Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   uk потребувати – хотіти

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [шістдесят дев’ять]

69 [shistdesyat devʺyatʹ]

потребувати – хотіти

[potrebuvaty – khotity]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja trebam krevet. М--- потр--н- лі--о. Мені потрібне ліжко. М-н- п-т-і-н- л-ж-о- -------------------- Мені потрібне ліжко. 0
Men---ot-i-ne---zh--. Meni potribne lizhko. M-n- p-t-i-n- l-z-k-. --------------------- Meni potribne lizhko.
Ja hoću spavati. Я ---у ---ти. Я хочу спати. Я х-ч- с-а-и- ------------- Я хочу спати. 0
Y- k-och-----t-. YA khochu spaty. Y- k-o-h- s-a-y- ---------------- YA khochu spaty.
Ima li ovdje krevet? Т---- ліжк-? Тут є ліжко? Т-т є л-ж-о- ------------ Тут є ліжко? 0
Tut -- --zh--? Tut ye lizhko? T-t y- l-z-k-? -------------- Tut ye lizhko?
Ja trebam lampu. М--і --тр-----лам-а. Мені потрібна лампа. М-н- п-т-і-н- л-м-а- -------------------- Мені потрібна лампа. 0
Men- p-tri-na -a--a. Meni potribna lampa. M-n- p-t-i-n- l-m-a- -------------------- Meni potribna lampa.
Ja hoću čitati. Я хо-- чита-и. Я хочу читати. Я х-ч- ч-т-т-. -------------- Я хочу читати. 0
YA-k--c---chyt---. YA khochu chytaty. Y- k-o-h- c-y-a-y- ------------------ YA khochu chytaty.
Ima li ovdje lampa? Ч- є-т-- -----? Чи є тут лампа? Ч- є т-т л-м-а- --------------- Чи є тут лампа? 0
Chy -- t----am--? Chy ye tut lampa? C-y y- t-t l-m-a- ----------------- Chy ye tut lampa?
Ja trebam telefon. М-ні п----б-- те--ф--. Мені потрібен телефон. М-н- п-т-і-е- т-л-ф-н- ---------------------- Мені потрібен телефон. 0
Men- ----i-e- t--efon. Meni potriben telefon. M-n- p-t-i-e- t-l-f-n- ---------------------- Meni potriben telefon.
Ja hoću telefonirati. Я х-ч---а---е-он--ати. Я хочу зателефонувати. Я х-ч- з-т-л-ф-н-в-т-. ---------------------- Я хочу зателефонувати. 0
Y--kh-chu z-------nuvaty. YA khochu zatelefonuvaty. Y- k-o-h- z-t-l-f-n-v-t-. ------------------------- YA khochu zatelefonuvaty.
Ima li ovdje telefon? Тут----е-ефо-? Тут є телефон? Т-т є т-л-ф-н- -------------- Тут є телефон? 0
T-- y- te-e-o-? Tut ye telefon? T-t y- t-l-f-n- --------------- Tut ye telefon?
Ja trebam jednu kameru. Ме----о-р--н---фо-оа-а-ат. Мені потрібний фотоапарат. М-н- п-т-і-н-й ф-т-а-а-а-. -------------------------- Мені потрібний фотоапарат. 0
Me---po-rib------o-o---r--. Meni potribnyy- fotoaparat. M-n- p-t-i-n-y- f-t-a-a-a-. --------------------------- Meni potribnyy̆ fotoaparat.
Ja hoću fotografisati. Я хоч- ф-то--аф--ати. Я хочу фотографувати. Я х-ч- ф-т-г-а-у-а-и- --------------------- Я хочу фотографувати. 0
Y- ----hu-f-t--rafu----. YA khochu fotohrafuvaty. Y- k-o-h- f-t-h-a-u-a-y- ------------------------ YA khochu fotohrafuvaty.
Ima li ovdje kamera? Ту- є------парат? Тут є фотоапарат? Т-т є ф-т-а-а-а-? ----------------- Тут є фотоапарат? 0
Tu- ye -oto-p--at? Tut ye fotoaparat? T-t y- f-t-a-a-a-? ------------------ Tut ye fotoaparat?
Ja trebam kompjuter. Мен- пот---е- ---п’-те-. Мені потрібен комп’ютер. М-н- п-т-і-е- к-м-’-т-р- ------------------------ Мені потрібен комп’ютер. 0
Me-i--o-r-ben--o---yut-r. Meni potriben kompʺyuter. M-n- p-t-i-e- k-m-ʺ-u-e-. ------------------------- Meni potriben kompʺyuter.
Ja hoću da pošaljem email. Я-х--------ати--о-і-ом-ення-елек-р--н-ю-п--тою. Я хочу послати повідомлення електронною поштою. Я х-ч- п-с-а-и п-в-д-м-е-н- е-е-т-о-н-ю п-ш-о-. ----------------------------------------------- Я хочу послати повідомлення електронною поштою. 0
Y- -h--hu ---lat- ----do--en----el-k--on---u---sh--y-. YA khochu poslaty povidomlennya elektronnoyu poshtoyu. Y- k-o-h- p-s-a-y p-v-d-m-e-n-a e-e-t-o-n-y- p-s-t-y-. ------------------------------------------------------ YA khochu poslaty povidomlennya elektronnoyu poshtoyu.
Ima li ovdje kompjuter? Чи-є т-т-ко--’ютер? Чи є тут комп’ютер? Ч- є т-т к-м-’-т-р- ------------------- Чи є тут комп’ютер? 0
C-- ye -ut -o-pʺ--ter? Chy ye tut kompʺyuter? C-y y- t-t k-m-ʺ-u-e-? ---------------------- Chy ye tut kompʺyuter?
Ja trebam hemijsku olovku. М-н- потр-бна---л-ков- ---к-. Мені потрібна кулькова ручка. М-н- п-т-і-н- к-л-к-в- р-ч-а- ----------------------------- Мені потрібна кулькова ручка. 0
Meni-potr-bn- --l-kov- -uc---. Meni potribna kulʹkova ruchka. M-n- p-t-i-n- k-l-k-v- r-c-k-. ------------------------------ Meni potribna kulʹkova ruchka.
Ja hoću da pišem nešto. Я-хо-- д--- ---иса-и. Я хочу дещо написати. Я х-ч- д-щ- н-п-с-т-. --------------------- Я хочу дещо написати. 0
YA-kh--h--d-sh--- na---at-. YA khochu deshcho napysaty. Y- k-o-h- d-s-c-o n-p-s-t-. --------------------------- YA khochu deshcho napysaty.
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Тут є а--уш --п--- і ку--кова-ру--а? Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? Т-т є а-к-ш п-п-р- і к-л-к-в- р-ч-а- ------------------------------------ Тут є аркуш паперу і кулькова ручка? 0
T-t y--a-kush-p---r--- -----o-a----h--? Tut ye arkush paperu i kulʹkova ruchka? T-t y- a-k-s- p-p-r- i k-l-k-v- r-c-k-? --------------------------------------- Tut ye arkush paperu i kulʹkova ruchka?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...