Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   uk Запитання шляху

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [сорок]

40 [sorok]

Запитання шляху

[Zapytannya shlyakhu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Izvinite! Ви-ач--! Вибачте! В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
Vy-a-hte! Vybachte! V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Možete li mi pomoći? Ч--Можете ви--ені-доп-м-гти? Чи Можете ви мені допомогти? Ч- М-ж-т- в- м-н- д-п-м-г-и- ---------------------------- Чи Можете ви мені допомогти? 0
C-- Mo--e-- -y-me-i -o--mo---? Chy Mozhete vy meni dopomohty? C-y M-z-e-e v- m-n- d-p-m-h-y- ------------------------------ Chy Mozhete vy meni dopomohty?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Де --- - --р-ш-й-р-сто-ан? Де тут є хороший ресторан? Д- т-т є х-р-ш-й р-с-о-а-? -------------------------- Де тут є хороший ресторан? 0
D- -u- -e ---rosh-y̆ restor-n? De tut ye khoroshyy- restoran? D- t-t y- k-o-o-h-y- r-s-o-a-? ------------------------------ De tut ye khoroshyy̆ restoran?
Idite lijevo iza ugla. Зве---ть--івор-- -а--ог-м. Зверніть ліворуч за рогом. З-е-н-т- л-в-р-ч з- р-г-м- -------------------------- Зверніть ліворуч за рогом. 0
Zver-it- --voru-h-----o---. Zvernitʹ livoruch za rohom. Z-e-n-t- l-v-r-c- z- r-h-m- --------------------------- Zvernitʹ livoruch za rohom.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Йдіть--о--м ---мо. Йдіть потім прямо. Й-і-ь п-т-м п-я-о- ------------------ Йдіть потім прямо. 0
Y̆dit--p-tim p----o. Y-ditʹ potim pryamo. Y-d-t- p-t-m p-y-m-. -------------------- Y̆ditʹ potim pryamo.
Zatim idite stotinu metara udesno. З----ув-и пр-вор--- п-о-д--ь-с-о -----в. Звернувши праворуч, пройдіть сто метрів. З-е-н-в-и п-а-о-у-, п-о-д-т- с-о м-т-і-. ---------------------------------------- Звернувши праворуч, пройдіть сто метрів. 0
Zv-rnuv-hy pra--r-ch--p--y̆d-t- -t--m--r--. Zvernuvshy pravoruch, proy-ditʹ sto metriv. Z-e-n-v-h- p-a-o-u-h- p-o-̆-i-ʹ s-o m-t-i-. ------------------------------------------- Zvernuvshy pravoruch, proy̆ditʹ sto metriv.
Možete također uzeti autobus. В- --жете т-кож----хат- ав---усо-. Ви можете також поїхати автобусом. В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и а-т-б-с-м- ---------------------------------- Ви можете також поїхати автобусом. 0
V- m--h-t--t-ko-h poïkh-----v--bus-m. Vy mozhete takozh poi-khaty avtobusom. V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y a-t-b-s-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty avtobusom.
Možete također uzeti tramvaj. Ви может- так---поїх-ти--р---а--. Ви можете також поїхати трамваєм. В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и т-а-в-є-. --------------------------------- Ви можете також поїхати трамваєм. 0
Vy-moz---e ---ozh--o--k--t--tram---e-. Vy mozhete takozh poi-khaty tramvayem. V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y t-a-v-y-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty tramvayem.
Možete također jednostavno voziti za mnom. В- м----- т--о- --ос-о -о----и--а-м-ою. Ви можете також просто поїхати за мною. В- м-ж-т- т-к-ж п-о-т- п-ї-а-и з- м-о-. --------------------------------------- Ви можете також просто поїхати за мною. 0
V--mo--ete -a-o-h--r---o -oi--h--- za --oyu. Vy mozhete takozh prosto poi-khaty za mnoyu. V- m-z-e-e t-k-z- p-o-t- p-i-k-a-y z- m-o-u- -------------------------------------------- Vy mozhete takozh prosto poïkhaty za mnoyu.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? Я- п---ти--о -у--оль--го с--д-о--? Як пройти до футбольного стадіону? Я- п-о-т- д- ф-т-о-ь-о-о с-а-і-н-? ---------------------------------- Як пройти до футбольного стадіону? 0
Y-- --o-̆---d- f------no-o ---d----? Yak proy-ty do futbolʹnoho stadionu? Y-k p-o-̆-y d- f-t-o-ʹ-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Yak proy̆ty do futbolʹnoho stadionu?
Pređite most! П-р---іть-че----мі--! Перейдіть через міст! П-р-й-і-ь ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдіть через міст! 0
P-r-y̆d-----here---ist! Perey-ditʹ cherez mist! P-r-y-d-t- c-e-e- m-s-! ----------------------- Perey̆ditʹ cherez mist!
Vozite kroz tunel! Ї--т-----ез ту-е-ь! Їдьте через тунель! Ї-ь-е ч-р-з т-н-л-! ------------------- Їдьте через тунель! 0
I-d-t- ch---z -un--ʹ! I-dʹte cherez tunelʹ! I-d-t- c-e-e- t-n-l-! --------------------- Ïdʹte cherez tunelʹ!
Vozite do trećeg semafora. Їдьте д--тр---ог- св--ло-ора. Їдьте до третього світлофора. Ї-ь-е д- т-е-ь-г- с-і-л-ф-р-. ----------------------------- Їдьте до третього світлофора. 0
Ï-----do tr-t--h- --i--o--ra. I-dʹte do tretʹoho svitlofora. I-d-t- d- t-e-ʹ-h- s-i-l-f-r-. ------------------------------ Ïdʹte do tretʹoho svitlofora.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. З----і-- -о-ім-у--е-шу -у---ю--ра-ору-. Зверніть потім у першу вулицю праворуч. З-е-н-т- п-т-м у п-р-у в-л-ц- п-а-о-у-. --------------------------------------- Зверніть потім у першу вулицю праворуч. 0
Zve---t- po--- ---e-s-u -u--ts-u-p-av---ch. Zvernitʹ potim u pershu vulytsyu pravoruch. Z-e-n-t- p-t-m u p-r-h- v-l-t-y- p-a-o-u-h- ------------------------------------------- Zvernitʹ potim u pershu vulytsyu pravoruch.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. Їд----п---м п---- --р-з най----че п--ех-ест-. Їдьте потім прямо через найближче перехрестя. Ї-ь-е п-т-м п-я-о ч-р-з н-й-л-ж-е п-р-х-е-т-. --------------------------------------------- Їдьте потім прямо через найближче перехрестя. 0
Ï--te potim pry--o ----e--n---bly--c-- ----khres---. I-dʹte potim pryamo cherez nay-blyzhche perekhrestya. I-d-t- p-t-m p-y-m- c-e-e- n-y-b-y-h-h- p-r-k-r-s-y-. ----------------------------------------------------- Ïdʹte potim pryamo cherez nay̆blyzhche perekhrestya.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? В----т-,--- по-рапи-и -о --р-по--у? Вибачте, як потрапити до аеропорту? В-б-ч-е- я- п-т-а-и-и д- а-р-п-р-у- ----------------------------------- Вибачте, як потрапити до аеропорту? 0
Vy--ch--- -a---otr-p-t- do -e--po-t-? Vybachte, yak potrapyty do aeroportu? V-b-c-t-, y-k p-t-a-y-y d- a-r-p-r-u- ------------------------------------- Vybachte, yak potrapyty do aeroportu?
Najbolje je da uzmete metro. Н-----щ- -а---т-о. Найкраще на метро. Н-й-р-щ- н- м-т-о- ------------------ Найкраще на метро. 0
Nay-k--sh-h- na-me---. Nay-krashche na metro. N-y-k-a-h-h- n- m-t-o- ---------------------- Nay̆krashche na metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Ї---- п-о--- -о --н-е-----у-инки. Їдьте просто до кінцевої зупинки. Ї-ь-е п-о-т- д- к-н-е-о- з-п-н-и- --------------------------------- Їдьте просто до кінцевої зупинки. 0
Ï-ʹ-e --o-t- d- ----s-vo---z-----y. I-dʹte prosto do kintsevoi- zupynky. I-d-t- p-o-t- d- k-n-s-v-i- z-p-n-y- ------------------------------------ Ïdʹte prosto do kintsevoï zupynky.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!