -------------------------------- YA khodzhu do sportyvnoho klubu.
Mi igramo fudbal. М--гр-----у-фу----. Ми граємо у футбол. М- г-а-м- у ф-т-о-. ------------------- Ми граємо у футбол. 0
M- h-ayemo u -u--o-. My hrayemo u futbol. M- h-a-e-o u f-t-o-. -------------------- My hrayemo u futbol.
Ponekad plivamo. І-о-і м----ав---о. Іноді ми плаваємо. І-о-і м- п-а-а-м-. ------------------ Іноді ми плаваємо. 0
I--di my-p-avaye-o. Inodi my plavayemo. I-o-i m- p-a-a-e-o- ------------------- Inodi my plavayemo.
Ili vozimo bicikl. А-- -и --т----сь--- --л-си-ед-х. Або ми катаємось на велосипедах. А-о м- к-т-є-о-ь н- в-л-с-п-д-х- -------------------------------- Або ми катаємось на велосипедах. 0
Ab---- k---yem-----a-vel-s---dakh. Abo my katayemosʹ na velosypedakh. A-o m- k-t-y-m-s- n- v-l-s-p-d-k-. ---------------------------------- Abo my katayemosʹ na velosypedakh.
U našem gradu ima fudbalski stadion. У-н-шому -іс-і є----б-л-н---с-а--о-. У нашому місті є футбольний стадіон. У н-ш-м- м-с-і є ф-т-о-ь-и- с-а-і-н- ------------------------------------ У нашому місті є футбольний стадіон. 0
U n-s-om--m-s-- ----u-b-lʹ-y-- -tadio-. U nashomu misti ye futbolʹnyy- stadion. U n-s-o-u m-s-i y- f-t-o-ʹ-y-̆ s-a-i-n- --------------------------------------- U nashomu misti ye futbolʹnyy̆ stadion.
Ima također i bazen sa saunom. Є -а-ож-ба-ей- - -а-на. Є також басейн і сауна. Є т-к-ж б-с-й- і с-у-а- ----------------------- Є також басейн і сауна. 0
Y--ta-o-h-bas-y̆n-i-sa--a. YE takozh basey-n i sauna. Y- t-k-z- b-s-y-n i s-u-a- -------------------------- YE takozh basey̆n i sauna.
I ima teren za golf. І є-м-сц----я--ольфу. І є місце для гольфу. І є м-с-е д-я г-л-ф-. --------------------- І є місце для гольфу. 0
I -e--i-tse---y--h-l-f-. I ye mistse dlya holʹfu. I y- m-s-s- d-y- h-l-f-. ------------------------ I ye mistse dlya holʹfu.
Šta ima na televiziji? Щ- -д- -- --л---че---? Що йде на телебаченні? Щ- й-е н- т-л-б-ч-н-і- ---------------------- Що йде на телебаченні? 0
Sh-ho --d- na t--eb--he-n-? Shcho y-de na telebachenni? S-c-o y-d- n- t-l-b-c-e-n-? --------------------------- Shcho y̆de na telebachenni?
Upravo traje fudbalska utakmica. С--е -д- ----ол--ий -а-ч. Саме йде футбольний матч. С-м- й-е ф-т-о-ь-и- м-т-. ------------------------- Саме йде футбольний матч. 0
S-me-y̆-e ---b-l-n--- ma-ch. Same y-de futbolʹnyy- match. S-m- y-d- f-t-o-ʹ-y-̆ m-t-h- ---------------------------- Same y̆de futbolʹnyy̆ match.
Njemački tim igra protiv engleskog. Нім--ьк---ом-н-----ає-про-и англ---ь-ої. Німецька команда грає проти англійської. Н-м-ц-к- к-м-н-а г-а- п-о-и а-г-і-с-к-ї- ---------------------------------------- Німецька команда грає проти англійської. 0
N---t-ʹka --m--d---r--- -ro-- an-liy--ʹ-o--. Nimetsʹka komanda hraye proty anhliy-sʹkoi-. N-m-t-ʹ-a k-m-n-a h-a-e p-o-y a-h-i-̆-ʹ-o-̈- -------------------------------------------- Nimetsʹka komanda hraye proty anhliy̆sʹkoï.
Ko će pobijediti? Хто-ви--ає? Хто виграє? Х-о в-г-а-? ----------- Хто виграє? 0
Kh-o v---a--? Khto vyhraye? K-t- v-h-a-e- ------------- Khto vyhraye?
Nemam pojma. Я -е з---. Я не знаю. Я н- з-а-. ---------- Я не знаю. 0
Y---- ---y-. YA ne znayu. Y- n- z-a-u- ------------ YA ne znayu.
Trenutno je neriješeno. По-и--о -і-ия. Поки що нічия. П-к- щ- н-ч-я- -------------- Поки що нічия. 0
P-----hc-- --c--y-. Poky shcho nichyya. P-k- s-c-o n-c-y-a- ------------------- Poky shcho nichyya.
Sudija je iz Belgije. Арб--р з---ль-і-. Арбітр з Бельгії. А-б-т- з Б-л-г-ї- ----------------- Арбітр з Бельгії. 0
Ar-i-r-----l--ii-. Arbitr z Belʹhii-. A-b-t- z B-l-h-i-. ------------------ Arbitr z Belʹhiï.
Sada se izvodi jedanaesterac. Зара--бу-- ---альті. Зараз буде пенальті. З-р-з б-д- п-н-л-т-. -------------------- Зараз буде пенальті. 0
Zar-z bude p-nal-t-. Zaraz bude penalʹti. Z-r-z b-d- p-n-l-t-. -------------------- Zaraz bude penalʹti.
Gol! Jedan prema nula! Г-л- -д--:-н--ь! Гол! Один: нуль! Г-л- О-и-: н-л-! ---------------- Гол! Один: нуль! 0
Ho-! Odyn: -ulʹ! Hol! Odyn: nulʹ! H-l- O-y-: n-l-! ---------------- Hol! Odyn: nulʹ!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su uporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Pošto su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često pogrešno koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Da li ste to znali?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 miliona ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. vijeka iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavne grupe. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati nezavisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. U zavisnosti od odabranog oblika govornik može da pokaže svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Ko voli jezike koji zvuče kao muzika, treba da uči ukrajinski!