Vestmik

et Küsimused – minevik 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [kaheksakümmend kuus]

Küsimused – minevik 2

Küsimused – minevik 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

[Pitati – prošlost 2]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Millist lipsu sa kandsid? К--у--р-ват--си --с-о --н-с-ла? Коју кравату си носио / носила? К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
K-j--k--va-u-si---s---/ -o---a? Koju kravatu si nosio / nosila? K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Millise auto sa ostsid? Који ---- си ---и--/-к-п---? Који ауто си купио / купила? К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
K----------- k--io-/-kupi-a? Koji auto si kupio / kupila? K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Millise ajalehe sa tellisid? Н----ј---о---е-си -ретп--ћ-н---п--тпл-ћ---? На које новине си претплаћен / претплаћена? Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
N- k--e no---e -i-pr-t----́en ---ret--aće-a? Na koje novine si pretplac-en / pretplac-ena? N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Keda te nägite? К-га---- в-де--? Кога сте видели? К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
Kog- --e-------? Koga ste videli? K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Kellega te kohtusite? Ко-- сте-с-ели? Кога сте срели? К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
K--a --e s----? Koga ste sreli? K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Kelle te ära tundsite? К-га--те пр--о-н-л-? Кога сте препознали? К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
Kog--st--pre--z-ali? Koga ste prepoznali? K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Millal te ärkasite? Кад- сте -ста-и? Када сте устали? К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
K----s-e ---al-? Kada ste ustali? K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Millal te alustasite? Ка-а ст--поче-и? Када сте почели? К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K--a-s-e p-č-l-? Kada ste počeli? K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Millal te lõpetasite? К--а сте -----али? Када сте престали? К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
K--a---- --e---l-? Kada ste prestali? K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Miks te ärkasite? З-ш-- --е-се-п----дили? Зашто сте се пробудили? З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Za-to-st---- --ob-di-i? Zašto ste se probudili? Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Miks te õpetajaks hakkasite? Зашт- сте -о-та---учи-ељ? Зашто сте постали учитељ? З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Zašto ste-pos-a----čite-j? Zašto ste postali učitelj? Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Miks te takso võtsite? З-шт- --е уз--и-та-с-? Зашто сте узели такси? З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Z---o s-e-u-el- --ksi? Zašto ste uzeli taksi? Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Kust te tulite? Од-к-- ст----ш--? Одакле сте дошли? О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
Od---- -----o---? Odakle ste došli? O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Kuhu te läksite? Г-е -те-ишли? Где сте ишли? Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
G-- --e -š--? Gde ste išli? G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Kus te olite? Где сте-би-и? Где сте били? Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
G-e st- -ili? Gde ste bili? G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Keda sa aitasid? К--- ---по-ог---/--о--г--? Коме си помогао / помогла? К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
Ko-e-si--om--ao /----ogla? Kome si pomogao / pomogla? K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kellele sa kirjutasid? Коме--и пис-о-/ ------? Коме си писао / писала? К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
K--e ----i-ao-- ----l-? Kome si pisao / pisala? K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kellele sa vastasid? К--е -и -дго-ори--/ одг-в-р-л-? Коме си одговорио / одговорила? К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
K-me-s- o--ov-ri- - --g-v-r---? Kome si odgovorio / odgovorila? K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Kakskeelsus arendab kuulmist

Inimesed, kes räägivad kahte keelt, kuulevad paremini. Nad suudavad täpsemini eristada erinevaid helisid. Sellise tulemuseni on jõudnud üks Ameerika teadusuuring. Teadlased testisid mitut teismelist. Osad katsealused olid üles kasvanud kakskeelsena. Need noored rääkisid inglise ja hispaania keelt. Teised rääkisid vaid inglise keelt. Need noored pidid kuulama üht kindlat silpi. Selleks silbiks oli ‘da’. Antud silp ei kuulunud aga kumbagi keelde. Silpi mängiti katsealustele kõrvaklappide abil. Samal ajal mõõdeti elektroodide abil nende aju aktiivsust. Pärast testi pidid noored uuesti antud silpi kuulama. Seekord kuulsid nad ka muid segavaid hääli. Erinevad hääled ütlesid seosetuid lauseid. Kakskeelsed noored reageerisid silbi kuulmisele väga tugevalt. Nende aju näitas üles suurt aktiivsust. Nad suutsid silbi ära tunda nii vaikuses kui ka segavate helidega. Ükskeelsetel ei läinud nii hästi. Nende kuulmine polnud nii hea kui kakskeelsetel katsealustel. Antud tulemus üllatas teadlasi. Seniajani oli vaid teada, et muusikutel on väga arenenud kuulmismeel. Kuid tuleb välja, et ka kakskeelsus treenib kuulmist. Kakskeelsed inimesed seisavad pidevalt vastakuti erinevate helidega. Seega peab aju õppima uusi oskusi. Ta õpib, kuidas ära tunda erinevaid keelelisi ärritusi. Nüüd katsetavad teadlased, kuidas keeleoskus meie aju mõjutab. Ehk areneb kuulmisoskus ka siis, kui inimene õpib keeli hiljem...