Knjiga fraza

bs U restoranu 2   »   uk В ресторані 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [тридцять]

30 [trydtsyatʹ]

В ресторані 2

[V restorani 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Sok od jabuke, molim. Я-л-ч-ий-с-к- ---ь-л--к-. Яблучний сік, будь-ласка. Я-л-ч-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Яблучний сік, будь-ласка. 0
Y--luch------i----udʹ-la-ka. Yabluchnyy- sik, budʹ-laska. Y-b-u-h-y-̆ s-k- b-d---a-k-. ---------------------------- Yabluchnyy̆ sik, budʹ-laska.
Limunadu, molim. Л---над,--уд--ла---. Лимонад, будь-ласка. Л-м-н-д- б-д---а-к-. -------------------- Лимонад, будь-ласка. 0
L-m-nad- -udʹ-l-ska. Lymonad, budʹ-laska. L-m-n-d- b-d---a-k-. -------------------- Lymonad, budʹ-laska.
Sok od paradajza, molim. Том-т-и--с-к----------ка. Томатний сік, будь-ласка. Т-м-т-и- с-к- б-д---а-к-. ------------------------- Томатний сік, будь-ласка. 0
T---tnyy̆-s-k---u-ʹ---sk-. Tomatnyy- sik, budʹ-laska. T-m-t-y-̆ s-k- b-d---a-k-. -------------------------- Tomatnyy̆ sik, budʹ-laska.
Ja bih rado čašu crvenog vina. Я ----п-в /-в--и-- --л-х чер---о-о --на. Я б випив / випила келих червоного вина. Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х ч-р-о-о-о в-н-. ---------------------------------------- Я б випив / випила келих червоного вина. 0
YA b-v-----/ vy-yl-----y---c----onoh--vy-a. YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna. Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- c-e-v-n-h- v-n-. ------------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh chervonoho vyna.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Я б ----- - в-п-л---ел-х бі--го--ин-. Я б випив / випила келих білого вина. Я б в-п-в / в-п-л- к-л-х б-л-г- в-н-. ------------------------------------- Я б випив / випила келих білого вина. 0
Y- b-vypyv-/-v--y-a-ke-y-h-b--o-- ---a. YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna. Y- b v-p-v / v-p-l- k-l-k- b-l-h- v-n-. --------------------------------------- YA b vypyv / vypyla kelykh biloho vyna.
Ja bih rado flašu šampanjca. М---- --д---ас--,--л-ш-у ш--пан---о-о. Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. М-н-, б-д---а-к-, п-я-к- ш-м-а-с-к-г-. -------------------------------------- Мені, будь-ласка, пляшку шампанського. 0
Me--,---d---a-----plyas-------m--ns-koh-. Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho. M-n-, b-d---a-k-, p-y-s-k- s-a-p-n-ʹ-o-o- ----------------------------------------- Meni, budʹ-laska, plyashku shampansʹkoho.
Voliš li ribu? Ти люб-- ри--? Ти любиш рибу? Т- л-б-ш р-б-? -------------- Ти любиш рибу? 0
T------y-h r---? Ty lyubysh rybu? T- l-u-y-h r-b-? ---------------- Ty lyubysh rybu?
Voliš li govedinu? Ти -юб-ш ----и-ину? Ти любиш яловичину? Т- л-б-ш я-о-и-и-у- ------------------- Ти любиш яловичину? 0
T--ly---s-----o-ychy--? Ty lyubysh yalovychynu? T- l-u-y-h y-l-v-c-y-u- ----------------------- Ty lyubysh yalovychynu?
Voliš li svinjetinu? Т--л-б-- сви----? Ти любиш свинину? Т- л-б-ш с-и-и-у- ----------------- Ти любиш свинину? 0
Ty--y-b-sh sv--ynu? Ty lyubysh svynynu? T- l-u-y-h s-y-y-u- ------------------- Ty lyubysh svynynu?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Я-хо-і---- --хотіл--- щось---- -’яс-. Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. Я х-т-в б- / х-т-л- б щ-с- б-з м-я-а- ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б щось без м’яса. 0
YA---otiv b- - -h--i-- b---c-osʹ-be--m'--sa. YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b s-c-o-ʹ b-z m-y-s-. -------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b shchosʹ bez m'yasa.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Я -о--- ---/ ---і-а-б--в--ев---т--в-. Я хотів би / хотіла б овочеву страву. Я х-т-в б- / х-т-л- б о-о-е-у с-р-в-. ------------------------------------- Я хотів би / хотіла б овочеву страву. 0
YA-k----v -y-/ -h----a-- ov-ch--- s--a-u. YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b o-o-h-v- s-r-v-. ----------------------------------------- YA khotiv by / khotila b ovochevu stravu.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Я -очу що-ь- на--о -е тр--а дов-о ---ат-. Я хочу щось, на що не треба довго чекати. Я х-ч- щ-с-, н- щ- н- т-е-а д-в-о ч-к-т-. ----------------------------------------- Я хочу щось, на що не треба довго чекати. 0
Y- k---h- sh--o-------shc------treba ----- c-e-a-y. YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty. Y- k-o-h- s-c-o-ʹ- n- s-c-o n- t-e-a d-v-o c-e-a-y- --------------------------------------------------- YA khochu shchosʹ, na shcho ne treba dovho chekaty.
Želite li to s rižom? В- ---ете це-з-ри-о-? Ви хочете це з рисом? В- х-ч-т- ц- з р-с-м- --------------------- Ви хочете це з рисом? 0
V- kh-c-ete t-e z---som? Vy khochete tse z rysom? V- k-o-h-t- t-e z r-s-m- ------------------------ Vy khochete tse z rysom?
Želite li to s tjesteninom? В---оч--е -- ---а-ар--а--? Ви хочете це з макаронами? В- х-ч-т- ц- з м-к-р-н-м-? -------------------------- Ви хочете це з макаронами? 0
Vy -h-c-e-e-ts--- -akaron--y? Vy khochete tse z makaronamy? V- k-o-h-t- t-e z m-k-r-n-m-? ----------------------------- Vy khochete tse z makaronamy?
Želite li to s krompirom? В---о------е з --р-опл--? Ви хочете це з картоплею? В- х-ч-т- ц- з к-р-о-л-ю- ------------------------- Ви хочете це з картоплею? 0
V--kh-che-e t-- z-kar-opl---? Vy khochete tse z kartopleyu? V- k-o-h-t- t-e z k-r-o-l-y-? ----------------------------- Vy khochete tse z kartopleyu?
To mi nije ukusno. Це----і-н- ----ує. Це мені не смакує. Ц- м-н- н- с-а-у-. ------------------ Це мені не смакує. 0
T-e m-n- ne----kuy-. Tse meni ne smakuye. T-e m-n- n- s-a-u-e- -------------------- Tse meni ne smakuye.
Jelo je hladno. Їж- х-ло-на. Їжа холодна. Ї-а х-л-д-а- ------------ Їжа холодна. 0
I-zh- -----dn-. I-zha kholodna. I-z-a k-o-o-n-. --------------- Ïzha kholodna.
To ja nisam naručio / naručila. Я --о-о не за-ов-------ам------. Я цього не замовляв / замовляла. Я ц-о-о н- з-м-в-я- / з-м-в-я-а- -------------------------------- Я цього не замовляв / замовляла. 0
YA-ts-oh- -e za----ya- - zamo-----a. YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala. Y- t-ʹ-h- n- z-m-v-y-v / z-m-v-y-l-. ------------------------------------ YA tsʹoho ne zamovlyav / zamovlyala.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je da se uspostavi kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu istoriju. Gostionice ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se takođe često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Da li ste to znali?
Holandski spada u grupu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Holandski je maternji jezik za oko 25 miliona ljudi. Većina njih živi u Holandiji i Belgiji. Ali holandski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Holandija prije bila kolonijalna sila. Tako je holandski bio baza za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz holandskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za holandski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će holandski u budućnosti potpuno nestati.