Knjiga fraza

bs U prirodi   »   uk На природі

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [двадцять шість]

26 [dvadtsyatʹ shistʹ]

На природі

[Na pryrodi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Vidiš li tamo kulu? Б---- та- вежу? Бачиш там вежу? Б-ч-ш т-м в-ж-? --------------- Бачиш там вежу? 0
B-c---- -a----z--? Bachysh tam vezhu? B-c-y-h t-m v-z-u- ------------------ Bachysh tam vezhu?
Vidiš li tamo planinu? Ба-иш та--г-ру? Бачиш там гору? Б-ч-ш т-м г-р-? --------------- Бачиш там гору? 0
B-c---h--am---ru? Bachysh tam horu? B-c-y-h t-m h-r-? ----------------- Bachysh tam horu?
Vidiš li tamo selo? Ба-и--там-с--о? Бачиш там село? Б-ч-ш т-м с-л-? --------------- Бачиш там село? 0
B-c---- -a--s--o? Bachysh tam selo? B-c-y-h t-m s-l-? ----------------- Bachysh tam selo?
Vidiš li tamo rijeku? Ба--ш-там---ч-у? Бачиш там річку? Б-ч-ш т-м р-ч-у- ---------------- Бачиш там річку? 0
Ba----h -am rich--? Bachysh tam richku? B-c-y-h t-m r-c-k-? ------------------- Bachysh tam richku?
Vidiš li tamo most? Б--и--там-міс-? Бачиш там міст? Б-ч-ш т-м м-с-? --------------- Бачиш там міст? 0
Ba-h-s- --m m---? Bachysh tam mist? B-c-y-h t-m m-s-? ----------------- Bachysh tam mist?
Vidiš li tamo jezero? Б---ш т----з--о? Бачиш там озеро? Б-ч-ш т-м о-е-о- ---------------- Бачиш там озеро? 0
Bachy----am---er-? Bachysh tam ozero? B-c-y-h t-m o-e-o- ------------------ Bachysh tam ozero?
Оna ptica tamo mi se sviđa. То- пт-- -ен---о---------. Той птах мені подобається. Т-й п-а- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той птах мені подобається. 0
Toy-----k- me-- pod--aye-ʹs-a. Toy- ptakh meni podobayetʹsya. T-y- p-a-h m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------ Toy̆ ptakh meni podobayetʹsya.
Ono drvo tamo mi se sviđa. Т--дер-в- -е-і под-ба---с-. Те дерево мені подобається. Т- д-р-в- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Те дерево мені подобається. 0
Te de-evo-meni p-d------ʹsy-. Te derevo meni podobayetʹsya. T- d-r-v- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Te derevo meni podobayetʹsya.
Ovaj kamen ovdje mi se sviđa. То- к-мі---ме------об---ься. Той камінь мені подобається. Т-й к-м-н- м-н- п-д-б-є-ь-я- ---------------------------- Той камінь мені подобається. 0
T--̆ -a-in- m-n- p-d--ayet--y-. Toy- kaminʹ meni podobayetʹsya. T-y- k-m-n- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------- Toy̆ kaminʹ meni podobayetʹsya.
Onaj park tamo mi se sviđa. Т----арк--ені--од--а-----. Той парк мені подобається. Т-й п-р- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той парк мені подобається. 0
Toy̆-par- ---i-p-dob---tʹsya. Toy- park meni podobayetʹsya. T-y- p-r- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Toy̆ park meni podobayetʹsya.
Onaj vrt tamo mi se sviđa. Той-с-д м--і---д----т---. Той сад мені подобається. Т-й с-д м-н- п-д-б-є-ь-я- ------------------------- Той сад мені подобається. 0
To-̆-------ni----oba-e-ʹsya. Toy- sad meni podobayetʹsya. T-y- s-d m-n- p-d-b-y-t-s-a- ---------------------------- Toy̆ sad meni podobayetʹsya.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Т- кв---- мен--п--о-ає----. Та квітка мені подобається. Т- к-і-к- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Та квітка мені подобається. 0
T--kv--ka----i--o-----et-sy-. Ta kvitka meni podobayetʹsya. T- k-i-k- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Ta kvitka meni podobayetʹsya.
Mislim da je lijepo. Я-вв-жаю ц---а-н-м. Я вважаю це гарним. Я в-а-а- ц- г-р-и-. ------------------- Я вважаю це гарним. 0
YA--v-zh-y---se-h----m. YA vvazhayu tse harnym. Y- v-a-h-y- t-e h-r-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse harnym.
Mislim da je interesantno. Я-в--жа---- ц-ка-им. Я вважаю це цікавим. Я в-а-а- ц- ц-к-в-м- -------------------- Я вважаю це цікавим. 0
Y--vvazh-yu t-e-tsika-y-. YA vvazhayu tse tsikavym. Y- v-a-h-y- t-e t-i-a-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse tsikavym.
Mislim da je prekrasno. Я-в--ж---це ч--о--м. Я вважаю це чудовим. Я в-а-а- ц- ч-д-в-м- -------------------- Я вважаю це чудовим. 0
YA---a-h--u ts--ch---vy-. YA vvazhayu tse chudovym. Y- v-a-h-y- t-e c-u-o-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse chudovym.
Mislim da je ružno. Я вв--а------ри-к-м. Я вважаю це бридким. Я в-а-а- ц- б-и-к-м- -------------------- Я вважаю це бридким. 0
Y--v-az-ay- t-- b--d---. YA vvazhayu tse brydkym. Y- v-a-h-y- t-e b-y-k-m- ------------------------ YA vvazhayu tse brydkym.
Mislim da je dosadno. Я-в-аж-------у---м. Я вважаю це нудним. Я в-а-а- ц- н-д-и-. ------------------- Я вважаю це нудним. 0
Y- -vaz--y- t-e -udnym. YA vvazhayu tse nudnym. Y- v-a-h-y- t-e n-d-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse nudnym.
Mislim da je strašno. Я--в--а---- с-р-шни-. Я вважаю це страшним. Я в-а-а- ц- с-р-ш-и-. --------------------- Я вважаю це страшним. 0
Y- -va---y- --------s----. YA vvazhayu tse strashnym. Y- v-a-h-y- t-e s-r-s-n-m- -------------------------- YA vvazhayu tse strashnym.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktuelne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu da razumijemo druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Da li ste to znali?
Latvijski spada u istočnu grupu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 miliona ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.