Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   uk Види діяльності

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [тринадцять]

13 [trynadtsyatʹ]

Види діяльності

[Vydy diyalʹnosti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Šta radi Marta? Що-р-б--- -а-та? Що робить Марта? Щ- р-б-т- М-р-а- ---------------- Що робить Марта? 0
S---- rob-tʹ---rt-? Shcho robytʹ Marta? S-c-o r-b-t- M-r-a- ------------------- Shcho robytʹ Marta?
Ona radi u birou. Вон---р--ює в---і--. Вона працює в офісі. В-н- п-а-ю- в о-і-і- -------------------- Вона працює в офісі. 0
Vona-p-----uy- - o---i. Vona pratsyuye v ofisi. V-n- p-a-s-u-e v o-i-i- ----------------------- Vona pratsyuye v ofisi.
Ona radi na kompjuteru. В--- пра----з--------т-ро-. Вона працює за комп’ютером. В-н- п-а-ю- з- к-м-’-т-р-м- --------------------------- Вона працює за комп’ютером. 0
Vona p-----uy- za kom----t--o-. Vona pratsyuye za komp'yuterom. V-n- p-a-s-u-e z- k-m-'-u-e-o-. ------------------------------- Vona pratsyuye za komp'yuterom.
Gdje je Marta? Де-М--т-? Де Марта? Д- М-р-а- --------- Де Марта? 0
De Mart-? De Marta? D- M-r-a- --------- De Marta?
U kinu. У -і-о. У кіно. У к-н-. ------- У кіно. 0
U --no. U kino. U k-n-. ------- U kino.
Ona gleda film. В--а-диви--с---і---. Вона дивиться фільм. В-н- д-в-т-с- ф-л-м- -------------------- Вона дивиться фільм. 0
V--a -y-y--sy- --lʹ-. Vona dyvytʹsya filʹm. V-n- d-v-t-s-a f-l-m- --------------------- Vona dyvytʹsya filʹm.
Šta radi Petar? Щ-----и----е--о? Що робить Петро? Щ- р-б-т- П-т-о- ---------------- Що робить Петро? 0
S-cho -o--tʹ Pet--? Shcho robytʹ Petro? S-c-o r-b-t- P-t-o- ------------------- Shcho robytʹ Petro?
On studira na univerzitetu. Ві- ---ч-є-ь---- ун-в----т--і. Він навчається в університеті. В-н н-в-а-т-с- в у-і-е-с-т-т-. ------------------------------ Він навчається в університеті. 0
Vi- n----a--t-sya - -nive-sy--ti. Vin navchayetʹsya v universyteti. V-n n-v-h-y-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vin navchayetʹsya v universyteti.
On studira jezike. Він-вив----мо-и. Він вивчає мови. В-н в-в-а- м-в-. ---------------- Він вивчає мови. 0
Vin vy--h-y--mo--. Vin vyvchaye movy. V-n v-v-h-y- m-v-. ------------------ Vin vyvchaye movy.
Gdje je Petar? Д--П--р-? Де Петро? Д- П-т-о- --------- Де Петро? 0
D-----ro? De Petro? D- P-t-o- --------- De Petro?
U kafiću. У кафе. У кафе. У к-ф-. ------- У кафе. 0
U-k---. U kafe. U k-f-. ------- U kafe.
On pije kafu. В-н п-є ка--. Він п’є каву. В-н п-є к-в-. ------------- Він п’є каву. 0
Vin------k---. Vin pʺye kavu. V-n p-y- k-v-. -------------- Vin pʺye kavu.
Kuda idu rado? К-----о-и--юблять---д-т-? Куди вони люблять ходити? К-д- в-н- л-б-я-ь х-д-т-? ------------------------- Куди вони люблять ходити? 0
Kudy ---- ly-b-ya-- ---dy-y? Kudy vony lyublyatʹ khodyty? K-d- v-n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ---------------------------- Kudy vony lyublyatʹ khodyty?
Na koncert. На -о----т-. На концерти. Н- к-н-е-т-. ------------ На концерти. 0
Na ---t---ty. Na kontserty. N- k-n-s-r-y- ------------- Na kontserty.
Oni rado slušaju muziku. Вони -юб-я-ь--л--а-- --зик-. Вони люблять слухати музику. В-н- л-б-я-ь с-у-а-и м-з-к-. ---------------------------- Вони люблять слухати музику. 0
V-n--l-----a---sluk-------z---. Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku. V-n- l-u-l-a-ʹ s-u-h-t- m-z-k-. ------------------------------- Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku.
Kuda oni ne idu rado? К--и--он- -е--ю----- х--и-и? Куди вони не люблять ходити? К-д- в-н- н- л-б-я-ь х-д-т-? ---------------------------- Куди вони не люблять ходити? 0
K-d---o---ne l--b--at--k-o-y-y? Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty? K-d- v-n- n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ------------------------------- Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty?
U disko. На-ди--от--у. На дискотеку. Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
N--dy-k---k-. Na dyskoteku. N- d-s-o-e-u- ------------- Na dyskoteku.
Oni ne plešu rado. Вон- -- -юб---ь---н-юва-и. Вони не люблять танцювати. В-н- н- л-б-я-ь т-н-ю-а-и- -------------------------- Вони не люблять танцювати. 0
Vony-n--lyub--a-ʹ -a---y-vat-. Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty. V-n- n- l-u-l-a-ʹ t-n-s-u-a-y- ------------------------------ Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!