Vestmik

et Asjaajamised   »   sr Обављање потрепштина

51 [viiskümmend üks]

Asjaajamised

Asjaajamised

51 [педесет и један]

51 [pedeset i jedan]

Обављање потрепштина

[Obavljanje potrepština]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Ma tahaksin raamatukokku. Х-ћу у б-бл-от--у. Хоћу у библиотеку. Х-ћ- у б-б-и-т-к-. ------------------ Хоћу у библиотеку. 0
H--́--u bi--i---ku. Hoc-u u biblioteku. H-c-u u b-b-i-t-k-. ------------------- Hoću u biblioteku.
Ma tahaksin raamatupoodi. Хо-у у --иж-р-. Хоћу у књижару. Х-ћ- у к-и-а-у- --------------- Хоћу у књижару. 0
H-----u kn-iža-u. Hoc-u u knjižaru. H-c-u u k-j-ž-r-. ----------------- Hoću u knjižaru.
Ma tahaksin kioski. Х--- до-т------. Хоћу до трафике. Х-ћ- д- т-а-и-е- ---------------- Хоћу до трафике. 0
Hoc-- d----af-ke. Hoc-u do trafike. H-c-u d- t-a-i-e- ----------------- Hoću do trafike.
Ma tahaksin raamatut laenutada. Ја-хоћ- -а------------и-у. Ја хоћу да изнајмим књигу. Ј- х-ћ- д- и-н-ј-и- к-и-у- -------------------------- Ја хоћу да изнајмим књигу. 0
J- --ć--d- -z-a-mi----j--u. Ja hoc-u da iznajmim knjigu. J- h-c-u d- i-n-j-i- k-j-g-. ---------------------------- Ja hoću da iznajmim knjigu.
Ma tahaksin raamatut osta. Ја-хоћу--- купи--књ-г-. Ја хоћу да купим књигу. Ј- х-ћ- д- к-п-м к-и-у- ----------------------- Ја хоћу да купим књигу. 0
Ja-ho--- d- k-pim k---g-. Ja hoc-u da kupim knjigu. J- h-c-u d- k-p-m k-j-g-. ------------------------- Ja hoću da kupim knjigu.
Ma tahaksin ajalehte osta. Ј- хоћу -- -у-им -о----. Ја хоћу да купим новине. Ј- х-ћ- д- к-п-м н-в-н-. ------------------------ Ја хоћу да купим новине. 0
Ja-h--́--da -upim-nov-n-. Ja hoc-u da kupim novine. J- h-c-u d- k-p-m n-v-n-. ------------------------- Ja hoću da kupim novine.
Ma tahaksin raamatukokku minna, et raamatut laenutada. Ј--хо-у-----бл-о-е-у----из-ај-и- к----. Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ј- х-ћ- у б-б-и-т-к- д- и-н-ј-и- к-и-у- --------------------------------------- Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. 0
J- --c-u u -i--io--ku--a i--a-mi- -njigu. Ja hoc-u u biblioteku da iznajmim knjigu. J- h-c-u u b-b-i-t-k- d- i-n-j-i- k-j-g-. ----------------------------------------- Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu.
Ma tahaksin raamatupoodi minna, et raamatut osta. Ја-хоћу------ж-ру--а---пим ----у. Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ј- х-ћ- у к-и-а-у д- к-п-м к-и-у- --------------------------------- Ја хоћу у књижару да купим књигу. 0
Ja ----u----n----ru -a--up-- k----u. Ja hoc-u u knjižaru da kupim knjigu. J- h-c-u u k-j-ž-r- d- k-p-m k-j-g-. ------------------------------------ Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu.
Ma tahaksin kioski minna, et ajalehte osta. Ја хоћу до-тр--и-е д-----и--нови-е. Ја хоћу до трафике да купим новине. Ј- х-ћ- д- т-а-и-е д- к-п-м н-в-н-. ----------------------------------- Ја хоћу до трафике да купим новине. 0
J--h-ću -------i-e--a--up-- --vin-. Ja hoc-u do trafike da kupim novine. J- h-c-u d- t-a-i-e d- k-p-m n-v-n-. ------------------------------------ Ja hoću do trafike da kupim novine.
Ma tahaksin prillipoodi. Ј-----у--о -пт-чара. Ја хоћу до оптичара. Ј- х-ћ- д- о-т-ч-р-. -------------------- Ја хоћу до оптичара. 0
J- h-c-u -o ---i----. Ja hoc-u do optičara. J- h-c-u d- o-t-č-r-. --------------------- Ja hoću do optičara.
Ma tahaksin kauplusesse. Ј------ -о суп--марк-та. Ја хоћу до супермаркета. Ј- х-ћ- д- с-п-р-а-к-т-. ------------------------ Ја хоћу до супермаркета. 0
J- h-----do -up--ma--eta. Ja hoc-u do supermarketa. J- h-c-u d- s-p-r-a-k-t-. ------------------------- Ja hoću do supermarketa.
Ma tahaksin pagariärisse. Ја-хоћу-до-п-к-ра. Ја хоћу до пекара. Ј- х-ћ- д- п-к-р-. ------------------ Ја хоћу до пекара. 0
Ja-h--́u-do--ekar-. Ja hoc-u do pekara. J- h-c-u d- p-k-r-. ------------------- Ja hoću do pekara.
Ma tahaksin prille osta. Ј-----у -- ку--м -----л-. Ја хоћу да купим наочале. Ј- х-ћ- д- к-п-м н-о-а-е- ------------------------- Ја хоћу да купим наочале. 0
J- hoću -a-k---m -a-ča--. Ja hoc-u da kupim naočale. J- h-c-u d- k-p-m n-o-a-e- -------------------------- Ja hoću da kupim naočale.
Ma tahaksin puuvilju ja köögivilju osta. Ј--х-ћу -а к-п-м -оћ--- п-в---. Ја хоћу да купим воће и поврће. Ј- х-ћ- д- к-п-м в-ћ- и п-в-ћ-. ------------------------------- Ја хоћу да купим воће и поврће. 0
Ja h--́--da kupim v-c-e i ---rc--. Ja hoc-u da kupim voc-e i povrc-e. J- h-c-u d- k-p-m v-c-e i p-v-c-e- ---------------------------------- Ja hoću da kupim voće i povrće.
Ma tahaksin saiakesi ja leiba osta. Ј-------д---у-и- з-мичке-и ---б. Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ј- х-ћ- д- к-п-м з-м-ч-е и х-е-. -------------------------------- Ја хоћу да купим земичке и хлеб. 0
J- -oc-u ---k--i-----i-k--i-----. Ja hoc-u da kupim zemičke i hleb. J- h-c-u d- k-p-m z-m-č-e i h-e-. --------------------------------- Ja hoću da kupim zemičke i hleb.
Ma tahaksin prillipoodi minna, et prille osta. Ј- -----до-----ч--- д---у--м-наочале. Ја хоћу до оптичара да купим наочале. Ј- х-ћ- д- о-т-ч-р- д- к-п-м н-о-а-е- ------------------------------------- Ја хоћу до оптичара да купим наочале. 0
Ja h-ć---- o--ičar- -a ku--- n-oč--e. Ja hoc-u do optičara da kupim naočale. J- h-c-u d- o-t-č-r- d- k-p-m n-o-a-e- -------------------------------------- Ja hoću do optičara da kupim naočale.
Ma tahaksin kauplusesse minna, et osta puuvilju ja köögivilju. Ја -о-- ---с--ер-а----а -- к-пим во-е и --вр--. Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ј- х-ћ- д- с-п-р-а-к-т- д- к-п-м в-ћ- и п-в-ћ-. ----------------------------------------------- Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. 0
J---oc-- do-su-erma-keta--- -u-i- --c-- i --vr-́e. Ja hoc-u do supermarketa da kupim voc-e i povrc-e. J- h-c-u d- s-p-r-a-k-t- d- k-p-m v-c-e i p-v-c-e- -------------------------------------------------- Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće.
Ma tahaksin pagariärisse minna, et osta saiakesi ja leiba. Ја -о-у----п-------а-к-пим-з----к- - --е-. Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ј- х-ћ- д- п-к-р- д- к-п-м з-м-ч-е и х-е-. ------------------------------------------ Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. 0
J- --ć- d- pekara--- ----m---mi-k- i hle-. Ja hoc-u do pekara da kupim zemičke i hleb. J- h-c-u d- p-k-r- d- k-p-m z-m-č-e i h-e-. ------------------------------------------- Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hleb.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Euroopa vähemuskeeled

Euroopas räägitakse palju erinevaid keeli. Enamik neist on indoeuroopa keeled. Lisaks suurtele rahvuskeeltele on veel palju väiksemaid keeli. Nad on vähemuskeeled. Vähemuskeeled erinevad ametlikest keeltest. Aga nad ei ole murded. Nad ei ole ka sisserändajate keeled Vähemuskeeled on alati rahvuskeeled. See tähendab, et need keeled on iseloomulikud rahvusgruppidele. Peaaegu igas Euroopa riigis on vähemuskeeli. Euroopa Liidus on neid keeli umbes 40. Mõnda vähemuskeelt räägitakse vaid ühes riigis. Nende hulgas on näiteks sorbi keel Saksamaal. Romadel on aga kõnelejaid paljudes Euroopa riikides. Vähemuskeeltel on eristaatus. Neid räägib vaid suhteliselt väike rühm inimesi. Need rühmad ei suuda endale ehitada koole. Samuti on neil raske avaldada oma kirjandust. Seetõttu ähvardab paljusid vähemuskeeli väljasuremine. Euroopa Liit tahab vähemuskeeli kaitsta. Sest iga keel on oluline kultuuri või identiteeti osa. Mõned riigid ei kuulu kellegi teise võimu alla ja eksisteerivad ainult vähemusena. Nende keelte edendamiseks on olemas erinevaid programme ja projekte. Nii loodetakse säilitada ka väiksemaid rahvusgruppe. Siiski on mõned vähemuskeelted, mis varsti kaovad. Nende hulgas on liivi keel, mida räägitakse Läti maapiirkondades. Liivi keelt räägib emakeelena veel vaid 20 inimest. Liivi keel on väikseim keel Euroopas.
Kas sa teadsid?
Urdu keel kuulub indoiraani keelte hulka. Seda räägitakse Pakistanis ja mõningates India osariikides. Urdu keel on emakeeleks umbes 60 miljonile inimesele. Pakistanis kehtib see riigikeelena. Ka Indias on see ühena 22-st ametlikust keelest tunnustatud. Urdu keel on lähedas suguluses hindi keelega. Põhimõtteliselt on need kaks keelt hindustani keele sotsiaalsed murded. See tekkis 13. sajandil Põhja-Indias erinevatest keeltest. Urdu ja hindi keel kehtivad tänapäeval üksteisest sõltumatute keeltena. Nende keelte rääkijad mõistavad teineteist probleemideta. Mis selgelt eristub, on nende märgisüsteemid. Urdu keelt kirjutatakse pärsia-araabia tähestiku ühes variandis, hindi keelt aga mitte. Urdu keelel on kirjanduskeelena silmapaistev tähtsus. Seda kasutatakse väga tihti ka suurtes filmiproduktsioonides. Õppige urdu keelt, see on võti Lõuna-Aasia kultuuri!