Vestmik

et Minevik 2   »   sr Прошлост 2

82 [kaheksakümmend kaks]

Minevik 2

Minevik 2

82 [осамдесет и два]

82 [osamdeset i dva]

Прошлост 2

[Prošlost 2]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Pidid sa kiirabi kutsuma? Је-и--- -о-ао - -о-ал- ----- хи----п-м-ћ? Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и х-т-у п-м-ћ- ----------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? 0
J------ morao-/ ---ala zva---hi-nu p---c-? Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoc-? J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i h-t-u p-m-c-? ------------------------------------------ Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć?
Pidid sa arsti kutsuma? Ј---------ра- / морал------и-д-ктор-? Јеси ли морао / морала звати доктора? Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и д-к-о-а- ------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати доктора? 0
Je-i-li --ra- / -ora-a zva-- d-kt-r-? Jesi li morao / morala zvati doktora? J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i d-k-o-a- ------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati doktora?
Pidid sa politsei kutsuma? Ј-с- -и--орао-/ м-р-----в--- п--и-ију? Јеси ли морао / морала звати полицију? Ј-с- л- м-р-о / м-р-л- з-а-и п-л-ц-ј-? -------------------------------------- Јеси ли морао / морала звати полицију? 0
Je-i-li--orao-/ -o------v--i----icij-? Jesi li morao / morala zvati policiju? J-s- l- m-r-o / m-r-l- z-a-i p-l-c-j-? -------------------------------------- Jesi li morao / morala zvati policiju?
Kas teil on see telefoninumber? Hetk tagasi oli mul see veel. И--т---- бр-- телеф------право-с-- -а-им-- / -м-ла. Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. И-а-е л- б-о- т-л-ф-н-? У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- --------------------------------------------------- Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. 0
I-a-- li-broj t--ef--a---p-a-o-s-m-ga i-ao-- -ma-a. Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. I-a-e l- b-o- t-l-f-n-? U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- --------------------------------------------------- Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala.
Kas teil on see aadress? Hetk tagasi oli mul see veel. И---- ли --ресу?----аво сам-ј---м---- и-а--. Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. И-а-е л- а-р-с-? У-р-в- с-м ј- и-а- / и-а-а- -------------------------------------------- Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. 0
I-a----i---r-su-----a-o---m j- -ma- ----a--. Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. I-a-e l- a-r-s-? U-r-v- s-m j- i-a- / i-a-a- -------------------------------------------- Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala.
Kas teil on linnakaart? Hetk tagasi oli mul see veel. Им-те л--п--- г---а?---р-в- --м -а -м-о-/ --а--. Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. И-а-е л- п-а- г-а-а- У-р-в- с-м г- и-а- / и-а-а- ------------------------------------------------ Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. 0
Imate--i pla--gr--a- -p-------m -- ---- / -m-l-. Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. I-a-e l- p-a- g-a-a- U-r-v- s-m g- i-a- / i-a-a- ------------------------------------------------ Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala.
Tuli ta täpselt? Ta ei saanud täpselt tulla. Д--ли је д-шао -а --е--- О- н----мога- -о-и-на--ре-е. Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Д- л- ј- д-ш-о н- в-е-е- О- н-ј- м-г-о д-ћ- н- в-е-е- ----------------------------------------------------- Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. 0
D- ---je d-š-o----v-e--?--- -ij--mo-a--doći -- v-em-. Da li je došao na vreme? On nije mogao doc-i na vreme. D- l- j- d-š-o n- v-e-e- O- n-j- m-g-o d-c-i n- v-e-e- ------------------------------------------------------ Da li je došao na vreme? On nije mogao doći na vreme.
Leidis ta tee? Ta ei leidnud teed. Ј- -- ---наша- п-т- Он ---е м-гао--ро--ћ--п--. Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ј- л- п-о-а-а- п-т- О- н-ј- м-г-о п-о-а-и п-т- ---------------------------------------------- Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. 0
J--l---ro-aš-o p-t?--- nij- -og---pronac-i ---. Je li pronašao put? On nije mogao pronac-i put. J- l- p-o-a-a- p-t- O- n-j- m-g-o p-o-a-́- p-t- ----------------------------------------------- Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put.
Sai ta sinust aru? Ta ei saanud minust aru. Д--л- т--је----ра--м-о- -- м- н--е м-гао р--уме--. Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Д- л- т- ј- о- р-з-м-о- О- м- н-ј- м-г-о р-з-м-т-. -------------------------------------------------- Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. 0
D---i -- j--on --z-meo---n -e n--e m--a---a--me--. Da li te je on razumeo? On me nije mogao razumeti. D- l- t- j- o- r-z-m-o- O- m- n-j- m-g-o r-z-m-t-. -------------------------------------------------- Da li te je on razumeo? On me nije mogao razumeti.
Miks ei saanud sa täpselt tulla? Зашт--ни-и м-га--- ------до-- н---р-м-? Зашто ниси могао / могла доћи на време? З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- --------------------------------------- Зашто ниси могао / могла доћи на време? 0
Zašto -isi---g-- - m---a d-----na -rem-? Zašto nisi mogao / mogla doc-i na vreme? Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- ---------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla doći na vreme?
Miks sa teed ei leidnud? З--то--иси ---а--/ -о--а---о---- ---? Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? З-ш-о н-с- м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ------------------------------------- Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? 0
Zaš-- -i-i-m--ao-/-m-----pron--́- p-t? Zašto nisi mogao / mogla pronac-i put? Z-š-o n-s- m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- -------------------------------------- Zašto nisi mogao / mogla pronaći put?
Miks sa temast aru ei saanud? Заш-- -а н----мо-ао - ----- ---уме--? Зашто га ниси могао / могла разумети? З-ш-о г- н-с- м-г-о / м-г-а р-з-м-т-? ------------------------------------- Зашто га ниси могао / могла разумети? 0
Z--t- ga-nisi---gao / mo-la--a-----i? Zašto ga nisi mogao / mogla razumeti? Z-š-o g- n-s- m-g-o / m-g-a r-z-m-t-? ------------------------------------- Zašto ga nisi mogao / mogla razumeti?
Ma ei saanud täpselt jõuda kuna ühtegi bussi ei läinud. Ј- -иса------о-- мо-ла -о-и-н-----м-- ј-- --ј--било----обуса. Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а д-ћ- н- в-е-е- ј-р н-ј- б-л- а-т-б-с-. ------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. 0
Ja------ -ogao /----l--d--́i-na -reme, je--nije --l--au-o---a. Ja nisam mogao / mogla doc-i na vreme, jer nije bilo autobusa. J- n-s-m m-g-o / m-g-a d-c-i n- v-e-e- j-r n-j- b-l- a-t-b-s-. -------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla doći na vreme, jer nije bilo autobusa.
Ma ei saanud teed leida kuna mul ei olnud linnakaarti. Ја--ис-м-м--а--/ мог---п-о--ћи----, је- ни-а- и--о /--м--- п--н -р-д-. Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Ј- н-с-м м-г-о / м-г-а п-о-а-и п-т- ј-р н-с-м и-а- / и-а-а п-а- г-а-а- ---------------------------------------------------------------------- Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. 0
J--n--am---g-o-- --gla-pr--ac-i ---, -er---s-m im-o-/ -m-la--------a-a. Ja nisam mogao / mogla pronac-i put, jer nisam imao / imala plan grada. J- n-s-m m-g-o / m-g-a p-o-a-́- p-t- j-r n-s-m i-a- / i-a-a p-a- g-a-a- ----------------------------------------------------------------------- Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao / imala plan grada.
Ma ei saanud temast aru kuna muusika oli nii vali. Ј- г--н--ам -о-а--/ мо-л--ра--м-т-,--ер-је м--и-а би-- -регла-н-. Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Ј- г- н-с-м м-г-о / м-г-а р-з-м-т-, ј-р ј- м-з-к- б-л- п-е-л-с-а- ----------------------------------------------------------------- Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. 0
Ja ---nis-m-mo--- --m---- --zu---i- je- -----z-ka-bila-pregl-sna. Ja ga nisam mogao / mogla razumeti, jer je muzika bila preglasna. J- g- n-s-m m-g-o / m-g-a r-z-m-t-, j-r j- m-z-k- b-l- p-e-l-s-a- ----------------------------------------------------------------- Ja ga nisam mogao / mogla razumeti, jer je muzika bila preglasna.
Ma pidin takso võtma. Ја -а- ----- - мо-а-а узет- --к--. Ја сам морао / морала узети такси. Ј- с-м м-р-о / м-р-л- у-е-и т-к-и- ---------------------------------- Ја сам морао / морала узети такси. 0
J---am m-ra- / mo---- ---ti taksi. Ja sam morao / morala uzeti taksi. J- s-m m-r-o / m-r-l- u-e-i t-k-i- ---------------------------------- Ja sam morao / morala uzeti taksi.
Ma pidin linnakaardi ostma. Ја -а- м--ао / м-рал- --------лан--р-да. Ја сам морао / морала купити план града. Ј- с-м м-р-о / м-р-л- к-п-т- п-а- г-а-а- ---------------------------------------- Ја сам морао / морала купити план града. 0
Ja--am-mo--o - ----l--k-p--- -l-- grad-. Ja sam morao / morala kupiti plan grada. J- s-m m-r-o / m-r-l- k-p-t- p-a- g-a-a- ---------------------------------------- Ja sam morao / morala kupiti plan grada.
Ma pidin raadio vaiksemaks keerama. Ја --м -ор-о - --р--а---кљ--и-- ---ио. Ја сам морао / морала искључити радио. Ј- с-м м-р-о / м-р-л- и-к-у-и-и р-д-о- -------------------------------------- Ја сам морао / морала искључити радио. 0
Ja sa---ora- ---or-l---------i-i----io. Ja sam morao / morala isključiti radio. J- s-m m-r-o / m-r-l- i-k-j-č-t- r-d-o- --------------------------------------- Ja sam morao / morala isključiti radio.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Õpi võõrkeelt võõral maal!

Täiskasvanutele pole keelte õppimne nii lihtne kui lastele. Nende aju on juba välja arenenud. Seepärast ei suuda aju nii kergelt uusi süsteeme luua. Aga ka täiskasvanuna on võimalik keeli õppida! Selleks tuleb reisida sinna riiki, kus vastavat keelt räägitakse. Kõige paremini õpitakse keelt välismaal. Igaüks, kes on kunagi keeleõppereisil käinud, teab seda. Uut keelt on kõige parem õppida keele loomulikus keskkonnas. Uus uuring on selle kohta huvitavale järeldusele jõudnud. Uurimuses väidetakse, et välismaal inimene ka õpib uut keelt teistmoodi ! Aju suudab võõrkeelt töödelda kui oma emakeelt. Teadlased on ammu arvanud, et on olemas erinevad õppimisprotsessid. Nüüdseks on katse seda tõestanud. Grupp katsealuseid pidid õppima välja mõeldud keelt. Osa inimesi käisid selleks tavatundides. Teised õppisid keelt simuleeritud reisi situatsioonis. Antud katsealused pidid orienteeruma võõras keskkonnas. Kõik, kellega neil kokkupuude oli, rääkisid uut keelt. Katsealused polnud seega tüüpilised keeleõppijad. Nad leidsid end tundmatust keelekeskkonnast. Nad olid sunnitud kiiresti uue keelega abi küsima. Mõne aja pärast katsealuseid testiti. Mõlemal grupil oli uuest keelest head teadmised. Kuid nende ajud töötlseid keeli erinevalt! ‘Välismaal’ õppinute aju aktiivsus oli muljet avaldav. Nende aju töötles võõrkeele grammatikat kui enda keelt. Samamoodi töötab aju emakeele puhul. Keeleõppereis on meeldivaim ja kõige effektiivsem keeleõppe vorm!