Slovníček fráz

sk Zápor 2   »   sr Негација 2

65 [šesťdesiatpäť]

Zápor 2

Zápor 2

65 [шездесет и пет]

65 [šezdeset i pet]

Негација 2

[Negacija 2]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina srbčina Prehrať Viac
Je ten prsteň drahý? Д- л- је-прстен---уп? Да ли је прстен скуп? Д- л- ј- п-с-е- с-у-? --------------------- Да ли је прстен скуп? 0
D- -i-----rs-e----up? Da li je prsten skup? D- l- j- p-s-e- s-u-? --------------------- Da li je prsten skup?
Nie, stojí len sto eur. Не- он к--т- с-м-----ти-- е-ра. Не, он кошта само стотину евра. Н-, о- к-ш-а с-м- с-о-и-у е-р-. ------------------------------- Не, он кошта само стотину евра. 0
N----n ----a-sam----ot--u -vra. Ne, on košta samo stotinu evra. N-, o- k-š-a s-m- s-o-i-u e-r-. ------------------------------- Ne, on košta samo stotinu evra.
Ale mám len päťdesiať. Ал- ј- има- с-м- --дес--. Али ја имам само педесет. А-и ј- и-а- с-м- п-д-с-т- ------------------------- Али ја имам само педесет. 0
A----a-i--m-s--o-p----e-. Ali ja imam samo pedeset. A-i j- i-a- s-m- p-d-s-t- ------------------------- Ali ja imam samo pedeset.
Si už hotový? Је-- -и в-- --то--- гото--? Јеси ли већ готов / готовa? Ј-с- л- в-ћ г-т-в / г-т-в-? --------------------------- Јеси ли већ готов / готовa? 0
Jesi l------ ---o--- ---o--? Jesi li vec- gotov / gotova? J-s- l- v-c- g-t-v / g-t-v-? ---------------------------- Jesi li već gotov / gotova?
Nie, ešte nie. Не- ј-ш н-. Не, још не. Н-, ј-ш н-. ----------- Не, још не. 0
Ne- j-- -e. Ne, još ne. N-, j-š n-. ----------- Ne, još ne.
Ale hneď budem hotový. А-и--ам-уск-р- -о-о--- г-това. Али сам ускоро готов / готова. А-и с-м у-к-р- г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Али сам ускоро готов / готова. 0
Ali-sa--us-oro --t-v /-----va. Ali sam uskoro gotov / gotova. A-i s-m u-k-r- g-t-v / g-t-v-. ------------------------------ Ali sam uskoro gotov / gotova.
Chcel by si ešte polievku? Желиш л- --ш су--? Желиш ли још супе? Ж-л-ш л- ј-ш с-п-? ------------------ Желиш ли још супе? 0
Ž---- ------ ---e? Želiš li još supe? Ž-l-š l- j-š s-p-? ------------------ Želiš li još supe?
Nie, už nechcem. Не,--- ---и- в-ше. Не, не желим више. Н-, н- ж-л-м в-ш-. ------------------ Не, не желим више. 0
N-,--e --l-- v-še. Ne, ne želim više. N-, n- ž-l-m v-š-. ------------------ Ne, ne želim više.
Ale ešte jednu zmrzlinu. А-и-ј-- -едан ---до-ед. Али још један сладолед. А-и ј-ш ј-д-н с-а-о-е-. ----------------------- Али још један сладолед. 0
A-i--o--j---n---ad----. Ali još jedan sladoled. A-i j-š j-d-n s-a-o-e-. ----------------------- Ali još jedan sladoled.
Bývaš tu už dlho? С--н-----ли-већ---го---де? Станујеш ли већ дуго овде? С-а-у-е- л- в-ћ д-г- о-д-? -------------------------- Станујеш ли већ дуго овде? 0
St-nu-eš -i-već------o-d-? Stanuješ li vec- dugo ovde? S-a-u-e- l- v-c- d-g- o-d-? --------------------------- Stanuješ li već dugo ovde?
Nie, len jeden mesiac. Не,--е--јед---ме-ец. Не, тек један месец. Н-, т-к ј-д-н м-с-ц- -------------------- Не, тек један месец. 0
Ne- t----ed-n-m-s-c. Ne, tek jedan mesec. N-, t-k j-d-n m-s-c- -------------------- Ne, tek jedan mesec.
Ale poznám už veľa ľudí. А-и---ћ позн-је- мн--- -у-и. Али већ познајем много људи. А-и в-ћ п-з-а-е- м-о-о љ-д-. ---------------------------- Али већ познајем много људи. 0
Al-----́----n-je- m--g- --udi. Ali vec- poznajem mnogo ljudi. A-i v-c- p-z-a-e- m-o-o l-u-i- ------------------------------ Ali već poznajem mnogo ljudi.
Ideš zajtra domov? Путу-еш-л- -у-р- -ућ-? Путујеш ли сутра кући? П-т-ј-ш л- с-т-а к-ћ-? ---------------------- Путујеш ли сутра кући? 0
P-tuje---i-sutra --ći? Putuješ li sutra kuc-i? P-t-j-š l- s-t-a k-c-i- ----------------------- Putuješ li sutra kući?
Nie, až cez víkend. Не, тек--а в-к--д. Не, тек за викенд. Н-, т-к з- в-к-н-. ------------------ Не, тек за викенд. 0
Ne,-tek za--ik-n-. Ne, tek za vikend. N-, t-k z- v-k-n-. ------------------ Ne, tek za vikend.
Ale vrátim sa už v nedeľu. Али -е-вра--м--е--- -еде--. Али се враћам већ у недељу. А-и с- в-а-а- в-ћ у н-д-љ-. --------------------------- Али се враћам већ у недељу. 0
Ali-se-v-a--am -e-́ u-ne-elj-. Ali se vrac-am vec- u nedelju. A-i s- v-a-́-m v-c- u n-d-l-u- ------------------------------ Ali se vraćam već u nedelju.
Je tvoja dcéra už dospelá? Д--л- је т-о-а --р-- -ећ-одра-л-? Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Д- л- ј- т-о-а ћ-р-а в-ћ о-р-с-а- --------------------------------- Да ли је твоја ћерка већ одрасла? 0
D--li -e tv--- ć-r-a v--́-od-----? Da li je tvoja c-erka vec- odrasla? D- l- j- t-o-a c-e-k- v-c- o-r-s-a- ----------------------------------- Da li je tvoja ćerka već odrasla?
Nie, má iba sedemnásť. Не, -на -м--т-к--е--м----- годи--. Не, она има тек седамнаест година. Н-, о-а и-а т-к с-д-м-а-с- г-д-н-. ---------------------------------- Не, она има тек седамнаест година. 0
Ne- on------tek -ed----est--od-na. Ne, ona ima tek sedamnaest godina. N-, o-a i-a t-k s-d-m-a-s- g-d-n-. ---------------------------------- Ne, ona ima tek sedamnaest godina.
Ale už má priateľa. А-и она већ има -ом--. Али она већ има момка. А-и о-а в-ћ и-а м-м-а- ---------------------- Али она већ има момка. 0
Al----a ve-- im----m-a. Ali ona vec- ima momka. A-i o-a v-c- i-a m-m-a- ----------------------- Ali ona već ima momka.

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Čo nám slová hovoria

Na celom svete nájdeme milióny kníh. Koľko ich bolo doteraz napísaných, presne nevieme. Knihy pritom obsahujú mnoho vedomostí. Keby ste ich všetky prečítali, vedeli by ste o živote naozaj veľa. Pretože knihy nám ukazujú, ako sa náš svet mení. Každá doba má svoje knihy. Možno z nich vyčítať, čo je pre ľudí dôležité. Nikto ich ale nemôže prečítať všetky. Moderná technika nám ale pomáha knihy analyzovať. Pomocou digitalizácie môžeme knihy ukladať ako dáta. Potom môžeme analyzovať ich obsah. Jazykovedci tak môžu zistiť, ako sa náš jazyk mení. Ešte zaujímavejšie je však spočítať početnosť jednotlivých slov. Možno tak určiť význam jednotlivých vecí. Vedci preštudovali viac ako 5 miliónov kníh. Knihy boli napísané v posledných piatich storočiach. Celkovo bolo analyzovaných 500 miliárd slov. Frekvencia jednotlivých slov nám ukazuje, ako žili ľudia v minulosti, a ako žijeme dnes. V našom jazyku sa odrážajú naše myšlienky a trendy. Slovo muži napríklad stratilo istý význam. Používa sa dnes menej často ako predtým. Naopak slovo ženy používame oveľa častejšie. Skúmaním slov možno tiež určiť, čo radi jeme. V päťdesiatych rokoch sa často používalo slovo ice cream (zmrzlina). Neskôr boli moderné slová pizza a pasta (cestoviny). Pojem sushi sa stal populárny za posledných niekoľko rokov. Pre všetkých priaznivcov jazyka tu máme dobrú správu ... Každý rok sa v našom jazyku objavia nové slová!